Diskus hernija

Kako se leči diskus hernija bez operacije

Kod velikog broja pacijenata diskus hernija se uspešno leči konzervativno: kineziterapijom za jačanje mišića koji podržavaju kičmu, po potrebi nesteroidnim antiinflamaticima za bol i upalu, naizmeničnom toplom i hladnom terapijom, umerenom aktivnošću uz izbegavanje produženog mirovanja, te osteopatskom manipulacijom i integrativnom neurokinetičkom terapijom koja kombinuje procenu propriocepcije, neurokinetičko-biomehaničku analizu, manuelni mišićni test i miofascijalne tehnike.

Ono što u ovoj praksi ne radimo jeste trakcija — ni na trakcionom stolu ni ručno. Britanska nacionalna smernica za bol u leđima i išijas (NICE NG59) izričito je ne preporučuje, a razlog koji se vidi i u praksi jeste to što zatezanje ne prepoznaje mišićni spazam koji stoji iza dela tegoba. Rad je zato usmeren na procenu i ciljano oslobađanje uzroka, neinvazivno, bez aparata koji zateže kičmu.

Kada je reč o samostalnim vežbama, ne postoji jedan univerzalan program koji odgovara svakoj diskus herniji. Kod dela pacijenata pokreti koji ispravljaju (ekstenduju) donji deo leđa — npr. ležanje na stomaku uz oslonac na laktove — smanjuju bol jer rasterećuju zadnji deo diska, dok kod drugih isti pokret pogoršava simptome, u zavisnosti od tačnog smera i tipa hernije. Zato preporuku o tome koji pokreti pomažu, a koje treba privremeno izbegavati, dajemo tek posle procene — ne unapred, generički, jer pogrešno odabrana vežba kod pogrešnog tipa hernije može da pogorša stanje umesto da ga poboljša.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Kada je operacija ipak potrebna

Kada konzervativne terapije ne daju olakšanje ili se neurološki simptomi pogoršavaju, u obzir dolazi hirurško lečenje (diskektomija, mikrodiskektomija ili laminektomija) — o čemu uvek odlučuje neurohirurg na osnovu snimaka i kliničke slike. Ako nam se pacijent obrati bez nalaza lekara specijaliste ili bez CT/MRI snimka, prvo procenjujemo da li je bezbedno pristupiti terapiji ili ga uputiti na dodatnu dijagnostiku.

Bol koji posle takve operacije ostane ili se vrati nije nužno znak da nešto nije uspelo — ima svoje razloge i svoj tok, razložene u tekstu bol posle operacije diskus hernije.

Postoje i znaci kod kojih se ne čeka ni procena ni termin, nego se odmah traži hitna lekarska pomoć — navedeni su niže, među znacima upozorenja.

Koliko traje oporavak

Vreme se meri nedeljama, ne danima, i razlikuje se od pacijenta do pacijenta. Na dužinu utiču faza hernije, koliko dugo simptomi traju pre prvog dolaska, da li postoji slabost mišića ili samo bol, i koliko se plan vežbi zaista sprovodi između termina.

Ne zakazujemo unapred dugu seriju termina i ne obećavamo rok. Posle prvog pregleda se vidi kako telo reaguje, pa se tek onda pravi plan — cilj je najmanji broj tretmana do rezultata. Kod dela pacijenata prvo primetno olakšanje dođe već istog dana, ali to je jedan od mogućih tokova, a ne obećanje ishoda.

Četiri faze — od protruzije do sekvestracije

Postoje četiri faze diskus hernije. Protruzija je najblaži oblik — fibrozni prsten je oslabljen i ispupčen, ali još nije puknuo. Kod prolapsa je pritisak na prsten izraženiji, ali je disk i dalje unutar njega. Ekstruzija nastaje kada prsten pukne po celoj debljini i jezgro diska pritisne kičmeni kanal i nervne korene. Sekvestracija je najteži oblik, kada se deo jezgra potpuno odvoji od diska. Važno je znati da ove faze ne prate intenzitet bola linearno — moguće je imati sekvestraciju bez bola, ili jak bol uz tek blagi prolaps.

