Povreda meniskusa

Povreda kod mlađih osoba

Kod mlađih osoba meniskus po pravilu strada u jasnom trenutku: uvrtanje kolena pod opterećenjem, pri promeni pravca, doskoku ili čučnju. Pacijent obično zna tačan momenat, koleno oteče u narednim satima do dan-dva, a tipično se javljaju bol duž zglobne linije, zapinjanje i osećaj da nešto smeta u zglobu.

Degenerativna ruptura posle četrdesete

Posle četrdesete slika je drugačija. Meniskus s godinama gubi elastičnost i puca pri sasvim običnim pokretima — pri ustajanju iz čučnja, izlasku iz automobila — ili se promena nađe slučajno, bez ijedne nezgode. To se zove degenerativna ruptura i pripada istoj porodici promena kao habanje hrskavice, a ne povredama.

Šta nalaz na magnetnoj zaista znači

Sledeći podatak menja način na koji se ovaj nalaz čita, i vredi ga znati pre nego što se donese bilo kakva odluka. U istraživanju sprovedenom na skoro hiljadu ljudi iz opšte populacije, starosti od pedeset do devedeset godina, koji nisu birani po tome da li imaju tegobe sa kolenom, ruptura ili razaranje meniskusa nađeni su magnetnom rezonancom kod devetnaest odsto žena u pedesetim, pa sve do pedeset šest odsto muškaraca u sedamdesetim i osamdesetim godinama. Najvažnije od svega: šezdeset jedan odsto ljudi kod kojih je ruptura nađena nije imalo nikakav bol, nelagodnost ni ukočenost tokom prethodnih mesec dana. Kod ljudi sa artrozom kolena ruptura je nađena kod šezdeset tri odsto onih koji imaju tegobe i šezdeset odsto onih koji ih nemaju — praktično ista brojka.

Zaključak koji iz toga sledi nije da nalaz treba ignorisati, nego da on sam po sebi ne dokazuje da je meniskus uzrok bola. Kod osobe posle četrdesete koja ima bol u kolenu i nalaz rupture, verovatnoća da bi ista ruptura postojala i bez bola je vrlo visoka.

Da li operacija pomaže kod degenerativne rupture

Isto važi i za odluku o operaciji kod degenerativnih ruptura. U randomizovanom ispitivanju koje je artroskopsko uklanjanje dela meniskusa poredilo sa lažnom operacijom — pacijenti i ispitivači nisu znali ko je šta dobio — kod osoba sa degenerativnom rupturom i bez artroze kolena nije nađena značajna razlika između prave i lažne operacije. Obe grupe su se poboljšale, i to slično. Zbog toga se kod degenerativnih ruptura danas prvo iscrpi konzervativni pristup, a artroskopija se čuva za jasne indikacije.

Kada se ne odugovlači

Kod povreda kod mlađih osoba priča je drugačija i tu se ne odugovlači. Zaključano koleno koje se ne može potpuno ispraviti, jasan trenutak povrede sa naglim otokom, ili ponavljano blokiranje zgloba traže ortopedsku procenu, jer postoje oblici rupture kod kojih šivenje meniskusa ima smisla i najbolje rezultate daje ako se uradi na vreme.

Šta se radi umesto operacije

Ono što se radi kada meniskus nije za operaciju, ili dok se čeka odluka, nije mirovanje. Radi se na vraćanju punog obima pokreta kolena, na snazi natkolenice koja posle otoka brzo oslabi, i na kuku i stopalu koji određuju kako se koleno opterećuje pri hodu. Manuelni rad usmeren je na okolno tkivo i pokretljivost, uz jasnu ogradu: sam meniskus se rukama ne popravlja niti vraća na mesto, i to nikada ne obećavamo.

Kada tegoba dolazi odnekud drugde

Kod dela pacijenata tegoba koja se pripisuje meniskusu zapravo dolazi iz drugog izvora — iz habanja hrskavice, iz masnog jastučeta ispod čašice, iz mišićne napetosti ili iz kuka. Zbog toga procena ne staje na nalazu nego traži da se bol izazove ciljanim testom; ako se to ne postigne, meniskus verovatno nije glavni krivac. Pregled po mestu bola vodi stranica bol u kolenu.