Operacija je prošla, a bol je ostao — šta se radi dalje

Operacija je urađena, otpusna lista kaže da je prošla uredno, a bol je i dalje tu — ili se vratio posle nekoliko nedelja mira. To je jedno od najtežih mesta u celom toku lečenja, jer je pacijent do tada verovao da je operacija poslednji korak posle kog se više ništa ne pita.

Ovaj tekst prolazi kroz to zašto se tako nešto dešava i kada nije razlog za uzbunu, šta se realno očekuje u prvim nedeljama, kada rad na telu ima smisla a kada se čeka, i koji znaci ne trpe odlaganje.

Prvo razdvojiti: koji tačno bol je ostao

Najkorisnije pitanje posle operacije nije „da li boli“ nego „šta tačno boli“. Bol u samim leđima, oko mesta reza, i bol koji zrači niz nogu nisu ista stvar i ne govore isto.

Zahvat je usmeren na deo diska koji je pritiskao nervni koren, dakle prvenstveno na uzrok bola koji ide niz nogu. Bol u samim leđima potiče iz zglobova, mišića i mekih tkiva oko tog nivoa i on operacijom nije direktno ni tretiran — pa je moguće da noga bude znatno bolja, a da leđa i dalje smetaju.

Zato „bol posle operacije“ nije jedna pojava. Vredi zapisati gde se tačno oseća, da li se širi, i šta ga pojačava — to je podatak koji koristi i operatoru i terapeutu.

Šta je uobičajen tok, a šta odstupanje

U prvim nedeljama očekuje se osetljivost u predelu reza, zamor i to da izdržljivost za sedenje i hodanje raste postepeno, a ne pravolinijski — dobar dan pa slabiji dan je uobičajen obrazac, ne znak nazadovanja.

Ono što nije očekivano jeste bol koji se iz nedelje u nedelju pojačava umesto da popušta, nova slabost u nozi koje ranije nije bilo, ili povratak istog zračećeg bola u punoj jačini posle perioda olakšanja. To su razlozi za javljanje operatoru, a ne za čekanje da se slegne.

Rokove ne postavljamo mi. Šta je u vašem slučaju uobičajen tok, koliko se sme opterećivati i kada se sme početi sa vežbama — to određuje hirurg koji je operisao, na osnovu vrste zahvata.

Zašto telo ne nastavi samo tamo gde je stalo

Bol koji je trajao mesecima pre operacije nije prošao bez traga kroz način na koji se pacijent kreće. Telo se za to vreme naučilo da izbegava određene pokrete: karlica prestane da učestvuje u saginjanju, jedna strana preuzme više posla, disanje postane pliće, a mišići uz kičmu ostanu stalno napeti kao odbrana.

Kada se pritisak na nerv ukloni, taj naučeni obrazac ne nestaje sam od sebe. On je bio koristan dok je štitio, ali posle operacije postaje višak — i ume da održava bol u leđima i osećaj nesigurnosti u pokretu i onda kada je razlog za oprez uklonjen.

Uz to ide i strah od pokreta, koji je posle operacije potpuno razumljiv. Ako se ne prepozna, on sam sužava kretanje i time usporava oporavak. O vezi između bola i predstave o sopstvenom telu pisali smo posebno u tekstu o hroničnom bolu.

Kada rad na telu ima smisla, a kada se čeka

Rano posle zahvata ne radi se ništa što operator nije odobrio — to je granica koja se ne pomera dogovorom sa terapeutom. U tom periodu je posao rehabilitacije jednostavan: postepeno vraćanje uspravnog hoda, disanje i izbegavanje opterećenja koja hirurg nije dozvolio.

Kasnije, kada je rana zarasla i kada operator da zeleno svetlo, ima smisla pogledati sve ono što operacija po prirodi stvari nije rešavala: pokretljivost segmenata iznad i ispod operisanog nivoa, učešće kuka i karlice u pokretu, i mišićnu kontrolu koja određuje koliko se sile prelije nazad na taj isti nivo.

Ono što se u ovoj praksi ne radi jeste manipulacija na operisanom segmentu. Ako nam se pacijent javi posle operacije kičme, prvo tražimo otpusnu listu i podatak o tome šta je operator dozvolio — bez toga se ne počinje. Kako izgleda taj deo rada opisano je na stranici o rehabilitaciji posle operacije.

Kada se ide lekaru, a ne na terapiju

Postoje znaci kod kojih se ne zakazuje procena nego se odmah traži lekarska pomoć: gubitak kontrole mokrenja ili stolice, utrnulost u predelu sedla — unutrašnje strane butina i međice — i naglo pogoršanje slabosti u obe noge.

Uz to, posle operacije se odmah javlja operatoru i za znake koji se tiču same rane: crvenilo koje se širi, curenje iz reza, otok koji raste ili povišena temperatura. To su pitanja za hirurga, ne za terapiju.

Ako niste sigurni gde ste u tom toku

Ako je operacija prošla, rana zarasla, a i dalje postoji bol ili nesigurnost u pokretu koju niko nije objasnio, ima smisla pogledati mehanički deo — ali sa nalazom i otpusnom listom u ruci. Kako pristupamo samom stanju opisano je na stranici o diskus herniji, a ako vam nalaz pominje nivoe poput L4-L5 ili L5-S1, njihovo značenje smo razložili u tekstu o nivoima na nalazu.