Udarni talasi (ESWT) — kada rade, a kada su izgovor

Terapija udarnim talasima je jedna od retkih pasivnih procedura koja kod određenih stanja ima stvarnu potvrdu u istraživanjima. To je vredi reći otvoreno, jer se o većini aparata u ovoj oblasti to ne može reći.

Ali se isto tako često primenjuje tamo gde ne pripada, i to obično uz jedno objašnjenje koje ne stoji.

Objašnjenje koje se najčešće čuje

Pacijentu se kaže da na snimku postoji kalcifikat i da ga udarni talasi razbijaju, kao što se razbija kamen u bubregu.

Ta slika je uglavnom netačna. Kod dela stanja kalcifikat se zaista smanji, ali to nije mehaničko drobljenje nego posledica toga što tretman pokrene proces u kome telo samo razgradi naslagu.

Još važnije, kod velikog broja pacijenata bol se povuče iako kalcifikat ostane netaknut na snimku. Isto važi i obrnuto — kalcifikati se nalaze kod mnogih ljudi koji nemaju nikakve tegobe.

Dakle, kalcifikat je često izgovor, a ne uzrok, i lečenje koje se planira po njemu promašuje cilj.

Kako terapija verovatno radi

Talas kroz tkivo izaziva niz odgovora: privremeno pojačan protok krvi, podsticaj stvaranja novih sitnih krvnih sudova, pokretanje procesa obnove u tkivu koje je zapelo u nedovršenom zarastanju, i smanjenje osetljivosti nervnih završetaka na tom mestu.

To objašnjava zašto najbolje deluje upravo kod stanja koja su nedovršeno zarastanje tetiva, a ne kod svežih upala.

Gde ima najbolju potvrdu

Kod bola u peti koji traje mesecima uprkos vežbama i promeni obuće.

Kod kalcifikujućeg zapaljenja tetiva ramena.

Kod tegoba sa Ahilovom tetivom koje traju dugo i ne popuštaju na postepeno opterećenje.

Kod teniskog i golferskog lakta, gde su rezultati dobri ali nešto neujednačeniji.

Zajedničko svima je da je reč o dugotrajnim stanjima kod kojih je vežbanje već pošteno pokušano. Terapija udarnim talasima nije prvi korak nego pojačanje kada prvi korak nije bio dovoljan.

Šta ona nije

Nije zamena za vežbe. Ovo je najvažnija rečenica u tekstu. Rezultati su znatno bolji kada se kombinuje sa programom postepenog opterećenja nego kada se primenjuje sama, a kod pacijenata koji ne rade ništa drugo efekat je često privremen.

Nije lečenje za akutne povrede, sveže otoke i zapaljenja.

Nije rešenje za bol u kičmi i za diskus herniju.

Kako izgleda u praksi

Obično tri do pet tretmana, u razmaku od nedelju dana. Ako posle tog broja nema nikakve promene, dalje ponavljanje po pravilu nema smisla.

Tretman je neprijatan i to je normalno — na mestu koje boli oseća se pojačan bol tokom nekoliko minuta. Blaga osetljivost i crvenilo posle tretmana su očekivani i prolaze za dan ili dva.

U danima posle tretmana izbegava se jako opterećenje tog tkiva, ali ne i kretanje.

Kada se ne primenjuje

U trudnoći. Kod poremećaja zgrušavanja krvi i kod uzimanja lekova za razređivanje krvi. Kod aktivne infekcije u tom području. Kod malignih promena u zoni tretmana. Preko rastućih hrskavičnih ploča kod dece i adolescenata. Preko velikih krvnih sudova i nerava, i preko pluća.

Kako proceniti ponudu

Razuman predlog glasi: probaćemo tri do pet tretmana uz program vežbi, pa ćemo proceniti.

Nerazuman predlog glasi: potrebno je deset do petnaest tretmana, plaća se unapred, kalcifikat mora da se razbije.

Više o stanjima kod kojih ova terapija ima smisla u tekstovima petni trn i plantarni fasciitis i upala Ahilove tetive.