Šta koja reč zapravo znači

Kako to pacijenti stvarno kažu

Većina ljudi ne dolazi sa nazivom dijagnoze nego sa rečenicom. Pronađite svoju — vodi pravo na tekst o toj tegobi.

• „Boli me peta kad ujutru ustanem iz kreveta”

  Prvi koraci posle mirovanja su najbolniji — tipičan obrazac plantarne fascije.

• „Boli me trtica kad sedim”

  Bol u trtičnoj kosti koji se javlja pri sedenju i ustajanju sa stolice.

• „Pao sam na trticu, koliko će trajati”

  Šta se dešava u prvim nedeljama posle pada i kada tegoba prelazi u dugotrajnu.

• „Trnu mi stopala”

  Trnci i utrnulost u stopalima imaju više mogućih izvora — od nerva u kičmi do uskog kanala u skočnom zglobu.

• „Boli me koža na glavi kad je dodirnem ili češljam”

  Preosetljivost kože glave i oštar bol pri dodiru kose.

• „Vrti mi se kad se okrenem u krevetu”

  Kratka vrtoglavica vezana baš za promenu položaja glave — najčešći uzrok vrtoglavice uopšte.

• „Boli me između lopatica”

  Bol u gornjem delu leđa koji se često pripiše držanju, a mesto gde se oseća retko je mesto odakle dolazi.

• „Krckaju mi zglobovi”

  Da li je pucketanje znak trošenja — i kada jeste, a kada nije.

• „Bocka me u rebrima kad udahnem ili kašljem”

  Oštar bol u zidu grudnog koša i kako se razlikuje od onog koji dolazi iz srca ili pluća.

• „Kako da spavam sa bolom u leđima”

  Položaji koji rasterećuju kičmu tokom noći i zašto san menja jačinu bola.

• „Bol iz leđa mi se spušta niz nogu”

  Kada bol prati put nerva, izvor je najčešće u kičmi a ne u nozi.

• „Peče me i trne spoljna strana buta”

  Pečenje po spoljašnjoj strani natkolenice bez bola u leđima ima svoj poseban uzrok.

• „Dobio sam grbu na leđima”

  Zaobljenje gornjeg dela leđa kod starijih i njegova veza sa gustinom kostiju.

• „Koje patike da nosim za petni trn”

  Šta u obući stvarno menja opterećenje pete, a šta je samo marketing.

• „Zateže me u preponi kad dugo sedim”

  Zaključan kuk i mišić dubokog savijača kao izvor tegobe koja se oseća u preponi.

• „Ujutru sam ukočen dok se ne razgibam”

  Jutarnja ukočenost koja popusti kretanjem tipična je za degenerativne promene kičme.

• „Svi nalazi su uredni, a i dalje me boli”

  Zašto snimak može biti čist iako tegoba postoji — i gde se onda traži uzrok.

• „Boli me celo telo i stalno sam umoran”

  Razliven bol po celom telu uz umor i loš san traži drugačiji pristup od lokalne povrede.

• „Ne mogu da podignem ruku iznad glave”

  Kada je izgubljen i pasivni obim pokreta, to razdvaja smrznuto rame od tegobe rotatorne manžetne.

• „Trnu mi ruke noću i budim se”

  Noćna utrnulost šake i prstiju sa prepoznatljivom raspodelom po prstima.

• „Da li skolioza može da se ispravi”

  Šta se kod odraslih realno menja, a šta ne, i po čemu se to razlikuje od skolioze kod dece u rastu.

• „Može li diskus hernija bez operacije”

  Šta smernice traže pre nego što se zahvat razmatra, i koja pitanja vredi poneti lekaru.

• „Nesvesno stežem vilicu”

  Stezanje i škrgutanje kad ste napeti, i veza sa bolom u vilici, uhu i slepoočnici.

• „Na nalazu mi piše kalcifikat”

  Šta ta reč znači na različitim mestima — u peti, u laktu, u tetivi ramena — i kada uopšte objašnjava bol.

• „Boli me trtica u trudnoći”

  Bol u trtičnoj kosti u trudnoći i posle porođaja, i šta se u tom periodu bezbedno radi.

Metode koje koristimo

Osteopatija

Manuelna metoda koja telo posmatra kao jedinstvenu celinu — traži i otklanja uzrok tegobe, ne samo mesto na kome se oseća.

