Struja na terapiji bola — kada pomaže, a kada je teatar

Struja je kod nas gotovo sinonim za fizikalnu terapiju. Deset dolazaka, elektrode na leđa, dvadeset minuta, sledeći pacijent. Pitanje koje se retko postavlja glasi: šta od toga zapravo radi.

Odgovor je nijansiran — nešto radi, ali manje i drugačije nego što se veruje.

Šta struja može

Najbolje potvrđeno dejstvo je smanjenje osećaja bola dok traje primena i kratko posle nje.

Objašnjenje je poznato i logično. Nervna vlakna koja prenose dodir i vibraciju brža su od onih koja prenose bol, i kada se nadraže, na ulazu u kičmenu moždinu prigušuju bolni signal. Isti mehanizam objašnjava zašto instinktivno protrljamo mesto koje smo udarili.

To je stvaran efekat i ima svoju vrednost. Nije mala stvar imati sat vremena manje bola, naročito ako se to vreme iskoristi za kretanje i vežbe.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Šta struja ne može

Ne popravlja tkivo. Ne vraća hrskavicu, ne skuplja diskus herniju, ne jača mišić na način na koji to radi vežba, i ne menja obrazac zbog koga je tegoba nastala.

Zato dejstvo prestaje kada prestane primena, i zato se pacijent posle deset dolazaka oseća bolje nedelju dana, pa se sve vrati.

Problem, dakle, nije u tome što struja šteti. Problem je u tome što se na nju potroše dva meseca u kojima se aktivno nije radilo ništa — a to su meseci u kojima se oporavak dešava.

Šta o pojedinim procedurama pokazuju istraživanja

Kod stimulacije preko elektroda na koži postoji potvrda kratkotrajnog smanjenja bola, uz podatke koji nisu ujednačeni. Prednost joj je što je bezbedna, jeftina i može se koristiti kod kuće.

Kod ultrazvuka, koji se decenijama koristi kod bola u leđima i kod tetiva, ispitivanja uglavnom nisu pokazala korist veću od prividnog tretmana. To je jedan od najbolje ispitanih i najslabije potvrđenih postupaka u ovoj oblasti.

Kod lasera niske snage rezultati su neujednačeni — kod pojedinih stanja tetiva i vrata ima naznaka koristi, kod drugih ne.

Kod interferentnih struja podaci su slabi.

Nijedan od ovih postupaka ne spada u ono što savremene preporuke za bol u leđima navode kao osnovu lečenja. Osnova je kretanje, postepeno opterećenje i objašnjenje pacijentu šta se dešava.

Kada struja ima smisla

Kada je bol toliko jak da onemogućava kretanje, pa se koristi da bi se kretanje omogućilo.

Kao dodatak u prvim nedeljama, dok se ne uspostavi program vežbi.

Kod pacijenata koji zbog drugih razloga ne mogu da podnesu aktivan pristup, kao mera za olakšanje.

U svim tim slučajevima ona je pomoć, a ne lečenje — i tako treba da bude predstavljena.

Kada je teatar

Kada je ceo plan lečenja deset dolazaka na struju, bez ijedne vežbe i bez procene.

Kada se posle deset dolazaka bez rezultata predlaže još deset istih.

Kada se objašnjava da struja razbija naslage, vraća disk na mesto ili obnavlja hrskavicu.

Kada niko nije pogledao kako se krećete, nego samo nalaz.

Kada se ne primenjuje

Kod ugrađenog pejsmejkera i drugih ugrađenih elektronskih uređaja. U trudnoći, naročito u predelu trbuha i krsta. Preko prednje strane vrata. Kod aktivne infekcije, malignih promena u zoni tretmana i kod poremećaja osećaja u koži, gde pacijent ne može pouzdano da prijavi jačinu.

Šta pitati

Jedno pitanje razdvaja ozbiljan plan od paketa: šta ćemo raditi pored ovoga, i koje vežbe dobijam.

Ako odgovora nema, to je dovoljan podatak. Više o tome kako izgleda razuman plan u tekstu kako izabrati terapeuta za bol, a isto merilo — bezopasnost uređaja nije isto što i delotvornost za vaš problem — važi i za magnetnu terapiju.