Osteoporoza i bol u kičmi: šta terapija može, a šta ne može

Osteoporoza je postepen gubitak gustine i čvrstine kostiju. Naziva se tihom bolešću iz dobrog razloga — do prvog preloma ne boli, ne steže, ne daje nijedan znak. Prvi simptom je najčešće sam prelom.

Ovaj tekst objašnjava odakle bol zaista dolazi kod osteoporoze, koje su najčešće zablude o vežbanju, šta se sa ovom dijagnozom ne sme raditi, i šta terapija realno može.

Šta se dešava sa kosti

Kost nije mrtav materijal. Ona se ceo život razgrađuje i ponovo izgrađuje. Do otprilike tridesete godine izgradnja preteže, posle toga razgradnja polako uzima prednost, a kod žena se posle menopauze taj proces naglo ubrza zbog pada estrogena.

Rezultat nije samo manje kosti, nego i drugačija unutrašnja građa — mreža koštanih gredica postaje ređa i tanja, pa kost lakše popušta pod opterećenjem koje je ranije podnosila bez problema.

Dijagnoza se postavlja merenjem gustine kostiju, a između uredne kosti i osteoporoze postoji i međufaza, osteopenija, koja je najbolji trenutak za delovanje.

Odakle onda bol

Ovo je čest izvor zabune. Sama osteoporoza ne boli. Bol dolazi od onoga što ona omogući.

Najčešće od preloma pršljena, koji ne mora biti dramatičan — može nastati pri podizanju torbe, kijanju ili prostom sedanju. Kod velikog dela pacijenata takav prelom prođe neprepoznat, jer se pripiše običnom bolu u leđima.

Zatim od promene u držanju koju prelomi pršljenova izazivaju. Kada se pršljen sabije napred, telo se blago nagne, a mišići leđa danima drže telo uspravnim i preopterećuju se. Taj mišićni bol je često ono što pacijenta zaista muči.

Znak koji vredi zapamtiti: gubitak visine veći od četiri santimetra u odnosu na najvišu visinu u životu, ili grba koja se pojavila u poslednjih nekoliko godina, upućuju na prelome pršljenova koje niko nije zabeležio. O tome pišemo i u tekstu kifoza kod starijih.

Zašto je prvi prelom najvažniji

Zato što bitno povećava verovatnoću sledećeg. Kada se jedan pršljen sabije, opterećenje se preraspoređuje na susedne i oni postaju izloženiji.

Zbog toga se posle prvog preloma ne čeka — to je trenutak kada lečenje kod endokrinologa ili reumatologa postaje neodložno, a ne stvar razmatranja.

Šta se sa osteoporozom ne radi

Naglo savijanje u struku pod opterećenjem. Podizanje tereta iz pretklona, sklekovi u pretklonu, trbušnjaci sa podizanjem trupa i vežbe koje savijaju kičmu napred uz opterećenje — sve to povećava pritisak na prednji deo pršljena, tačno tamo gde se prelomi i dešavaju.

Uvrtanje kičme pod opterećenjem, iz istog razloga.

Brze manipulacije velike sile na kičmi. Kod potvrđene osteoporoze one se ne primenjuju, i to je jasna granica koju treba da poštuje svako ko radi manuelno.

Vredi to i sami da proverite: ako imate dijagnozu osteoporoze, terapeut mora za nju da zna pre prvog tretmana. Ako ne pita, recite sami.

Šta se, suprotno očekivanju, radi

Ovde je najveća zabluda. Mnogi pacijenti sa osteoporozom prestanu sa svakom aktivnošću iz straha od preloma — a upravo neaktivnost najbrže dodatno slabi kost.

Kost jača na opterećenje. Vežbe otpora sa postepenim povećanjem težine, izvedene pod nadzorom i sa ispravnom tehnikom, pokazale su se bezbednim i korisnim čak i kod žena posle menopauze sa osteoporozom. Ključna je nadzirana progresija, ne izbegavanje.

Uz to idu vežbe u kojima telo nosi sopstvenu težinu — hodanje, penjanje uz stepenice — i, kod onih koji to podnose, blago udarno opterećenje.

I ono što možda najviše vredi u praksi: vežbe ravnoteže. Većina ozbiljnih preloma nastaje pri padu, pa je smanjenje rizika od pada podjednako važno kao i gustina kosti.

Sprečavanje padova

Praktične mere koje se lako preskoče, a najviše donose: uklanjanje tepiha koji klize i produžnih kablova sa poda, osvetljenje na putu do kupatila, rukohvat u kadi, obuća sa čvrstim đonom umesto papuča bez pete, redovna kontrola vida, i pregled terapije sa lekarom — jer pojedini lekovi za pritisak, spavanje i smirenje povećavaju rizik od pada.

Vitamin D i dovoljan unos kalcijuma i belančevina su deo osnovnog lečenja, o čemu odlučuje lekar.

Šta terapija kod nas realno može

Ne može da poveća gustinu kostiju niti da zameni lečenje kod specijaliste. To treba reći bez ublažavanja.

Može da smanji mišićni bol koji nastaje iz promenjenog držanja, da vrati pokretljivost grudnom košu i rebrima koji se kod izražene grbe ukoče, i da kroz rad na ravnoteži i držanju smanji rizik od pada.

Pristup je svesno prilagođen: blage tehnike na mekom tkivu, bez manipulacija velike sile, i program vežbi izgrađen oko onoga što je bezbedno, uz izbegavanje savijanja i uvrtanja pod opterećenjem.

Ako imate osteoporozu ili osteopeniju, pogledajte i stranicu terapija za starije, gde je detaljnije opisan prilagođen pristup.