Zašto sitna razlika u hodu posle deset hiljada koraka nije sitna

„Ništa nisam radio. Samo sam se sagnuo da vežem pertlu.”

Ta rečenica se u ordinaciji čuje gotovo svakodnevno, i skoro uvek je tačna. Čovek se stvarno samo sagnuo. Ono što nije tačno jeste zaključak koji iz nje sledi — da je sagibanje uzrok.

Gde se krije razlika

Pri običnom hodu kroz kuk i koleno prolazi sila nekoliko puta veća od telesne težine, a pri trčanju i višestruko veća od toga. Zglob je za to građen i to nije problem.

Problem je što se to ne dešava jednom. Na kilometar hoda ide preko hiljadu koraka. Čovek koji dnevno napravi šest hiljada koraka za godinu dana pređe više od dva miliona ponavljanja iste radnje.

Zamislite sada da je na svakom od tih koraka opterećenje raspoređeno malo neravnomerno. Toliko malo da se ne oseti, da se ne vidi u ogledalu i da ga ni sam čovek ne primeti. Pomnožite to sa dva miliona.

To je cela poenta biomehanike. Ona ne meri koliko vas boli — meri gde sila pada, koliko dugo tu ostaje i koliko puta se to ponovi.

Zašto povreda od preopterećenja nema datum

Kada čovek padne sa merdevina, zna se tačno kada je nastalo. Kada tetiva popusti od ponavljanja, ne zna se.

Zato pacijenti gotovo uvek pogrešno imenuju uzrok. Pamte poslednji pokret, jer je jedini bio propraćen bolom. Ali taj pokret nije bio uzrok nego poslednji u nizu — kap koja je prelila čašu, a ne voda koja ju je punila.

Praktična posledica je važna: ako se leči samo poslednji pokret, čaša ostaje puna.

Zašto boli baš tamo

O tome da se sila kroz telo prenosi na daljinu pisali smo u tekstovima biotensegritet i fascija. Biomehanika dodaje sledeći korak: gde će se to ispoljiti.

Ispolji se tamo gde se sretnu dve stvari — najveće opterećenje i najmanja mogućnost da se ono podnese. To je često mesto koje sa poreklom problema nema nikakve veze.

Ukočen skočni zglob posle uganuća od pre deset godina promeni način na koji stopalo prima težinu. Koleno to nadoknadi, kuk nadoknadi koleno, krsta nadoknade kuk. Bol se javi u krstima, a skočni zglob više nikoga ne boli — i zato ga niko i ne pominje.

Zašto ovo objašnjava i tempo oporavka

Ako je problem nastao od dva miliona ponavljanja, neće nestati od jednog ispravljanja.

Ali važi i obrnuto, i to je dobra vest: tkivo se menja prema opterećenju koje najčešće dobija, pa promena raspodele počinje da radi u vašu korist istim mehanizmom kojim je do tada radila protiv vas. O tome kako tkivo uopšte „oseti” tu promenu pisali smo u tekstu zašto tkivo jača od opterećenja.

Zbog toga u proceni pitanja često deluju nepovezano sa tegobom: kakav vam je posao, koliko sedite, u čemu hodate, koju stranu tela koristite za nošenje, da li ste nekada nešto ozbiljnije uganuli. Ne traži se dijagnoza u tim odgovorima — traži se ponavljanje.

Šta je ovde čvrsto, a šta nije

Čvrsto je da se sile u hodu i pokretu mogu meriti i da se ponavljanjem sabiraju. To je merljiva mehanika, ne tumačenje.

Ono što se često preteruje jeste priča o „pravilnom držanju”. Ne postoji jedan ispravan položaj tela koji svakoga štiti od bola, i veza između držanja i bola je daleko slabija nego što se obično tvrdi — ima ljudi sa izraženo nesimetričnim držanjem koje ništa ne boli, i ljudi sa besprekornim držanjem koji imaju hronične tegobe.

Ono što se bolje slaže sa iskustvom jeste da nijedan položaj nije loš sam po sebi, ali da je zadržavanje bilo kog položaja satima loše. Najbolji položaj je obično sledeći položaj.

Zato ni cilj terapije nije da vas postavi u „ispravan” oblik, nego da vrati raspodelu i raznovrsnost opterećenja.

Šta iz ovoga sledi praktično

Menjajte položaj češće nego što mislite da treba. Pola sata u lošem položaju sa promenom je bolje od dva sata u dobrom bez nje.

Gledajte obrasce, ne događaje. Ako se bol vraća, korisnije je pitanje šta radite svakog dana nego šta ste radili onog dana kada je zabolelo.

Menjajte stranu. Torba, dete, alat, telefon uz uvo — sve što se godinama nosi na istoj strani je ponavljanje kao i svako drugo.

Obuća menja ulaz u ceo lanac, jer je prva tačka na kojoj telo prima težinu. O tome detaljnije u tekstu izbor obuće.

Postupnost pri povećanju aktivnosti. Većina tegoba od preopterećenja ne nastane zato što je neko radio previše, nego zato što je previše povećao previše brzo.

Kada ovo nije odgovor

Ako je bol nastao naglo uz jasnu povredu, ili ako uz njega postoje slabost i utrnulost koje napreduju, gubitak težine bez razloga, povišena temperatura, noćno znojenje, ili bol koji vas budi i ne menja se ni u jednom položaju — tada se ne razmišlja o raspodeli opterećenja nego se traži lekarska procena.

Više o samoj proceni na stranici integrativna medicina, a o tome kako telo uopšte zna gde se nalazi u tekstu propriocepcija.