Šta lečimo
Trkačka potkolenica
Bol duž unutrašnje ivice cevanice koji se javlja na početku trčanja, popusti u toku, pa se vrati posle. Rešava se retko istezanjem lista — a često onim što se dešava u stopalu i kuku.
Sadržaj pregledao: Dragan Mitrović — osteopata, fizioterapeut i Amatsu terapeut
Poslednji pregled sadržaja:
Trkačka potkolenica, stručno medijalni tibijalni stres sindrom, jeste bol duž donje dve trećine unutrašnje ivice cevanice. Osetljivost se pri pritisku širi duž kosti u dužini od nekoliko centimetara, a ne u jednoj tački. Najčešće se javlja kod trkača, plesača i vojnika, i gotovo uvek posle povećanja obima ili promene podloge, obuće ili tempa.
Prvo pitanje: nije li stres fraktura
Prvo pitanje kod svakog bola u cevanici jeste da li je u pitanju ovo stanje ili stres fraktura, jer se rade sasvim različito. Razlika koja najviše pomaže je u tome kako je bol raspoređen: kod trkačke potkolenice osetljivost je razlivena duž kosti u dužini od pet i više centimetara, i bol na početku trčanja često popusti kad se telo zagreje. Kod stres frakture bol je tačkast, može se pokazati vrhom prsta, pogoršava se kako trčanje odmiče umesto da popušta, i sve češće se javlja i pri hodu. Ako slika liči na drugo, potreban je lekarski pregled i snimak pre nego što se radi bilo šta.
Šta je izmereno kao stvarni uzrok
O uzrocima postoje izmereni podaci, a ne samo pretpostavke. Pregled 21 studije poredio je ljude sa ovom tegobom i one bez nje, i našao četiri činioca koja stvarno prave razliku: veći indeks telesne mase, veći pad čunaste kosti stopala — što je mera spuštanja svoda pri oslonu — veći opseg pokreta stopala naniže, i veći opseg spoljne rotacije kuka. Isti pregled je pokazao i šta se nije razlikovalo, a što se u praksi često okrivljuje: savijanje stopala nagore, uvrtanje i izvrtanje stopala, i ugao između kuka i kolena nisu bili različiti kod ljudi sa tegobom.
To je vrlo praktično uputstvo. Znači da procena mora da obuhvati svod stopala pri oslonu i način na koji se stopalo ponaša u trenutku kad težina padne na njega, kao i pokretljivost kuka — a ne samo mišiće potkolenice na kojima ljudi obično sami rade. Bol se oseća u cevanici, ali sila koja ga stvara najčešće se raspoređuje iznad i ispod nje.
Tri stvari na kojima se radi uporedo
U radu se zato bavimo trima stvarima uporedo. Prva je stopalo: snaga mišića koji drže svod i kontrola pri oslonu, jer spušten svod menja pravac sile koja se prenosi na kost. Druga je kuk i karlica, jer slabija kontrola u trenutku oslonca prebacuje opterećenje naniže. Treća je meko tkivo duž unutrašnje ivice cevanice, gde se posle nedelja trčanja kroz bol razvije zadebljanje i osetljivost koja i sama počne da boli. Prva dva menjaju uzrok, treće menja trenutnu tegobu — i pošteno je reći koje šta radi.
Deo koji nije terapija nego računica
Uz to ide i deo koji nije terapija nego računica. Trkačka potkolenica gotovo uvek nastaje posle skoka u opterećenju, pa se plan trčanja mora prilagoditi: privremeno smanjenje kilometraže, izbegavanje tvrde podloge i nizbrdice, i vraćanje obima postepeno umesto naglo. Bez tog dela, rad rukama daje olakšanje koje traje do sledeće duže deonice.
Koliko traje
Vremenski okvir treba postaviti realno. Kost i njena ovojnica se prilagođavaju sporije od mišića — kod većine ljudi značajno poboljšanje dolazi za četiri do osam nedelja, a povratak na pun obim kasnije od toga. Najčešći razlog zbog kog se tegoba ponavlja jeste povratak na staru kilometražu čim bol prestane, pre nego što je tkivo stiglo da se prilagodi.
O obući i ulošcima
Ono što treba znati o obući i ulošcima: oni menjaju raspored sile i kod dela ljudi pomognu, naročito kod izraženog spuštanja svoda. Ali uložak ne jača ništa. Ako se koristi umesto rada na snazi stopala i kuka, tegoba se vraća čim se opterećenje poveća.
Ako uz bol u potkolenici postoje i trnci ili utrnulost u tabanu, proverava se i sindrom tarzalnog tunela, jer to više ne odgovara slici opterećenja kosti nego pritisku na nerv.
