Pao sam na trticu — šta raditi prvih nedelja

Pad na zadnjicu — niz stepenice, na ledu, sa bicikla, na skijanju — deluje kao nezgoda o kojoj se priča uz smeh. Nekoliko dana kasnije smeha nema: sedenje na tvrdoj stolici postaje mučenje, ustajanje seče, a vožnja do posla se planira kao poduhvat.

Dobra vest je da ogromna većina ovakvih povreda nije prelom i da prolazi. Loša je to što se baš kod ovog dela tela najčešće čeka predugo, pa tegoba koja je mogla da se reši za nekoliko nedelja ostane godinama. Ovaj tekst je o tome šta zaista treba uraditi dok je povreda još sveža.

Šta se u stvari povredi kad padnete na trticu

Trtična kost je mali koštani nastavak na kraju kičme, građen od tri do pet sitnih pršljenova. Nije nepomična: spoj sa krsnom kosti ima ograničenu pokretljivost, a za samu kost pripajaju se mišići karličnog dna, veliki ligamenti karlice i deo velikog stražnjičnog mišića.

Pri padu retko strada samo kost. Nagnječi se tkivo oko nje, a mišići dna karlice odgovore grčem — isto onako kako se mišići oko uganutog skočnog zgloba stegnu da zaštite zglob. Taj odbrambeni grč je koristan prvih dana, a problematičan ako potraje nedeljama, jer sam po sebi počne da održava bol.

Da li je prelom — i kada je snimak zaista potreban

Kod tipične slike posle pada snimak najčešće ne menja plan lečenja: i prelom i nagnječenje trtične kosti leče se konzervativno, rasterećenjem i vremenom. Zato se rendgen ne traži rutinski.

Lekarska procena i snimak imaju smisla kada je pad bio sa visine ili velikom brzinom, kada bol ne popušta ni u ležećem položaju, kada postoji napipljiva otvrdlina ili oteklina, krvarenje iz debelog creva, povišena temperatura sa crvenilom u tom predelu, ili utrnulost u predelu sedla i gubitak kontrole bešike i creva. To su znaci koji traže lekara pre bilo kakve manuelne terapije.

Prvih nekoliko dana

Cilj u prvim danima nije da se bol potpuno ukloni, nego da se tkivo ne opterećuje dok se najgore ne slegne. Hlađenje predela po nekoliko minuta, više puta dnevno, smanjuje osetljivost. Ležanje na boku rasterećuje trtičnu kost potpuno, pa je odmor bolje provesti tako nego u polusedećem položaju na kauču, koji je zapravo jedan od najgorih položaja za ovu povredu.

Analgetik iz slobodne prodaje, u skladu sa uputstvom, ima smisla prvih dana — ne da bi se bol prikrio, nego da bi se izbeglo da se telo zbog bola ukoči u iskrivljen položaj sedenja i hoda.

Sedenje — deo koji najviše odlučuje

Sedenje je jedina stvar koju u ovoj povredi zaista kontrolišete, i ono odlučuje hoće li tegoba proći ili se razvući. Jastuk sa otvorom ili udubljenjem u obliku slova U rasterećuje trticu tako da težina ide na sedne kosti; obična mekana podloga taj efekat nema, jer se telo u nju utone i pritisak se vrati na isto mesto.

Sedenje se skraćuje na periode od pola sata do 45 minuta, uz ustajanje između. Naginjanje napred, sa težinom na butinama, prihvatljivo je privremeno rešenje. Trajno sedenje nakrivljeno na jednu stranu — najčešći refleks — nije: ono premešta problem na krsta i kuk, pa se posle povrede trtice često javi i bol u krstima i sakroilijakalnom zglobu.

Čega se kloniti

Duga vožnja bicikla, tvrde klupe, trbušnjaci i vežbe koje savijaju karlicu pod opterećenjem odlažu se dok bol pri ustajanju ne popusti. Masaža direktno preko bolne kosti u prvim nedeljama obično pogorša stvar. Pokušaji „nameštanja” naglim trzajem u tom predelu ne rade se ni tada ni kasnije.

Kada tegoba pređe u hroničnu — i zašto

Granica nije oštra, ali je obrazac prepoznatljiv: ako bol pri sedenju posle četiri do šest nedelja nije osetno manji, retko je razlog sama kost. Do tada je akutna povreda po pravilu zarasla, a bol održava napetost mišića i fascije dna karlice, uz obrazac sedenja koji se u međuvremenu ustalio.

To je i trenutak kada ciljana manuelna terapija ima najviše smisla — dok obrazac još nije star godinu dana. Procena obuhvata položaj karlice, napetost dna karlice i način na koji sedate i ustajete; više o samom pristupu na stranici bol u trtičnoj kosti (kokcigodinija).

Ako je pad bio davno, a bol se javio tek sada — to nije nelogično i nije retko. Kod dela pacijenata tegoba se razvija postepeno, kako se menja način sedenja posle povrede. Zbog toga se na pregledu pita i za padove od pre više godina, čak i kad su tada delovali bezazleno.