Bol između lopatica

Bol koji se oseća drugde nego što nastaje

Da bol može da se preseli sa jednog mesta na drugo nije utisak nego merena pojava. U studiji na devet ljudi bez ikakvih tegoba mali zglobovi grudne kičme nadraživani su ubrizgavanjem kontrasta, i u skoro tri četvrtine slučajeva izazvali su bol koji se osetio dalje od samog zgloba. Isti postupak na vratnim zglobovima ranije je pokazao da nadražaj u vratu ume da se oseti duboko između lopatica, iako u vratu samom ne mora ništa da boli. Otud i najčešća zabuna: čovek pokazuje tačku uz unutrašnju ivicu lopatice, a izvor sedi nekoliko nivoa više.

Zašto mesto bola ne otkriva nivo

Ta ista studija donela je i drugi nalaz, koji je za praksu možda i važniji: obrasci se međusobno preklapaju toliko da većina područja u grudnom delu leđa prima bol iz tri do pet različitih zglobova. Prevedeno na jezik ordinacije — po tome gde vas boli ne može se pouzdano zaključiti koji nivo je u pitanju. Zato pregled ne staje na tački koju pokažete, nego proverava koji pokret i koji nivo taj bol izazivaju.

Tri izvora koji pokrivaju većinu slučajeva

U praksi tri izvora pokrivaju veliku većinu slučajeva. Prvi je vratna kičma, naročito donji nivoi, gde nadražaj zgloba ili nervnog korena daje bol koji se oseća između lopatica, ponekad uz trnjenje u ruci — o tome više na stranici o cervikalnom sindromu. Drugi su mali zglobovi i rebarni zglobovi same grudne kičme, gde je bol vezan za dubok udah, kašalj ili okretanje trupa. Treći su mišići i fascija lopatičnog pojasa, koji ovde retko budu prvi uzrok ali gotovo uvek postanu deo problema, jer se oko bolnog mesta razvije zaštitna napetost koja onda i sama počne da boli — to je obrazac miofascijalnog sindroma.

Kako nastaje kod rada za računarom

Kod stolnog posla obično se sve troje pokrene istim redosledom. Glava se pomeri napred, gornja rebra ostanu podignuta, grudna kičma izgubi rotaciju, a lopatica prestane da klizi po rebrima kako treba. Mišići koji su predviđeni da drže položaj kratko rade satima, i pečenje između lopatica javi se prvo popodne, pa onda i pre podne, pa i vikendom. To nije znak da se nešto pokvarilo — to je znak da se opterećenje ne razlaže tamo gde bi trebalo.

Kojim redosledom se pregleda

Zbog toga u radu ne krećemo od tačke koja boli. Prvo se proverava pokretljivost grudne kičme u rotaciji i savijanju unazad, zatim rebra i njihov hod pri disanju, pa donji deo vrata, i tek na kraju kako se lopatica ponaša kad podignete ruku. Kada se nađe nivo koji reprodukuje baš vaš bol, rad na njemu obično promeni tegobu odmah — a to je i najbrža provera da li je nađen pravi izvor.

Kada bol nije iz kičme

Ono što treba znati unapred jeste da bol između lopatica ima i uzroke koji nemaju veze sa mišićima ni kičmom. Srce, aorta, žučna kesa, pankreas i pluća umeju da bol pošalju baš u taj predeo. To se najčešće razlikuje po tome što takav bol nije vezan za pokret i položaj tela — ne pojačava se kad se okrenete niti popušta kad promenite položaj. Ako se ne menja ni s čim što radite, to je razlog da idete lekaru, a ne terapeutu, i to nije formalnost nego ozbiljno pravilo.

Isto važi i kada bol prati gorušica, punoća posle jela ili mučnina — tada se proverava i digestivni trag, jer organi za varenje dele nervne puteve sa ovim delom leđa.

Koliko brzo se oseti promena

Kada je bol mehanički, promena se najčešće oseti brzo — često već posle prvog ili drugog tretmana, jer ukočen zglob i preopterećen mišić reaguju odmah. Ono što traje duže jeste da tegoba ne dolazi nazad, a to zavisi od radnog položaja, pokretljivosti grudne kičme i snage mišića koji drže lopaticu. Zbog toga uz manuelni rad uvek ide i kratak program vežbi — bez njega se isti obrazac vrati za nekoliko nedelja.