Biotensegritet — nauka koja stoji iza našeg pristupa lečenju

Biotensegritet je pojam koji objašnjava zašto pritisak na karlicu može promeniti nešto u vratu. Zvuči kao metafora, a zapravo je model preuzet iz inženjerstva — i vredi ga razumeti tačno, sa svim što jeste i što nije.

Odakle potiče

Sredinom dvadesetog veka nastale su skulpture sastavljene od krutih štapova koji se međusobno ne dodiruju, povezanih zategnutim sajlama. Konstrukcija stoji, iako nijedan štap ne leži na drugom — drži je ravnoteža zatezanja u sajlama i pritiska u štapovima.

Takav sklop nazvan je tensegritet, od reči za zatezanje i celovitost. Ima jedno neobično svojstvo: ako se povuče bilo koja sajla, cela konstrukcija se prilagodi, ne samo mesto koje je povučeno.

Ideja da su i živi organizmi građeni po istom načelu nazvana je biotensegritet.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Kako se to primenjuje na telo

U klasičnoj slici kičma je stub od pršljenova naslaganih jedan na drugi, koji nose težinu odozgo nadole.

U ovom modelu kosti su štapovi pod pritiskom, a mišići, tetive, ligamenti i fascija zategnuta mreža koja ih drži u položaju. Sila se ne prenosi samo naniže kroz kosti, nego se raspoređuje kroz celu mrežu.

Iz toga sledi zaključak koji se u praksi stalno potvrđuje: ograničenje u jednom delu tela menja raspodelu opterećenja u celom sistemu. Ukočen skočni zglob promeni hod, hod promeni rad karlice, karlica promeni opterećenje krsta — i bol se pojavi tri sprata dalje od uzroka.

Šta je u ovome čvrsto, a šta model

Ovde vredi biti precizan, jer se o biotensegritetu piše i mnogo preteranog.

Čvrsto je da se sila kroz meko tkivo prenosi i izvan tetive kojom mišić vuče — deo sile odlazi u okolnu vezivnu mrežu i prenosi se dalje. To je mereno i potvrđeno.

Čvrsto je i da je fascija neprekidna i gusto inervisana, i da ograničenje u jednom delu utiče na pokret u drugom.

Model je, međutim, način razmišljanja, a ne dokazana teorija o tome kako telo radi u celini. Nije potvrđen kliničkim ispitivanjima jer to i nije vrsta tvrdnje koja se tako ispituje — on ne kaže šta se leči nego kako se posmatra.

Zato ga i predstavljamo kao okvir za procenu, ne kao dokaz delotvornosti bilo koje tehnike.

Zašto je koristan u praksi

Zato što menja pitanje. Umesto pitanja šta boli, postavlja se pitanje zašto boli baš tu.

To vodi ka pregledu koji ide izvan bolnog mesta — kod bola u ramenu proverava se grudni koš, rebra i vrat, kod bola u krstima kuk, stopalo i disanje.

I objašnjava obrazac koji pacijenti dobro poznaju: bol koji seli mesto, i tegobu koja se vraća uprkos tome što se bolno mesto uredno lečilo.

Kako izgleda u proceni

Polazi se od pretpostavke da posle povrede pojedini mišići prestanu da se uključuju na vreme, a drugi preuzmu njihov posao i preopterete se. Nizom testova traži se ko je prestao da radi, a ko radi tuđi posao. O tome zašto se mišić uopšte isključi i zašto to nije stvar volje ni lenjosti pišemo posebno.

Cilj nije opustiti preopterećeni mišić, jer se on vraća u isto stanje čim se pokret ponovi. Cilj je vratiti u rad onaj koji je ispao — tek tada preopterećeni prestaje da bude preopterećen.

Više o tome na stranicama neurokinetička terapija, fascija i integrativna medicina.