Fascija
Šta je fascija i zašto je često pravi, previđen uzrok bola
Gusto inervirana mreža vezivnog tkiva koja povezuje celo telo — i zašto klasičan pristup koji leči samo bolno mesto često ne rešava problem do kraja.
Fascija je vezivno tkivo koje kao neprekidna mreža obavija svaki mišić, organ, kost i nerv u telu, povezujući ih u jednu funkcionalnu celinu. Decenijama je posmatrana kao bezlična „ambalaža” mišića i organa — tkivo koje anatomi uklanjaju da bi došli do „pravih” struktura ispod. Danas znamo da je u pitanju jedno od gušće inervisanih tkiva u telu, direktno uključeno u to kako osećamo položaj tela i, kada nešto pođe po zlu, bol. U mojoj praksi rad na fasciji nije izolovana tehnika, već sastavni deo integrativne neurokinetičke terapije, kombinovan sa osteopatijom, Amatsu tehnikama i, gde je opravdano, IASTM radom instrumentima. Pročitajte celu priču o fasciji kao nevidljivom organu →
Šta je fascija
Fascija je neprekidna, celotelesna mreža vezivnog tkiva koja obavija svaki mišić, kost, nerv, krvni sud i organ, povezujući ih u jednu funkcionalnu celinu. Kroz nju se prenosi sila između udaljenih delova tela — isti princip biotensegriteta koji stoji iza cele integrativne terapije — a fascija ima i značajnu ulogu u propriocepciji, osećaju položaja tela u prostoru. Između njenih slojeva nalazi se tečnost bogata hijaluronskom kiselinom koja im omogućava da glatko kližu jedan preko drugog dok se telo kreće.
Kako fascija postaje izvor hroničnog bola
Dugotrajno sedenje, rad za ekranom, ponavljanje istih pokreta u jednoj ravni, hroničan stres i nedovoljna raznovrsnost pokreta tokom dana dovode do toga da tečnost između slojeva fascije zgusne i „osuši” se — pojava poznata kao zadebljanje (denzifikacija). Slojevi tada prestaju glatko da klize jedni preko drugih, stvaraju se priraslice (adhezije) i lokalna upala niskog intenziteta, a rezultat je ukočenost, bol i osećaj „zaglavljenosti” u pokretu — često bez ijedne vidljive promene na rendgenu ili MRI snimku, jer problem nije u strukturi kosti ili diska, već u kvalitetu i kliznosti samog tkiva.
Fascijalne linije — zašto bol „seli” mesto
Pošto je fascija neprekidna mreža, zategnutost ili zadebljanje na jednom mestu retko ostaje izolovano — prenosi se duž povezane linije tkiva i ispoljava kao bol na sasvim drugom mestu, daleko od stvarnog uzroka. Ovo je, na primer, slučaj kod bola u peti, gde plantarna fascija i Ahilova tetiva dele istu zadnju fascijalnu liniju koja se proteže od tabana do potkolenice i dalje naviše. Upravo ova osobina fascije da „seli” simptome jedan je od razloga zašto neki pacijenti prolaze kroz više terapija usmerenih samo na bolno mesto, a problem se i dalje vraća.
Za šta u praksi najčešće lečimo problem sa fascijom
Fascija je čest, a često previđen, pravi uzrok kod: miofascijalnog bolnog sindroma i okidačkih tačaka, cervikalnog sindroma, TMZ disfunkcije, smrznutog ramena, teniskog lakta i petnog trna i plantarnog fasciitisa. Zajedničko za sva ova stanja je da bol često traje uprkos urednim nalazima ili se vraća posle terapije usmerene samo na bolno mesto.
Naš pristup — zašto ne lečimo samo bolno mesto
Klasičan pristup koji cilja isključivo mesto gde pacijent oseća bol često daje samo privremeno olakšanje, jer ne uzima u obzir da je fascija neprekidna mreža. Naš pristup zato kombinuje osteopatsko oslobađanje mekog tkiva, Amatsu tehnike balansiranja tela preko refleksnih tačaka, neurokinetičku procenu obrazaca kompenzacije i, kod hroničnog, dugogodišnjeg zadebljanja, IASTM rad instrumentima. Cilj je mapirati celu fascijalnu liniju povezanu sa problemom — ne samo mesto gde pacijent oseća bol — i raditi na vraćanju kliznosti i smanjenju hronične napetosti u celom povezanom regionu.
