Odradio sam deset terapija i bol se vratio

Ovo je rečenica koju čujem gotovo svake nedelje: „Odradio sam deset terapija, bilo mi je bolje, i onda se za mesec dana sve vratilo.” Ponekad je to bila elektroterapija, ponekad laser ili udarni talasi, ponekad masaža, a ponekad kombinacija svega.

Čovek koji to kaže obično očekuje da mu se potvrdi da je terapija bila loša. Neću to reći, jer najčešće nije tačno. Ali objašnjenje koje jeste tačno je korisnije od te potvrde.

Šta serija procedura stvarno radi

Fizikalne procedure deluju na tkivo tamo gde se bol oseća. Smanjuju bol i nadraženost, poboljšavaju prokrvljenost, pomažu da otok i upala brže prođu. To nije malo i nije prazno.

Kod sveže povrede, kod izražene upale i u ranoj fazi posle operacije to je upravo ono što treba, i tada serija dolazaka nije mana nego protokol koji ima smisla. Onaj ko posle uganuća skočnog zgloba dobije deset procedura nije prevaren — dobio je ono što mu u tom trenutku pomaže.

Zašto se onda vraća

Zato što procedura deluje na tkivo, a ne na razlog zbog kog je to tkivo preopterećeno.

Ako peta boli zato što potkolenica i stopalo ne amortizuju kako treba, plantarna fascija će se posle deset procedura smiriti — pa opet nadražiti, čim se vratite u isti hod i istu obuću. Ako vrat boli zato što lopatica ne klizi i teret drži gornji trapezius, vrat će se opustiti i ponovo zategnuti u istoj stolici. Ako krsta bole zato što je kuk godinama prebacivao opterećenje na njih, krsta će odgovoriti na terapiju i vratiti se čim se opterećenje vrati.

Otud i obrazac koji ljudi opisuju kao „pomogne pa prođe”: nije prošlo dejstvo terapije, nego se vratio uzrok.

Deo koji se lako pomeša: obično prolaženje vremena

Ima i drugo objašnjenje koje je pošteno pomenuti, iako se retko čuje.

Veliki deo epizoda bola u mišićima i zglobovima povuče se sam od sebe kroz nekoliko nedelja, bez obzira na to šta se radilo. Serija od deset dolazaka traje otprilike toliko. Zato „pomoglo mi je” ponekad znači da je terapija pomogla, a ponekad da se poklopila sa prirodnim tokom.

To seče na obe strane i zato je važno: isto tako ni povratak tegobe nije dokaz da je terapija bila bezvredna. Dokaz je nešto treće — da li se između dve epizode promenilo išta osim protoka vremena.

Tri pitanja pre nego što zakažete drugu seriju

Šta je tokom prve serije mereno osim bola? Bol je najnepouzdaniji pokazatelj koji postoji — menja se sa snom, stresom i vremenskim prilikama. Obim pokreta, snaga i to šta konkretno možete da uradite bez tegobe menjaju se sporije i lažu manje. Ako niko ništa od toga nije izmerio ni na početku ni na kraju, ne postoji način da se zna šta je serija promenila.

Šta je u mom slučaju bilo drugačije nego kod drugog pacijenta sa istom dijagnozom? Ako je odgovor „ništa, protokol je isti za sve sa tom dijagnozom”, onda se lečila dijagnoza, a ne čovek. Isti nalaz kod dva čoveka često ima potpuno različit funkcionalni uzrok — o tome i tekst o tome kad nalaz i bol ne idu zajedno.

Šta sam radio sam, između dolazaka? Ako je odgovor „ništa”, tu je najveći deo objašnjenja. Pasivan deo terapije smiruje, aktivni menja. Bez drugog, prvi je iznajmljivanje olakšanja na mesečnom nivou.

Kada je ponavljanje serije potpuno opravdano

Da se ne izvuče pogrešan zaključak: postoje stanja kod kojih se procedure ponavljaju s razlogom. Posle većih operacija i rekonstrukcija, kod zapaljenskih reumatskih bolesti u fazi pogoršanja, kod nekih hroničnih degenerativnih stanja gde je cilj održavanje, a ne izlečenje.

Razlika je u tome da li se ponavljanje bira ili se u njega upada. Kad je plan unapred dogovoren i zna se šta se njime održava, to je lečenje. Kad se treća serija zakazuje zato što se ništa drugo nije probalo, to je navika.

O tome gde je ta granica kod pojedinih procedura pisao sam odvojeno: terapija udarnim talasima, magnetna terapija i elektroterapija.

Šta se menja kada se krene od procene

U mom radu prvi deo posete nije terapija nego traženje odgovora na pitanje zašto se to mesto stalno preopterećuje. Proverava se pokretljivost susednih segmenata, redosled kojim se mišići uključuju, način hoda i to šta radite osam sati dnevno.

Tek posle toga ide manuelni rad, i posle njega obavezno vežbe — jer bez tog trećeg dela se vraćamo na početak teksta.

Ne obećavam da to kod svakoga uspe. Obećavam da ćete posle prve posete znati šta je nađeno i šta se od toga menja, i da ću vam reći ako mislim da vam ne mogu pomoći. Merilo je sedmi dan: za tih nedelju dana mora biti bolje nego pre terapije, inače nema razloga da zakazujete drugi termin.

Kada nije ni jedno ni drugo, nego lekar

Ako se uz bol javlja i nešto od ovoga, ne zakazuje se ni terapija ni nova serija procedura nego lekarski pregled:

Slabost stopala ili šake koja se pogoršava iz nedelje u nedelju. Gubitak kontrole nad mokraćom ili stolicom i utrnulost u predelu sedla — to je hitno. Povišena temperatura uz bol u kičmi, neobjašnjen gubitak težine, istorija maligne bolesti, bol koji budi noću i ne popušta ni u jednom položaju.

U svim ostalim slučajevima pitanje nije da li vam je pomoglo deset terapija, nego šta se promenilo do jedanaeste.