Kalcifikacija ramena

Nalaz kalcifikata nije isto što i uzrok bola

Prvo što treba znati jeste da nalaz kalcifikata sam po sebi ne znači da je pronađen uzrok bola. U studiji na 1219 odraslih naslage su nađene kod 7,8 odsto ljudi koji nisu imali nikakve tegobe sa ramenom, i kod 42,5 odsto onih koji jesu. Dakle veza sa bolom postoji i nije slaba — kod ljudi sa bolom naslage su nesrazmerno češće — ali svaki dvanaesti čovek bez ijednog simptoma nosi isti taj nalaz. Zato se i ovde leči čovek, ne snimak.

Faze kroz koje kalcifikacija prolazi

Tok kalcifikacije je neobičan i vredi ga razumeti, jer objašnjava zašto se ljudima dešava ono što im se dešava. U fazi taloženja kalcijum se skuplja postepeno i bol je često blag ili ga uopšte nema — to je period u kome se nalaz slučajno otkrije na snimku napravljenom iz drugog razloga. Zatim dolazi faza razgradnje, u kojoj telo počne da rastvara naslagu i odnosi je. Baš tada bol je najjači u celom toku bolesti: naslaga omekša, poraste pritisak u tetivi, a sadržaj se ponekad izlije u okolnu burzu. Ljudi taj napad opisuju kao najgori bol koji su imali, ne mogu da spavaju ni da podignu ruku, a traje danima do nekoliko nedelja. Posle toga tetiva se popravlja i tegobe se povlače.

Paradoks: najjači bol kad telo rešava problem

Zbog tog redosleda dešava se paradoks koji zbunjuje i pacijente i one koji ih upućuju: najjači bol pada baš u trenutku kad telo rešava problem. Kad se to zna, kratkotrajan napad ne izgleda kao znak da se stanje pogoršava, nego kao ono što jeste — deo prirodnog toka. To ne znači da bol treba trpeti; znači da odluke ne treba donositi u panici, usred faze koja i inače prolazi.

U akutnom napadu ne radimo na ramenu

U akutnom napadu manuelni rad na ramenu nije ono što je čoveku potrebno i mi ga tada ne radimo. Tetiva je u tom trenutku hemijski nadražena i svako dublje pritiskanje pogoršava stvar. Tu je na redu smirivanje bola i to je posao lekara — analgezija, po proceni i injekcija u burzu, a kod naslaga koje ne popuštaju ispiranje naslage iglom pod kontrolom ultrazvuka — postupak za koji je pregled osam nasumičnih studija pokazao bolji učinak na bol i na uklanjanje naslage nego udarni talas. Naš deo počinje kad se najjači bol slegne.

Ono što ostane posle napada

A taj deo nije mali, jer rame retko ostane netaknuto posle takvog napada. Nedelju ili dve izbegavanja pokreta dovoljne su da se zglobna čaura skrati, da lopatica prestane da klizi kako treba i da se teret prebaci na vrat i gornji deo trapeziusa. Tada ostaje bol i posle napada, ali to više nije bol od kalcifikata — to je bol od svega što se oko njega ukočilo. Taj deo se rukama i vežbama menja veoma dobro, i on je najčešći razlog zbog kog ljudi ostaju u tegobama duže nego što bi morali.

Ako se pokret ne vrati ni kad bol popusti, proverava se da li se razvilo smrznuto rame — kod njega je izgubljen i pasivni obim pokreta, što menja ceo plan.

Na čemu se radi

U radu se zato bavimo pokretljivošću lopatice i grudne kičme, čaurom ramena koja je počela da se steže, i odnosom vrata i ramena, jer se posle bolnog perioda gotovo uvek uspostavi obrazac u kome rame podiže trapezius umesto da ga vode mišići rotatorne manžetne. Kad se taj redosled vrati, opseg pokreta se popravlja i onda kad naslaga još stoji na snimku.

Otvoreno o granicama

Naslagu kalcijuma ne možemo rastvoriti rukama i niko ne može. Ono što se realno menja jeste koliko rame boli i koliko se kreće dok telo svoj posao završava, i koliko od prvobitne funkcije ostane kada se sve slegne. Ako naslaga i posle više meseci ne popušta a tegobe ozbiljno ometaju život, o punkciji ili operaciji odlučuje ortoped na osnovu snimka i pregleda — ne terapeut.