Ko sprovodi procenu i lečenje fascije
Procenu i terapiju sprovodim lično, kao deo integrativne neurokinetičke terapije koju sam razvio kroz višedecenijski rad, uz osteopatsko i Amatsu obrazovanje pod mentorstvom Petera Kinga. Više o obrazovanju i sertifikatima →
Najčešća pitanja o fasciji
Šta je tačno fascija i zašto se o njoj odjednom toliko priča?
Fascija je neprekidna mreža vezivnog tkiva koja obavija svaki mišić, kost, nerv, krvni sud i organ u telu. Decenijama je posmatrana kao bezlična „ambalaža” bez posebne funkcije, ali istraživanja kojima je posvećena posebna serija međunarodnih naučnih kongresa od 2007. godine pokazala su da je fascija jedno od gušće inervisanih tkiva u telu — po pojedinim istraživanjima sa senzornim završecima uporedivim po broju sa kožom. Zato se poslednjih godina o njoj mnogo više govori nego ranije.
Da li je fascija isto što i mišić?
Ne. Mišić je tkivo koje se aktivno skraćuje i proizvodi silu. Fascija je vezivno tkivo koje mišić obavija, razdvaja od susednih struktura i istovremeno mehanički povezuje sa ostatkom tela. Problem sa fascijom (zadebljanje, priraslice) može postojati i kada je sam mišić potpuno zdrav — zato bol koji ne popušta na masažu usmerenu samo na mišić ponekad zahteva drugačiji pristup.
Kako fascija uopšte postaje izvor bola?
Dugotrajno sedenje, rad za ekranom, ponavljanje istih pokreta, stres i nedovoljna raznovrsnost pokreta tokom dana dovode do toga da tečnost između slojeva fascije zgusne — pojava poznata kao zadebljanje (denzifikacija). Slojevi tada prestaju glatko da klize jedni preko drugih, stvaraju se priraslice (adhezije) i lokalna upala niskog intenziteta, što se oseća kao ukočenost, bol i osećaj „zaglavljenosti” u pokretu.
Da li se problem sa fascijom vidi na rendgenu ili MRI?
U velikoj većini slučajeva ne. Standardna dijagnostika je usmerena na kosti, diskove i, u manjoj meri, mišiće — ne na kvalitet i kliznost fascije. Zato pacijenti sa hroničnim bolom često čuju da su „svi nalazi uredni”, iako problem realno postoji, samo na nivou koji se ovim metodama teško vizualizuje.
Da li je lečenje fascije u vašoj praksi isto što i klasična masaža ili fascijalna manipulacija?
Ne u potpunosti. Klasična masaža i tehnike fascijalne manipulacije rade lokalno, na mestu gde se fascija oseti zadebljalom. U mojoj praksi to je samo jedan deo pristupa — pre lokalnog rada radim procenu celog tela (osteopatski pregled i neurokinetička procena) da pronađem pravi izvor duž cele povezane fascijalne linije, ne samo mesto gde pacijent trenutno oseća bol, uz kombinaciju osteopatije, Amatsu tehnika i, gde je klinički opravdano, IASTM instrumenata.
Za koje probleme je fascija najčešće odgovorna?
Najčešće kod hroničnog miofascijalnog bola i okidačkih tačaka, cervikalnog sindroma, TMZ disfunkcije, smrznutog ramena, teniskog lakta, petnog trna i plantarnog fasciitisa — svuda gde bol traje uprkos urednim nalazima ili se seli sa jednog mesta na drugo.
Da li rad na fasciji boli?
Intenzitet se prilagođava toleranciji pacijenta i stanju tkiva. Osteopatski i Amatsu rad na fasciji je uglavnom blag i neinvazivan, dok IASTM instrumentima može biti izraženiji kod dobro tolerantnog, hroničnog tkiva — u svakom slučaju, procena pre terapije određuje pristup koji je bezbedan i podnošljiv za konkretnog pacijenta.
Da li lečenje fascije ima posebnu cenu?
Ne. Rad na fasciji nije odvojena stavka cenovnika — deo je iste, jedinstvene terapije kao osteopatija, Amatsu, neurokinetička procena i IASTM, po istoj ceni kao svaka poseta. Detaljan cenovnik pogledajte na stranici Cenovnik.
Gde mogu da zakažem pregled usmeren na problem sa fascijom?
Rad na fasciji je deo redovnog pregleda u ordinacijama u Beogradu (Zvezdara) i Kragujevcu — nema poseban raspored ili poseban termin samo za to, već se primenjuje u okviru iste posete kao osteopatija i ostale metode, kada procena pokaže da je to pravi uzrok problema.