Mišićni napor ili uganuće ligamenata — kako prepoznati izvor bola u leđima

Pacijent sa naglim bolom u krstima obično želi da zna šta je tačno povredio — mišić ili ligament. Iskren odgovor je da se to najčešće ne može pouzdano utvrditi, i da to gotovo ništa ne menja.

Zvuči razočaravajuće. Zapravo je oslobađajuće, i evo zašto.

Zašto se tkivo ne može tačno imenovati

U donjem delu leđa na malom prostoru nalaze se mišići u nekoliko slojeva, ligamenti, čahure malih zglobova, disk i vezivne opne — sve to bogato inervisano i sve to sposobno da izazove sličan bol.

Pregledom se ne može razlučiti da li je popustilo mišićno vlakno ili je nadražena zglobna čahura, jer daju isti obrazac: bol pri pokretu, ukočenost, grč okolnih mišića. Ni snimak to ne razrešava, jer takve promene po pravilu ne prikazuje.

Zbog toga u savremenoj literaturi postoji naziv koji obuhvata najveći deo ovih slučajeva — nespecifičan bol u leđima. On pokriva veliku većinu svih bolova u krstima.

Šta se umesto toga utvrđuje

Tri stvari, i sve tri su korisnije od imena tkiva.

Prvo, da li ima znakova koji upućuju na ozbiljno stanje. To je jedini deo procene koji ne trpi propuste.

Drugo, da li je zahvaćen nervni koren. To se prepoznaje po bolu koji ide ispod kolena, po trncima i utrnulosti po jasnoj traci i po slabosti — i menja plan lečenja.

Treće, koji pokreti bol pojačavaju a koji ga smiruju. Taj podatak određuje vežbe i položaje, i vredi više od bilo koje etikete.

Šta ipak razlikuje dva obrasca

Iako se tkivo ne imenuje pouzdano, dva obrasca se u praksi razlikuju i vode ka različitim savetima.

Bol koji je nastao pri konkretnom naporu — podizanju, naglom trzaju, kijanju u pretklonu — obično je oštar, jasno lokalizovan sa jedne strane, prati ga grč, pogoršava se pri određenom pokretu i popušta u položaju rasterećenja. Ovakav bol se po pravilu bitno popravi u roku od nekoliko dana do dve nedelje.

Bol koji je nastao postepeno, bez konkretnog povoda, razliven je, gori posle dužeg sedenja ili stajanja i javlja se u talasima. Ovde je reč o preopterećenju kroz vreme i oporavak je sporiji, ali se i ne rešava mirovanjem nego promenom navika i opterećenja.

Šta raditi u prvih nekoliko dana

Ostati u pokretu. Ležanje duže od dva dana dokazano produžava oporavak i povećava rizik da bol pređe u hroničan.

Menjati položaj često i hodati kratko i češće.

Toplota kod grča obično prija više od hladnoće, mada je razlika mala i vredi probati oboje.

Nastaviti sa uobičajenim aktivnostima u meri u kojoj bol to dopušta, uz izbegavanje podizanja tereta iz pretklona i uvrtanja pod opterećenjem.

Lekove protiv bolova, kada su potrebni, propisuje lekar — njihova svrha nije da uklone bol nego da omoguće kretanje.

Šta se najčešće pogrešno uradi

Traži se snimak odmah. U prvih nekoliko nedelja, bez upozoravajućih znakova, on ne menja plan lečenja a često nađe promene koje uplaše bez razloga.

Uvodi se mirovanje i pojas oko struka na duže vreme, čime se mišići dodatno oslabe.

Kreće se sa vežbama sa interneta pre nego što se utvrdi koji smer pokreta bol smiruje.

Kada nije nespecifičan bol

Utrnulost u predelu međunožja, otežano ili nekontrolisano mokrenje i stolica, slabost u obe noge — hitno u urgentni centar.

Bol posle pada ili udesa, naročito kod starijih i kod osteoporoze. Povišena temperatura. Neobjašnjen gubitak težine. Istorija maligne bolesti. Bol koji ne popušta ni u jednom položaju i budi noću. Slabost stopala koja se pogoršava.

U svim ostalim slučajevima, ono što se povredilo je manje važno od toga kako se vraćate u kretanje — više na stranici diskus hernija.