Osteopata i fizioterapeut u Kragujevcu

Grubo, ponuda u Kragujevcu se deli na četiri reda, i oni se ne isključuju:

Aparaturna fizikalna terapija — elektroterapija, ultrazvuk, magnet, laser, terapija udarnim talasima, TECAR, presoterapija, dekompresija kičme. Najšire je dostupna i naplaćuje se po proceduri, obično u serijama od deset dolazaka.

Manuelni rad — osteopatija, hiropraksa, mobilizacija zglobova, rad na mekom tkivu. Ovde je razlika među pružaocima najveća, a pacijentu najteže vidljiva, jer se sve to spolja izvodi rukama.

Vežbe — kineziterapija, korektivne vežbe, programi posle operacije. Deo ponude koji najviše odlučuje o tome da li rezultat ostaje, a koji pacijenti najčešće preskaču.

Lekarska procena i dijagnostika — fizijatar, ortoped, ultrazvuk mekih tkiva, a u gradu postoji i univerzitetski klinički centar sa ortopedijom i neurohirurgijom.

Ono što radim ja je drugi i treći red: osteopatska procena i manuelni rad, neurokinetičko testiranje i vežbe u istoj poseti. Aparaturnu fizikalnu terapiju ne radim, i to nije propust nego izbor koji je objašnjen niže.

Ovo je pitanje koje najčešće čujem na telefon, i skoro uvek ide ovako: „preporučili su mi fizioterapeuta, a vi ste osteopata — je l' to isto?” Zvanja se u svakodnevnom govoru mešaju, a razlikuju se po tome ko šta sme i ko za šta odgovara.

Fizioterapeut je zdravstveni radnik sa formalnim obrazovanjem, položenim državnim ispitom i licencom. Radi vežbe, manuelne tehnike i fizikalne procedure, na osnovu procene ili lekarskog uputa. To je zvanje, ne metod — dva fizioterapeuta mogu da rade potpuno različito.

Fizijatar je lekar, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. On postavlja dijagnozu i propisuje terapiju; terapiju najčešće sprovodi fizioterapeut.

Osteopata nije zasebno zdravstveno zvanje u Srbiji — osteopatija je priznata kao metoda tradicionalne medicine, a izvodi je zdravstveni radnik koji je za nju posebno školovan. Zato uvek vredi pitati koje je osnovno zvanje osobe kod koje idete.

Kiropraktičar je posebno školovanje koje ja nisam prošao i tako ga i ne nazivam; o tome zašto „nameštanje” nije jedno te isto piše na stranici manuelna terapija.

Kod mene se to ne razdvaja: fizioterapeut sam po osnovnom obrazovanju i licenci, a osteopatija i Amatsu su školovanja koja sam završio posle toga. U praksi to znači da su procena i manuelni rad osteopatski, a vežbe i rad na opterećenju fizioterapeutski — u istoj poseti i po istoj ceni, bez zakazivanja dva termina.

Šta je korisno pitati telefonom, bilo gde da zovete. Da li se pre terapije radi procena ili se odmah kreće na proceduru. Da li dobijate vežbe za kod kuće. Da li se plaća po dolasku ili se paket kupuje unapred. I ko konkretno radi sa vama — jer u većim ustanovama to nije uvek ista osoba svaki put.

Ako vam je već propisana serija fizikalnih procedura, nema razloga da je prekidate zbog ovoga. Vredi doći tek ako se posle završene serije isto vrati — o tome piše u tekstu odradio sam deset terapija i bol se vratio.

Aparati imaju svoje mesto i nema razloga da se o njima govori loše. Kod sveže povrede, kod izražene upale, u ranoj fazi posle operacije i kod dela tetivnih problema oni ubrzavaju ono što bi se inače odužilo.

Granica je drugde. Ako ste odradili seriju od deset procedura, osetili olakšanje, pa se za mesec ili dva vratili na isto — problem po pravilu nije bio u tkivu na koje je aparat delovao, nego u razlogu zbog kog se to tkivo stalno preopterećuje. Ponavljanje iste serije tada ne menja ishod.

O tome gde je ta granica kod pojedinih procedura pisao sam otvoreno: terapija udarnim talasima i kalcifikat kao izgovor, magnetna terapija — kada pomaže a kada je marketing i struja i elektroterapija — kada pomaže a kada je teatar.

