Posle terapije me boli više nego pre — da li je to normalno

Čovek izađe sa terapije i oseća se dobro — lakše, pokretljivije, ponekad i bez bola koji ga je doveo. Sutradan ujutru ustane ukočeniji nego pre nego što je uopšte došao. U tom trenutku javi se uvek ista misao: nešto je pogrešno urađeno.

Kod većine ljudi nije. Ali „kod većine” nije dovoljno dobar odgovor kada se dešava baš vama, pa ovaj tekst razdvaja dve stvari koje prvog jutra izgledaju isto: očekivanu reakciju tkiva, i znak kod koga se ne čeka do sledećeg termina.

Zašto se uopšte pojača

Terapija nije mirovanje. Ona je opterećenje. Zglob koji mesecima nije išao punim obimom taj obim dobije nazad za dvadesetak minuta, a mišić koji je sve to vreme radio prekovremeno prvi put popusti. Tkivo na to reaguje kao na svaki nenaviknut napor.

Otud i opis koji pacijenti najčešće daju sami od sebe: „kao da sam vežbao posle dugo vremena”. Bol je tup, razliven i umoran — više osetljivost nego bol. Po pravilu se ne oseća na istom mestu kao tegoba zbog koje ste došli, nego u tkivu na kome se radilo.

Postoji i drugi razlog, manje očigledan. Kada se raspodela opterećenja u telu promeni, delovi koji su godinama nosili manje odjednom nose više — i jave se. To je prolazno i deo je prilagođavanja, ali prvog dana ume da zbuni, jer bol „skoči” na novo mesto.

Objašnjenje koje se često čuje — da se posle tretmana „oslobađaju toksini” — nema potvrdu ni u jednom merenju i ne koristimo ga. Odgovor tkiva na neuobičajeno opterećenje sasvim je dovoljan da objasni sve navedeno.

Kako izgleda očekivana reakcija

Vreme: najčešće počinje nekoliko sati posle terapije, ili se prvi put oseti tek sutradan ujutru. Kod tog, uobičajenog toka najjača je prvog dana, popušta drugog, a do trećeg je više nema. Postoji i drugi obrazac, kod kojeg reakcija kasni — o njemu odmah niže, jer se javlja baš kod tegoba zbog kojih ljudi najčešće i dolaze.

Karakter: tup i razliven. Nije oštar, ne probada i ne seče. Najbliže poređenje je upala mišića posle treninga na koji se nije navikao.

Ponašanje: popušta kad se krećete, a pojača se posle dugog sedenja ili ležanja. Ovo je najkorisniji pojedinačni znak — reakcija tkiva voli pokret, dok se ozbiljniji uzroci na pokret po pravilu ne smiruju.

Uz to ide i umor koji ljudi ne očekuju. Deo pacijenata prvo veče spava dublje nego inače ili oseti pospanost tokom popodneva. I to je uobičajeno i prolazi samo.

Kod išijasa, hernije, kuka i ramena reakcija najčešće kasni

Ovaj obrazac se u praksi ponavlja dovoljno često da ga vredi reći unapred, jer inače zbuni i pacijenta i terapeuta. Kod išijasa, diskus hernije, bola u kuku i bola u ramenu reakcija se po pravilu ne javi ni istog dana ni sutradan — nego tek trećeg dana od terapije. Traje otprilike dvadeset četiri sata i onda prođe.

Zašto je važno znati to unapred: čovek dva dana bude dobro, zaključi da je terapija prošla bez ikakve reakcije i vrati se uobičajenim aktivnostima — a onda ga trećeg dana uhvati. U tom trenutku se to gotovo nikad ne poveže sa terapijom, nego sa nečim što je u međuvremenu urađeno: podignut teret, duže sedenje, loš položaj u snu. Zato se često i ne javi, iako je reč o očekivanom toku.

Ako se uklapa u ovaj opis — javi se trećeg dana, traje oko dan, tup je i popušta na pokret — i dalje je očekivana reakcija, samo pomerena u vremenu. Znaci iz sledećeg odeljka i tada važe nepromenjeno.

Šta nije očekivana reakcija

Ovo je granica koja se ne pomera i ne čeka do sledećeg termina.

Isti dan kod lekara: nova slabost u ruci ili nozi — noga koja „ispada”, predmeti koji ispadaju iz šake; utrnulost u predelu sedla, dakle unutrašnjih strana butina i međice; gubitak kontrole nad mokrenjem ili stolicom; posle rada na vratu vrtoglavica, duplike, otežan govor ili gutanje; nagao i jak bol u grudima; povišena temperatura uz bol.

