Kako izabrati obuću kada vas boli peta

Kod bola u peti obuća nije sitnica na margini lečenja. U nju stanete oko šest hiljada puta dnevno, pa i mala razlika u tome kako raspoređuje opterećenje na kraju dana postaje velika razlika. Zato promena obuće kod dela pacijenata sama po sebi smiri tegobe, dok kod drugih ništa ne pomaže sve dok se cipele ne promene.

Prvo, jedna važna ispravka

Petni trn nije uzrok bola. To je koštani izraštaj koji nastaje kao posledica dugotrajnog zatezanja na mestu gde se plantarna fascija pripaja za petnu kost — dakle, posledica procesa, a ne njegov uzrok. Nalazi se i kod velikog broja ljudi koji nikada nisu osetili bol u peti, a bol često potpuno nestane iako trn i dalje stoji na snimku.

Ono što stvarno boli je preopterećena plantarna fascija. Zato izbor obuće ne treba da cilja na „zaobilaženje trna”, nego na smanjenje zatezanja fascije — a to su dve različite stvari. O samom stanju detaljnije pišemo na stranici petni trn i plantarni fasciitis. Zašto se trn i dalje pogrešno navodi kao uzrok, razložili smo u tekstu da li je petni trn stvarno uzrok bola.

Šta obuća treba da ima

Blago podignuta peta. Razlika u visini između pete i prednjeg dela đona od otprilike jednog santimetra skida deo zatezanja sa Ahilove tetive i preko nje sa plantarne fascije. Potpuno ravna obuća čini suprotno.

Čvrst zadnji deo. Uhvatite cipelu za petu i pokušajte da je stisnete — deo koji obuhvata petu treba da pruži otpor. Ako se gnječi kao papir, stopalo u njemu nema bočnu kontrolu.

Đon koji se savija na pravom mestu. Uzmite cipelu za petu i prste i savijte je. Treba da popusti u predelu jastučića ispod prstiju, tamo gde se stopalo i inače savija. Cipela koja se savija po sredini ostavlja svod bez oslonca.

Blago zaobljen đon napred, takozvano ljuljanje, koje olakšava prevaljivanje sa pete na prste i skraćuje vreme u kom je fascija najzategnutija.

Dovoljno prostora za prste u širinu. Uski vrhovi menjaju način na koji se stopalo odguruje i prebacuju opterećenje unazad, ka peti.

Šta pogoršava tegobe

Balerinke, tanke platnene patike i letnje papuče bez ikakve potpore — sve što je u suštini đon debljine kartona. Japanke su poseban problem, jer se prsti moraju grčiti da bi obuća ostala na stopalu, što drži fasciju napetom pri svakom koraku.

Klompe i papuče koje spadaju sa pete, iz istog razloga.

Nagli prelazak na takozvanu bosonogu obuću sa nultom razlikom u visini. Nije da je takva obuća loša sama po sebi, ali prelaz traži mesece postepenog navikavanja. Ako se uradi za nedelju dana, plantarni bol je jedan od najčešćih ishoda.

Visoke potpetice nose drugačiji rizik — dok ih nosite peta obično ne boli, ali dugotrajno skraćuju listove i Ahilovu tetivu, pa bol izbije kad se vratite na ravnu obuću.

Kućne papuče su češći krivac nego cipele

Ovo je detalj koji se najčešće previdi. Pacijent kupi dobre patike, nosi ih na posao, a onda kod kuće provede četiri sata bos po pločicama ili laminatu. Kod nekoga ko radi od kuće ili ima malu decu, to je najveći deo dnevnog hoda.

Tvrd pod bez ikakve amortizacije održava iritaciju uprkos svemu ostalom što radite. Rešenje su papuče sa pravim đonom i potporom svoda, koje se obuvaju odmah po ustajanju iz kreveta — u fazi kada bol traje, hodanje bosim stopalima po kući je jedna od najskupljih navika.

Ulošci: da li su potrebni i kakvi

Uložak koji podupire uzdužni svod smanjuje istezanje fascije pri svakom koraku i kod većine pacijenata brzo skida deo bola. Poređenja gotovih i po meri izrađenih uložaka pokazuju iznenađujuće sličan rezultat u prvim mesecima, pa nema razloga da se počne od skupe varijante — gotov, kvalitetan uložak je razuman prvi korak.

Ulošci po meri imaju smisla kada postoji izražena deformacija stopala, razlika u dužini nogu ili kada gotovi ulošci nisu pomogli posle dva do tri meseca doslednog nošenja.

Važno je razumeti šta uložak jeste: pomoć koja rasterećuje tkivo dok ono zarasta, ne trajno rešenje. Ako se pored uloška ne radi na jačanju stopala i lista, tegoba se po pravilu vraća kada se uložak izostavi.

Patike za trčanje i skriveni uzrok recidiva

Materijal koji daje amortizaciju gubi svojstva mnogo pre nego što đon postane vidljivo istrošen — obično nakon nekoliko stotina pređenih kilometara. Trkač koji je zadovoljan patikama jer „lepo izgledaju”, često trči na potpuno mrtvom đonu.

Kod trkača sa ponavljanim bolom u peti vredi zapisivati kilometražu po paru, a ne procenjivati po izgledu. Korisno je i imati dva para koja se smenjuju.

Isto važi i za nagle promene: prelazak sa asfalta na stazu, povećanje nedeljne kilometraže preko desetine odjednom, ili prelazak na patike sa bitno drugačijom visinom pete. Fascija ne reaguje na apsolutno opterećenje, nego na iznenadnu promenu.

Prvi koraci ujutru

Onaj oštar bol pri prvom koraku iz kreveta nastaje jer se fascija tokom noći skratila u opuštenom položaju, pa je prvi oslonac naglo istegne. Zato pre nego što stanete na pod: nekoliko puta povucite prste i stopalo ka sebi, pa prstima protrljajte tabansku stranu stopala u dužini od pete ka prstima.

Papuče treba da vas čekaju pored kreveta, ne u hodniku. Kod pacijenata kod kojih je jutarnji bol izražen mesecima, udlaga koja tokom sna drži stopalo u blagom povlačenju naviše često donese primetnu razliku već posle nekoliko nedelja.

Kada obuća nije odgovor

Ako bol traje duže od dve do tri nedelje uprkos svemu navedenom, obuća nije uzrok nego okidač, a razlog treba tražiti dalje — u skraćenom listu, slabom stopalu, načinu na koji se opterećenje prenosi sa kuka i kolena, ili u tome što se hod promenio posle neke ranije povrede.

Poseban oprez traže: utrnulost i pečenje u tabanu, koji ukazuju na nadražaj nerva pre nego na fasciju, o čemu pišemo u tekstu o sindromu tarzalnog tunela; bol u peti nakon skoka ili naglog trzaja uz osećaj pucanja; bol koji ne popušta ni u mirovanju, ni noću; i otok sa crvenilom i toplotom. O tom obrascu pišemo u tekstu sindrom tarzalnog tunela.

U ostalim slučajevima manuelni rad na fasciji i listu, uz korekciju obrasca hoda i postepeno opterećivanje stopala, po pravilu daje brži i trajniji rezultat nego čekanje da problem prođe sam.