Ozgud-Šlaterova bolest

Zašto baš u naletu rasta

Mehanizam je razumljiv kad se zna šta se u rastu dešava. Kosti u naletu rasta izdužuju se brže nego što se mišići i tetive prilagode, pa snažan četvoroglavi mišić butine preko tetive čašice vuče za pripoj na golenjači. Kod deteta taj pripoj još nije zrela kost nego rastuća hrskavična ploča, i ponavljano vučenje je nadraži. Zato je bol najjači posle trčanja i skakanja, a smiruje se odmorom.

Ne prolazi uvek samo od sebe

Sada ono što je najvažnije reći, jer se retko kaže. Ovo stanje je decenijama opisivano kao bezopasno i prolazno. Danska nacionalna studija koja je pratila odrasle ljude sa tom dijagnozom iz detinjstva daje drugačiju sliku: među 400 ispitanika, 85 odsto i kao odrasli ima izraženu kvrgu na golenjači, a 73 odsto i dalje ima bol ili tegobe sa tog istog mesta. Njihovi rezultati na standardnom upitniku o zdravlju kolena bili su lošiji od očekivanih za zdravu populaciju u svim oblastima, najviše u sportu i kvalitetu života. Dužina trajanja tegoba i jačina bola u detinjstvu bili su povezani sa lošijim stanjem kolena godinama kasnije.

Tu treba biti precizan da se ne bi uplašilo više nego što treba. Ta studija je rađena na deci koja su bila lečena u bolnici, dakle na težim slučajevima, i odgovorilo je 400 od 1281 pozvanih — pa se ne sme čitati kao da svako dete sa ovom dijagnozom ide u tom pravcu. Ono što se iz nje pošteno može uzeti jeste ovo: rečenica da će proći samo od sebe nije uvek tačna, a to koliko dugo tegobe traju i koliko jako bole nije nevažno. To je razlog da se stanje vodi, a ne da se čeka.

Sport se ne zabranjuje

Voditi ga ne znači zabraniti sport, i to je najčešća greška. Potpuni prekid treninga na više meseci uzima detetu ono što mu je u tom uzrastu najvažnije, a ne rešava uzrok — jer se tetiva neopterećivanjem ne jača. Radi se drugačije: opterećenje se privremeno smanjuje na nivo koji koleno podnosi, izbacuju se skokovi i nagla ubrzanja dok su najbolniji, i uporedo se radi na snazi četvoroglavog mišića i zadnje lože, kao i na pokretljivosti kuka i skočnog zgloba. Cilj je da dete ostane u sportu na nižem opterećenju, a ne da izađe iz njega.

Merilo koje roditelj može sam da koristi

Praktično merilo koje roditelji mogu sami da koriste jeste kako koleno reaguje sutradan. Ako je bol tokom aktivnosti podnošljiv i sledećeg jutra nije gori nego pre nje, opterećenje je u redu. Ako je sutradan izraženije bolno ili dete šepa, prethodni dan je bio pretežak. To merilo vredi više od bilo kog fiksnog broja treninga.

Šta je naš deo posla

Naš deo posla jeste ono što se oko kolena dešava. Kod dece u naglom rastu gotovo redovno se nađu skraćena prednja loža i zadnja loža butine, slabija kontrola karlice pri doskoku i ograničena pokretljivost skočnog zgloba — a sve to povećava vuču na pripoju. Rad na tim činiocima ne skraćuje rast niti menja kvrgu, ali menja koliko se sile prenese baš na to mesto. Uz to ide i razgovor sa detetom i roditeljem o rasporedu opterećenja, jer je kod dece koja igraju u dva kluba istovremeno to najčešće presudan činilac.

Kvrga najčešće ostaje

O kvrzi treba reći istinu unapred: ona najčešće ostaje trajno i to je normalno. Ona je zaraslo, zadebljalo mesto pripoja, ne znak da nešto nije zaraslo kako treba. Kod malog broja ljudi u njoj ostane koščica koja i u odraslom dobu smeta pri klečanju — to je jedina situacija u kojoj se razmatra hirurško uklanjanje, i o njoj odlučuje ortoped.