Lumbalna, cervikalna i torakalna hernija

Prema lokaciji razlikujemo tri tipa hernije. Lumbalna (donji deo leđa) je najčešća — bol se širi u zadnjicu, but i stopalo, pojačava se pri kašljanju i kijanju, a prati ga utrnulost i, u retkim ali ozbiljnim slučajevima, poremećaj mokrenja. Cervikalna (vrat) hernija širi bol prema ramenu i ruci, a kod izraženijeg pritiska na kičmenu moždinu javljaju se slabost nogu i poremećaj mokrenja. Torakalna (srednja leđa) je najređa i bol se širi oko grudnog koša.

Šta znače L4-L5, L5-S1 i C5-C6 na nalazu

Oznaka iz nalaza imenuje disk po dva pršljena između kojih leži: L4-L5 je disk između četvrtog i petog slabinskog pršljena, C5-C6 između petog i šestog vratnog. Slovo govori o delu kičme (C vratni, T grudni, L slabinski, S krsni), broj o rednom mestu pršljena.

U slabinskom delu se skoro uvek pominju baš L4-L5 i L5-S1 — na ta dva nivoa nastane oko 95% lumbalnih hernija, jer donji segmenti nose najveći deo težine i najveći raspon pokreta pri saginjanju. Kada pritisak dođe do nervnog korena, tegobe idu putem tog nerva: uz koren L5 opisuje se bol ka spoljašnjoj strani potkolenice i gornjoj strani stopala uz slabost podizanja stopala, a uz koren S1 bol niz zadnju stranu noge ka tabanu uz slabost odgurivanja na prste. U vratnom delu najčešće su zahvaćeni koreni C7 i C6.

Ovi obrasci su ono što se proverava pregledom — snagom, osećajem i refleksima — i porede se sa nalazom, a ne čitaju umesto njega. Detaljnije smo ih razložili u tekstu o tome šta znače nivoi na nalazu.

Zašto disk popusti i kako se to oseti

Najčešći uzroci su prirodno starenje diska (gubitak vode i elastičnosti), trauma — nezgode i sportske povrede, nepravilne tehnike podizanja tereta i ponavljajuće preopterećenje kičme. Tipični simptomi su bol promenljivog intenziteta koji se širi u druge delove tela, utrnulost ili peckanje, slabost mišića koje zahvaćeni nerv kontroliše i promene refleksa.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza počinje fizikalnim pregledom i uzimanjem anamneze, a po potrebi se dopunjuje snimanjem (MRI ili CT) radi tačne lokalizacije i procene stepena kompresije, elektromiografijom (EMG) za proveru funkcije nerava, a u specifičnim slučajevima i diskografijom. Rana i tačna dijagnoza je ključna za pravilno usmeravanje lečenja.

Ako vam je magnetna pokazala herniju, a bol ne odgovara onome što na snimku piše, o tom neskladu smo pisali posebno — kad nalaz i bol ne idu zajedno.

Šta možete sami, između termina

Uz terapiju je važna i promena životnih navika — održavanje telesne težine, redovno vežbanje i pravilno držanje značajno smanjuju stres na kičmi i rizik od ponovne povrede.

Stanja koja često idu uz diskus herniju

Bol u kuku i išijas često prate diskus herniju, ali su dovoljno specifični da im posvećujemo posebne stranice — pogledajte išijas i bol u kuku i karlici. Suženje kičmenog kanala obrađeno je na stranici o spinalnoj stenozi, a promene na pršljenovima na stranici o spondilozi. Bol u vratu (cervikalni sindrom) je zbog svoje fascijalne prirode detaljno obrađen u sklopu miofascijalnog bola i zglobova.