Amatsu japanska prirodna medicina

Integrativna manuelna metoda koja se nadovezuje na osteopatske principe i doprinosi bržem i celovitijem oporavku.

Neurokinetička terapija

Sistem korektivnog pokreta zasnovan na tome da se pojedini mišići posle povrede „gase“, dok drugi preuzimaju njihov posao i tako stvaraju nov obrazac bola.

Fizioterapija i kineziterapija

Vežbe i tehnike za jačanje, istezanje i vraćanje pokretljivosti — deo istog plana lečenja, a ne odvojen ciklus.

IASTM — rad instrumentima na mekim tkivima

Precizni instrumenti kojima se oslobađaju adhezije, ožiljno tkivo i zadebljanja u fasciji, mišićima i tetivama, tamo gde je golom rukom teško postići dovoljno tačan pritisak.

Pojmovi iza pristupa

Reči koje objašnjavaju zašto se telo posmatra kao celina, a ne kao skup zasebnih delova.

Fascija

Neprekidna mreža vezivnog tkiva koja obavija svaki mišić, kost, nerv i organ i povezuje ih u celinu. Kada izgubi kliznost, bol se često oseti daleko od mesta gde je problem nastao.

Biotensegritet

Model po kome telo drži oblik ravnotežom zategnutosti mekih tkiva, a ne slaganjem kostiju jedne na drugu. Objašnjava zašto se sila prenosi kroz celo telo, a ne samo lokalno.

Propriocepcija

Čulo položaja tela — način na koji mozak zna gde se koji deo nalazi bez gledanja. Kada oslabi, javljaju se nesigurnost pri kretanju, ponovljene povrede i kod starijih padovi.

Motorna kontrola

Redosled i vreme uključivanja mišića pri pokretu. Nije isto što i snaga: mišić može biti jak, a da se uključuje prekasno, i time prepusti posao drugom.

Kompenzacija

Kada jedan mišić ili zglob preuzme posao onog koji ne radi kako treba. Preuzeti posao se plaća, obično na mestu koje sa prvobitnim problemom nema očigledne veze.

Artrogena mišićna inhibicija

Nevoljni pad aktivacije mišića zbog izmenjenog signala iz povređenog zgloba. Nije stvar volje ni motivacije i ume da potraje mesecima posle zarasle povrede.

Mehanotransdukcija

Sposobnost tkiva da mehaničko opterećenje pretvori u biološki signal i da se po njemu prilagodi. Razlog zbog koga se tetiva oporavlja doziranim radom, a ne mirovanjem.

Okidačke (trigger) tačke

Osetljiva zadebljanja u mišiću koja pritiskom izazovu bol na udaljenom, prepoznatljivom mestu. Zbog toga se bol često traži tamo gde se oseća, a ne gde nastaje.

Biomehanika

Kako se sile raspoređuju kroz telo pri kretanju. U praksi se svodi na tri veličine: koliko je opterećenje, koliko puta se ponavlja i koliko oporavka ima između.

Adaptacija tkiva

Sposobnost mišića, tetive i kosti da postanu otporniji na opterećenje kome su izloženi. Sporija je nego što bol popušta, i zato se povreda često vrati baš kada prestane da boli.

Centralna senzitizacija

Stanje u kome nervni sistem pojača obradu signala bola, pa i običan dodir ili pokret zabole. Bol je stvaran — menja se način obrade, ne iskrenost pacijenta.

Visceralni pristup

Rad na pokretljivosti organa i njihovih veza sa dijafragmom i kičmom. Koristi se kod dela digestivnih tegoba, ne kao zamena za gastroenterologa.

Stanja koja lečimo

Svako stanje ima svoju stranicu sa opisom tegoba, znacima upozorenja i onim što terapija realno može.

Stručne reči koje ćete čuti

Izrazi iz nalaza, uputa i razgovora sa terapeutom ili lekarom.

Tendinopatija

Oštećenje tetive od ponavljanog preopterećenja. Zamenila je stariji naziv tendinitis, jer se pokazalo da klasična upala po pravilu izostaje — zato protivupalni lekovi daju samo kratkotrajno olakšanje.

Radikulopatija

Tegoba koja potiče od pritisnutog ili nadraženog nervnog korena na izlasku iz kičme: bol koji zrači niz nogu ili ruku, uz utrnulost i eventualno slabost.

