Magnetna terapija: uska, dokazana namena naspram „leka za sve” iz reklame

Pored aparata za struju, drugi uređaj koji pacijenti često sretnu u raznim centrima jeste aparat za magnetnu terapiju — obično predstavljen kao bezopasno i prijatno rešenje za gotovo sve, od artritisa i osteoporoze do nesanice, lošeg raspoloženja i takozvane detoksikacije.

Iza tog imena stoji stvarna medicinska tehnologija. Samo sa mnogo užom namenom nego što reklame sugerišu.

Odakle potiče i za šta je odobrena

Pulsna elektromagnetna terapija razvijena je sedamdesetih godina prošlog veka, najviše zaslugom ortopedskog hirurga Karla Baseta sa Univerziteta Kolumbija, koji je pokazao da određeni obrasci elektromagnetnog polja mogu podstaći zarastanje preloma koji se, iz bilo kog razloga, nisu srasli sami.

Na osnovu tih istraživanja američka agencija za lekove odobrila je krajem sedamdesetih ove uređaje — ali za tu jednu, tačno određenu namenu: podsticanje zarastanja preloma koji nije srastao na uobičajen način.

To je i danas jedina primena sa čvrstim uporištem.

Šta je van te namene

Postoje istraživanja koja ukazuju na moguć, skroman efekat na otok i bol posle operacije zgloba, ali kvalitet i doslednost tih nalaza daleko su od nivoa koji stoji iza primene kod nesraslih preloma.

Za veliku većinu onoga što se magnetnoj terapiji pripisuje u popularnoj ponudi — istrošenost zglobova, osteoporoza, hronični bol u leđima, ubrzan metabolizam, ravnoteža energije — ozbiljna istraživanja ili ne postoje, ili ne pokazuju efekat veći od prividnog tretmana.

Posebno vredi razdvojiti dve stvari koje se često izjednače. Uređaji koji stvaraju pulsno elektromagnetno polje i statični magneti u narukvicama, ulošcima i dušecima nisu ista tehnologija. Za statične magnete dobro postavljena ispitivanja dosledno pokazuju da ne rade ništa.

Kako izgleda zloupotreba

Obrazac je prepoznatljiv.

Aparat se predstavi kao potpuno bezopasan, što u pogledu polja niskog intenziteta i jeste tačno — a onda se iz te bezopasnosti preskoči pravo pitanje, a to je da li uopšte deluje na problem zbog koga je pacijent došao.

Prodaje se paket od deset ili dvadeset seansi za opšte zdravlje, bez ijedne konkretne dijagnoze koju bi trebalo da reši.

Koriste se pojmovi koji zvuče naučno ali nemaju proverljivu definiciju — ćelijska regeneracija, bioenergetsko polje, kvantna medicina, vibracija ćelija.

Preporuka je ista bez obzira sa čim je pacijent došao.

Tri pitanja koja to razrešavaju

Za koju tačno dijagnozu se primenjuje u mom slučaju? Ako je odgovor uopšten, poput regeneracije i energije, to je dovoljan podatak.

Da li se nudi kao dopuna konkretnom nalazu, ili kao samostalan program koji se plaća unapred pre nego što je iko utvrdio šta je u pitanju?

Da li mi je objašnjen mehanizam rečima koje mogu da proverim?

Zašto se kod nas ne koristi

Ne zato što je opasna. Zato što van svoje uske, potvrđene namene, koju u ovoj vrsti prakse ne srećemo, nema dovoljno dokaza da opravda mesto u planu lečenja mišićno-skeletnih problema.

Vreme koje bi ona zauzela ide na procenu uzroka, ciljan manuelni rad i vežbe.

Pravilo koje važi za svaki aparat

Bezopasnost uređaja nije isto što i delotvornost za vaš problem. To su dva odvojena pitanja i drugo se retko postavi.

Pre nego što prihvatite paket bilo koje aparatske terapije, vredi pitati kakav je nalaz doveo do te preporuke — i posumnjati ako je preporuka ista za sve.

Isto važi i za elektroterapiju, o čemu pišemo u tekstu struja i elektroterapija, a o merilima izbora u tekstu kako izabrati terapeuta za bol.