Povratak trčanju kada Ahilova tetiva ne prašta

Naziv upala Ahilove tetive je uvrežen, ali kod tegoba koje traju duže od nekoliko nedelja upale po pravilu nema. Ono što se u tkivu nalazi jeste nedovršeno zarastanje — vlakna koja su dobila više opterećenja nego što su stigla da poprave.

Ta razlika nije jezička. Ona određuje da li ćete tetivu odmarati ili opterećivati — a to su suprotni postupci.

Dva mesta, dva različita problema

Ovo je razlika koju treba utvrditi pre bilo koje vežbe.

Bol na sredini tetive, dva do šest santimetara iznad pete, gde se tetiva može uhvatiti prstima i gde je često opipljivo zadebljanje. Ovo je češći oblik i bolje reaguje na terapiju.

Bol na samom pripoju za petnu kost, dakle skroz dole, gde tetiva ulazi u kost. Ovaj oblik je tvrdokorniji i, što je najvažnije, ne podnosi iste vežbe.

Razlog je jednostavan: pri povlačenju stopala naviše preko neutralnog položaja tetiva se na pripoju pritiska o kost. Zato se kod tog oblika vežbe rade bez spuštanja pete ispod nivoa stepenika — a upravo to spuštanje je standardni savet koji kruži internetom i koji tim pacijentima redovno pogorša stanje.

Kako se prepoznaje

Jutarnja ukočenost tetive koja popusti posle nekoliko minuta hoda. To je najkarakterističniji znak.

Bol na početku trčanja koji se tokom zagrevanja smanji, pa se vrati jače posle treninga i sutradan.

Osetljivost na stisak i zadebljanje koje se pipa.

Slabost pri odguravanju na prste, koja se najbolje vidi kada pokušate da se podignete na prste na jednoj nozi i uporedite sa zdravom stranom.

Šta je izaziva

Nagli porast opterećenja. Tetiva se prilagođava, ali sporo — sporije od mišića i mnogo sporije od volje trkača. Povećanje kilometraže preko desetine nedeljno, prelazak na brzinske treninge ili na uzbrdice, i naglo vraćanje posle pauze su najčešći okidači.

Skraćen i zategnut list, koji povećava opterećenje na tetivu pri svakom koraku.

Promena obuće, naročito prelazak na patike sa nižom petom, koji povećava zatezanje tetive.

Slabost mišića kuka i stopala, zbog koje tetiva preuzima veći deo posla.

Vredi znati i da pojedini antibiotici iz grupe hinolona povećavaju rizik od oštećenja i prekida tetive, ponekad i nedeljama posle uzimanja. Ako ste ih nedavno uzimali i javio se bol u tetivi, to je razlog da se javite lekaru pre nego što počnete sa vežbama.

Šta pomaže

Postepeno opterećivanje tetive, i to sporo izvedeno, sa naglaskom na fazi spuštanja. To je pristup sa najboljom potvrdom kod ovog stanja — bolji od mirovanja, od protivupalnih lekova i od bilo koje pasivne procedure.

Kod bola na sredini tetive: podizanje na prste sa ivice stepenika i sporo spuštanje ispod nivoa stepenika.

Kod bola na pripoju: iste vežbe, ali na ravnom podu, bez spuštanja pete ispod nivoa. Kod ovog oblika pomaže i privremeno podizanje pete u obući za oko santimetar.

Rad na listu i na pokretljivosti skočnog zgloba.

Prilagođavanje trčanja umesto potpunog prekida — smanjenje obima na nivo koji ne izaziva pogoršanje sutradan, uz izbegavanje uzbrdica i brzinskih radova.

Kod tegoba koje traju mesecima i ne popuštaju, lekar može predložiti terapiju udarnim talasima. Ono što se kod ovog stanja izbegava jesu injekcije kortikosteroida u samu tetivu, jer povećavaju rizik od prekida.

Koliko traje

Tri do šest meseci je uobičajeno, a kod tegoba koje su dugo trajale i duže. Poboljšanje ide u talasima, sa boljim i lošijim nedeljama, i to je normalan tok.

Merilo napretka nije odsustvo bola tokom vežbe nego stanje sutradan ujutru — ako jutarnja ukočenost postepeno popušta, ide dobro.

Kada odmah kod lekara

Ako ste osetili nagli udarac ili pucanj u zadnjem delu potkolenice, kao da vas je neko šutnuo, praćen naglim bolom i nemogućnošću da se podignete na prste. To je znak prekida tetive i traži hitnu procenu.

Isto važi i za opipljivu udubinu u tetivi i za izražen otok sa modricom.

Više o pristupu na stranici upala Ahilove tetive.