Neuropatija

Oštećenje perifernog nerva koje daje trnce, pečenje, utrnulost ili slabost. Ima mnogo uzroka, od dijabetesa do pritiska u uskom kanalu.

Parestezija

Stručni naziv za trnce, mravinjanje i osećaj zaspale noge ili ruke.

Krepitacije

Pucketanje ili škripanje u zglobu pri pokretu. Ako je bezbolno, u ogromnoj većini slučajeva ne znači oštećenje.

Anamneza

Razgovor kojim se prikuplja istorija tegobe — kada je počela, šta je pogoršava, šta olakšava. Kod bola u leđima nosi više podataka od snimka.

Palpacija

Pregled dodirom — procena napetosti, osetljivosti i pokretljivosti tkiva prstima. Osnovni alat manuelne procene.

Kontraindikacija

Stanje kod koga se određena tehnika ne sme primeniti. Kod vrata je taj spisak najduži i najvažniji.

Crvene zastavice

Znaci koji upućuju na ozbiljan uzrok i traže lekara umesto terapeuta — gubitak kontrole mokrenja, utrnulost u predelu sedla, naglo slabljenje nogu, povišena temperatura, neobjašnjen gubitak težine.

Akutno i hronično

Akutno je sveže, obično do šest nedelja; hronično traje duže od tri meseca. Podela je važna jer se pristup razlikuje, ne zato što hronično znači nerešivo.

Idiopatski

Bez poznatog uzroka. Reč koja se često nađe na nalazu i uznemiri, a znači samo da uzrok nije utvrđen.

Bilateralno i unilateralno

Obostrano i jednostrano. Kod bola u nogama ta razlika menja tumačenje — obostrane tegobe traže drugu vrstu pažnje.

Proksimalno i distalno

Bliže telu i dalje od tela. Rame je proksimalno u odnosu na šaku, šaka je distalna u odnosu na rame.

Konzervativno lečenje

Sve što nije operacija — vežbe, manuelna terapija, lekovi, promena opterećenja. Kod većine mišićno-skeletnih tegoba je prva linija po stručnim smernicama.

Ekscentrična vežba

Vežba u kojoj mišić radi dok se izdužuje, kao spuštanje na petu sa stepenika. Kod tendinopatija ima najjaču potvrdu.

Obim pokreta

Koliko se zglob stvarno pomera. Razlikuje se aktivni obim, koji pacijent postiže sam, i pasivni, do koga terapeut dovede zglob — razlika između njih je dijagnostički podatak, na primer kod smrznutog ramena.

Labrum

Hrskavičav prsten koji obrubljuje čašicu kuka ili ramena i produbljuje je. Njegovo oštećenje na snimku ne znači automatski da je pronađen uzrok bola — kod kuka se nalazi i kod velike većine ljudi bez ijedne tegobe.

Femoroacetabularni impingement (FAI)

Oblik glave ili čašice kuka kod koga se kosti sudaraju u krajnjem opsegu pokreta. Isti oblik se nalazi i kod sportista i kod ljudi bez tegoba, pa je sam po sebi opis građe, ne dijagnoza.

Kalcifikat

Naslaga kalcijuma u tetivi ili oko nje. U ramenu ima svoj tok sa fazom u kojoj telo naslagu samo razgrađuje — i baš tada najviše boli.

Lordoza i kifoza

Normalne krivine kičme gledane sa strane — lordoza je okrenuta unapred, u vratu i krstima, kifoza unazad, u grudnom delu. Pojačana krivina sama po sebi nije bolest i pregledi literature je ne povezuju sa bolom u leđima.

Dijastaza

Razmicanje dva prava trbušna mišića duž sredine stomaka, najčešće posle trudnoće. Merljiv razmak i godinu dana posle porođaja ima svaka treća žena, a sam razmak ne predviđa bol u leđima.

Apofiza

Mesto na kosti deteta gde se pripaja tetiva i gde kost još raste. Kod naglog rasta trpi vučenje tetive — otud bol ispod kolena kod Ozgud-Šlaterove bolesti.

Propriocepcija

Osećaj za položaj sopstvenog tela u prostoru, bez gledanja. Kod ljudi sa bolom u leđima je slabija nego kod ljudi bez bola, i to je jedna od retkih razlika koja se u pregledima literature dosledno ponavlja.