Praktično pravilo koje dajem pacijentima u Kragujevcu: ako vam je posle serije procedura bolje i ostane bolje — sve je u redu, nastavite tim putem. Ako se isto vraća po treći put, vredi da neko pogleda zašto se vraća, a ne da se serija ponovi po četvrti.

Gusta ponuda u gradu nije ravnomerno raspoređena po tegobama. Za neke stvari ima iz čega da se bira, za druge praktično nema nikoga — i to je korisnije znati unapred nego posle tri promašena termina.

Gde izbora ima najviše. Bol u krstima, diskus hernija, išijas, stanja posle povreda i posle operacija. Ovo pokriva i aparaturna terapija, i vežbe, i manuelni rad, a za kičmu u gradu postoji i lekarska obrada. Ako vam je tegoba iz ove grupe, izbor je stvaran i vredi ga iskoristiti.

Gde ponuda postoji, ali je uglavnom aparaturna. Rame — bol pri podizanju ruke, kalcifikat, smrznuto rame; zatim petni trn i bol u peti, teniski lakat i koleno. Procedura se lako dobija; ono što se ređe dobija je odgovor zašto se tegoba vraća posle serije. O tome piše u tekstu odradio sam deset terapija i bol se vratio.

Gde u gradu skoro nikoga nema. Vrtoglavica koja dolazi iz vrata, vilica koja škljoca i glavobolja iz vilice, bol u trtičnoj kosti, bol između lopatica i tegobe disanja i refluksa vezane za dijafragmu. Za ova stanja ljudi iz Kragujevca po pravilu putuju u Beograd ili Novi Sad, iako ne moraju.

Gde je moj deo mali, a tuđi veliki. Kod skolioze nosilac lečenja su vežbe po priznatom programu i, kod većih krivina, mišljenje ortopeda — a ne manuelni rad. U gradu takvih programa ima. Moj deo je pokretljivost i podnošljivost opterećenja uz taj program, ne umesto njega. Sa decom radim od otprilike sedme godine i sa adolescentima; sa bebama ne radim.

Ako niste sigurni u koju grupu spada vaša tegoba, brža je provera kroz alat „gde vas boli” nego kroz zakazivanje.

Pošteno je da ovo stoji na istoj stranici na kojoj i ostalo:

Ne radim aparaturnu fizikalnu terapiju — nemam ni struju, ni laser, ni udarne talase, ni TECAR. Ako procenim da bi vam neka od tih procedura pomogla, reći ću vam to i uputiti vas dalje, bez naplate te procene.

Ne radim masažu kao uslugu. Rad na mekom tkivu postoji kao deo terapije, ali se ne zakazuje kao masaža i ne prodaje se u paketima.

Ne radim sa bebama. Sa decom radim otprilike od sedme godine naviše; razlog je objašnjen na stranici terapija za decu i adolescente i nije nedostatak obuke nego stav o dokazima.

Ne prodajem pakete unapred. Svaka poseta se plaća pojedinačno, jer broj poseta treba da zavisi od toga kako napredujete, a ne od toga šta je unapred plaćeno.

Najvažnija lokalna vest je da za ovo ne morate u Beograd: Kragujevac ima i ortopediju i neurohirurgiju, pa se put do specijaliste završava u gradu.

Jedno se pamti napamet i ne čeka se do jutra: gubitak kontrole nad mokraćom ili stolicom, uz utrnulost u predelu sedla i slabost obe noge — to je urgentni centar, ne ordinacija. Ostale znake kod kojih se prvo ide lekaru prolazim redom u tekstu kada bol u leđima nije za terapeuta nego za lekara.

Ako već imate snimak ili nalaz, ponesite ga. Kako se čita i zašto nalaz i bol često ne idu zajedno, objašnjeno je na stranicama šta piše u nalazu i kad nalaz i bol ne idu zajedno.

Ordinacija je u Svetozara Markovića 10A, lokal 3, u samom centru grada, na potezu koji je pešački dostupan iz većeg dela uže gradske zone. Parkira se u okolnim ulicama; za dolazak autobusom, od autobuske stanice je kratka vožnja gradskim prevozom ili taksijem.

Nema fiksnog radnog vremena — termin se dogovara telefonom i usklađuje sa vašim rasporedom, što je praktično za pacijente koji dolaze iz okoline i ne mogu da biraju sat.

Prvi dolazak traje duže od kontrolnog, jer obuhvata razgovor, pregled i početak terapije u istoj poseti. Kod pacijenata koji putuju to je namerno tako postavljeno: bolje jednom doći na duže nego dva puta na kratko.