Bez odlaganja, ali ne hitno: bol koji nastavi da raste i pošto je reakcija trebalo da prođe — dakle duže od dva do tri dana otkad je počela, bez obzira na to kog dana je počela; bol koji je jači od onog zbog koga ste došli i oštar umesto tupog; trnjenje koje se posle terapije spustilo niže niz nogu nego pre nje; otok ili modrica koje se ne mogu objasniti; noćni bol koji vas budi, a ranije nije.

Nijedan od ovih znakova ne znači sam po sebi da je nešto ozbiljno — znači da se proverava, a ne da se sačeka. Koji su to znaci kod bola u leđima uopšte, prolazimo u tekstu kada bol u leđima nije za terapeuta nego za lekara. Zašto se baš pre rada na vratu radi posebna provera, objašnjeno je u tekstu kada manuelna terapija na vratu nije bezbedna.

Kada pogoršanje znači da pristup treba menjati

Postoji i treća mogućnost, između te dve. Reakcija je bezopasna, ali se ponavlja svaki put i između termina ne ostaje ništa.

Merilo koje koristimo nije serija terapija nego prva. Najveći pojedinačni efekat očekuje se odmah posle prvog dolaska — ne posle pete ili desete. Razlika se traži tu, a ne kasnije.

Drugo merilo je sedmi dan. Za tih nedelju dana situacija mora biti bolja nego pre prve terapije. Ako simptoma i dalje ima, ali se pomeranje vidi, rade se druga i treća terapija, u razmaku od po sedam dana.

A ako posle prvog dolaska i narednih pet do šest dana nema baš nikakve razlike — drugi termin se ne zakazuje. To nije odustajanje nego mera: ako prva terapija nije pomerila ništa, nema razloga da vam druga uzme još vremena i novca. Poštenije je reći da ovo nije pravi pristup za vaš slučaj i uputiti dalje.

Vredi znati da to važi u oba smera, i kad birate bilo kog terapeuta: onaj ko unapred naplati deset termina nema razlog da vam posle prvog kaže da pristup ne radi. O tome i o ostalim znacima pišemo u tekstu kako izabrati terapeuta za bol.

Šta pomaže u ta dva dana

Kretanje, u količini koja ne izaziva bol. Šetnja radi bolje od ležanja, jer se nepokretno tkivo ukoči brže nego što se oporavi.

Izbegava se jak trening istog i sledećeg dana, dizanje težeg tereta i dugo sedenje u istom položaju. Povratak uobičajenim aktivnostima nije problem — problem je nastavak baš onoga pri čemu je tegoba i nastala.

Za sam osećaj ukočenosti većini ljudi prija toplo, a ne hladno. Hladno ima svoje mesto kod sveže povrede, ne kod reakcije na terapiju.

O lekovima ne savetujemo — to je pitanje za lekara ili farmaceuta koji zna vašu redovnu terapiju.

Ako se ne desi baš ništa

Deo pacijenata nema nikakvu reakciju: ni pojačanje, ni umor. To se redovno tumači kao znak da „terapija nije uhvatila”, i to tumačenje nije tačno.

Jačina reakcije ne govori koliko je terapija uradila. Ona zavisi od toga koliko je tkivo bilo nenaviknuto na to opterećenje i od lične osetljivosti. Ono što se meri je stanje posle nedelju dana, a ne kako je bilo sutradan ujutru.

Šta reći na sledećem terminu

Korisno je zapamtiti tri stvari: kada je pojačanje počelo, koliko je trajalo i da li se javilo na istom mestu ili na novom.

Te tri rečenice menjaju procenu više nego opšte „bilo mi je loše”. Po njima se vidi da li je reč o očekivanoj reakciji, o intenzitetu koji sledeći put treba smanjiti, ili o tome da je procena promašila uzrok.

I još nešto. Pojačanje nije razlog da se sledeći termin otkaže bez reči — nego razlog da se javite. Pristup se podešava upravo po tome, a to se ne može uraditi ako se o njemu ne zna.

Kada zakazati pregled

Ako ste posle terapije — kod nas ili bilo gde drugde — dobili reakciju koja se ne uklapa u ono što je ovde opisano kao očekivano, javite se pre nego što sačekate sledeći zakazani termin.

Ako se pak sve uklapa, nema razloga za brigu: to je uobičajen deo prilagođavanja i prolazi samo. O tome kako izgleda pregled i po čemu se vodi, pišemo na stranici o osteopatiji.