Spinalna stenoza

Obrazac koji je prepoznaje

Ono što spinalnu stenozu čini prepoznatljivom nije jačina bola nego njegov obrazac. Bol, težina ili peckanje u nogama javljaju se pri hodu ili dužem uspravnom stajanju, a popuštaju čim se sagnete napred ili sednete. Mnogi pacijenti to opišu sami, pre nego što ih iko pita: lakše im je kad guraju kolica u prodavnici, kad se oslone na volan, kad idu uzbrdo nego nizbrdo. Razlog je jednostavan — savijanje napred za nekoliko milimetara proširi kanal i skine pritisak sa nerva, dok ispravljanje kičme taj prostor dodatno sužava.

Neurogeno šepanje ili loša cirkulacija

Ta pojava se zove neurogeno šepanje i lako se meša sa šepanjem zbog slabe cirkulacije u nogama, koje je sasvim drugo stanje i leči ga drugi lekar. Razlika je u onome što donosi olakšanje: kod problema sa cirkulacijom dovoljno je stati i mirovati, položaj tela nije bitan, a bol se javlja i pri stajanju u mestu. Kod stenoze samo stajanje ne pomaže — potrebno je savijanje napred. Zbog te razlike se pri pregledu uvek raspituje kako tačno tegoba popušta, a ne samo koliko boli.

Zašto suženje na snimku nije dokaz

Vredi znati i ovo: suženje kanala na snimku ne znači automatski da je pronađen uzrok tegoba. Referentni pregled literature za ovo stanje izričito navodi da ne postoji opšteprihvaćena radiološka definicija stenoze — različiti radiolozi mere različito i granica je stvar dogovora, ne prirodnog zakona. U isto vreme, degenerativne promene koje do stenoze vode nalaze se vrlo često i kod ljudi bez ijedne tegobe: habanje malih zglobova kičme nalazi se kod polovine ljudi u šezdesetim i kod četiri od pet u osamdesetim godinama, potpuno bez bola. Zato se dijagnoza postavlja na osnovu obrasca tegoba koji se poklapa sa nalazom, a ne na osnovu nalaza samog.

Da li stenoza neizbežno napreduje

Kod većine ljudi stenoza ne napreduje brzo niti neizbežno vodi u nepokretnost. Prva linija lečenja je konzervativna i to je stav i stručnih smernica — operacija dolazi u obzir kada tegobe ozbiljno ograničavaju svakodnevni život uprkos terapiji, ili kada postoji neurološko propadanje. O tome odlučuje lekar specijalista na osnovu snimka i kliničke slike, ne terapeut.

Šta terapija može, a šta ne

Ono što manuelna terapija i vežbe u ovom stanju ne mogu jeste da prošire kanal — zadebljao zglob i podebljao ligament ne mogu se ukloniti rukama, i svako ko obeća suprotno ne govori istinu. Ono što se realno može promeniti jeste koliko dugo možete da hodate pre nego što se tegoba javi. Na to utiču pokretljivost kukova i grudne kičme, napetost mišića koji drže donji deo leđa u stalnoj ekstenziji, snaga trupa i način na koji stopalo i karlica rade pri hodu. Kada se ti činioci poprave, isti kanal iste širine ponekad podnese znatno duži hod.

U praksi to znači rad na okolnom tkivu i pokretljivosti umesto na samom suženju, i program vežbi u kome se donji deo leđa uči da radi iz blago savijenog položaja umesto iz stalne ekstenzije. Trakciju ne primenjujemo — ni ručno ni na stolu — jer je britanska nacionalna smernica za bol u leđima i išijas izričito ne preporučuje, a kod stenoze zatezanje ionako ne rešava ono što prostor oduzima.

Kada uz stenozu ide još nešto

Kod dela pacijenata stenoza postoji uporedo sa drugim stanjima koja daju sličan bol u nozi — diskus hernijom, sindromom piriformisa ili artrozom kuka. Zbog toga procena ne staje na jednom nalazu: cilj je razlikovati šta od tegoba dolazi iz suženog kanala, a šta iz mišića, zglobova i fascije oko njega, jer se drugi deo često može popraviti i onda kada prvi ostaje isti.