Uobičajeni simptomi
- — Bol duž unutrašnje ivice cevanice, razliven u dužini od nekoliko centimetara
- — Bol na početku trčanja koji popusti kad se telo zagreje
- — Vraćanje bola posle trčanja i sutradan ujutru
- — Osetljivost na pritisak duž kosti, a ne u jednoj tački
- — Zadebljanje i neravnina koja se napipa duž ivice kosti
- — Pogoršanje posle povećanja kilometraže ili promene podloge
Najčešći uzroci
- — Nagli porast obima ili tempa trčanja
- — Spuštanje svoda stopala pri oslonu
- — Veći opseg pokreta stopala naniže
- — Veći opseg spoljne rotacije kuka
- — Veći indeks telesne mase
- — Tvrda podloga, trčanje nizbrdo i istrošena obuća
Kada odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć
- — Tačkast bol koji se pokazuje vrhom prsta i pogoršava kako trčanje odmiče — sumnja na stres frakturu
- — Bol u cevanici koji se javlja i pri običnom hodu ili noću u mirovanju
- — Otok, crvenilo i toplota potkolenice, naročito jednostrano — može biti tromboza, traži hitan pregled
- — Jak bol, zategnutost i utrnulost potkolenice pri naporu koji ne popušta odmorom — hitna pomoć
- — Bol praćen povišenom temperaturom
- — Bol u kostima uz neobjašnjen gubitak težine ili prekid ciklusa kod sportistkinja
Ovi znaci zahtevaju hitan pregled lekara ili odlazak u hitnu službu, ne manuelnu terapiju.
Najčešća pitanja
Kako da razlikujem trkačku potkolenicu od stres frakture?
Po rasporedu bola i po tome kako se ponaša tokom trčanja. Kod trkačke potkolenice osetljivost je razlivena duž nekoliko centimetara kosti i bol često popusti kad se zagrejete. Kod stres frakture bol je tačkast, pokazuje se vrhom prsta i pogoršava se kako trčanje odmiče. Druga slika traži lekarski pregled i snimak.
Da li da potpuno prestanem sa trčanjem?
Najčešće nije potrebno potpuno. Obim se privremeno smanjuje na nivo koji ne izaziva bol sutradan, izbegavaju se tvrda podloga i nizbrdica, a uporedo se radi na snazi stopala i kuka. Potpun prekid smiruje bol, ali sam po sebi ne menja ono što ga je izazvalo.
Pomaže li istezanje listova?
Kao jedina mera retko. U pregledu 21 studije činioci koji su stvarno razlikovali ljude sa ovom tegobom bili su spuštanje svoda stopala, opseg pokreta stopala naniže, spoljna rotacija kuka i telesna masa. Zato rad ide na svod, na kontrolu oslonca i na kuk, a istezanje je samo deo priče.
Trebaju li mi ulošci?
Kod izraženog spuštanja svoda mogu pomoći jer menjaju raspored sile. Ali uložak ne jača stopalo. Ako se koristi umesto rada na snazi, tegoba se vraća čim se kilometraža poveća — pa se koristi kao pomoć uz vežbe, a ne kao zamena za njih.
Koliko traje oporavak?
Kod većine ljudi značajno poboljšanje dolazi za četiri do osam nedelja, a pun obim trčanja kasnije. Kost i njena ovojnica se prilagođavaju sporije od mišića. Najčešći razlog za ponavljanje jeste povratak na staru kilometražu čim bol prestane.
Izvori
- Medial Tibial Stress Syndrome — Larson A, McClure CJ, May T, Oh R — StatPearls, NCBI Bookshelf
- Risk Factors for Medial Tibial Stress Syndrome in Active Individuals: An Evidence-Based Review — Winkelmann ZK, Anderson D, Games KE, Eberman LE — J Athl Train, 2016;51(12):1049–1052 (pregled 21 studije)
Stranica se oslanja na navedene stručne izvore. Oni se odnose na stanje uopšte i ne zamenjuju procenu vašeg konkretnog slučaja.
Naišli ste na nepoznat pojam? Rečnik pojmova →
Kako ovo lečimo
- Osteopatija
Rad na zglobovima, mekim tkivima i pokretljivosti — noseća metoda.
- Amatsu
Japanska prirodna medicina; blag rad na obrascima držanja.
- Neurokinetička terapija
Testiranje mišićnih obrazaca — zašto bol nije tamo gde se oseća.
- IASTM
Rad instrumentima na fasciji, mišićima i tetivama.
- Fizioterapija i kineziterapija
Vežbe i opterećenje koje održavaju rezultat između terapija.
Metode se ne biraju jedna umesto druge — kombinuju se u jedan pristup prema nalazu na pregledu.
Srodna stanja
Saveti sa bloga
- Nevidljivi organ koji povezuje celo telo — i zašto baš on boli
Nije pasivna ambalaža za mišiće, već gusto inervirana mreža koja povezuje celo telo. Zašto je moderan način života nadražuje i zašto bol često izbije daleko od uzroka.