Šta lečimo
Tenziona glavobolja
Osteopatski pristup tenzionoj glavobolji — oslobađanje napetosti u vratu, ramenima i gornjem delu leđa koja je najčešći uzrok.
Sadržaj pregledao: Dragan Mitrović — osteopata, fizioterapeut i Amatsu terapeut
Poslednji pregled sadržaja:
Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje — više od 70% ljudi doživi je bar povremeno. Karakteriše je neprekidan, blag do umeren pritisak koji „steže” obe strane glave, kao čvrsta traka oko čela i slepoočnica, bez mučnine ili izražene osetljivosti na svetlo koje su tipične za migrenu.
Tri oblika po učestalosti
Prema učestalosti razlikuju se tri oblika: retka epizodna (manje od jednom mesečno), česta epizodna (1 do 14 dana mesečno tokom najmanje tri meseca) i hronična tenziona glavobolja (preko 15 dana mesečno tokom najmanje tri meseca). Epizoda može trajati od pola sata do nekoliko dana.
Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.
Odakle napetost dolazi
Najčešći uzrok je napetost mišića koji se protežu između vrata i lobanje, često kao posledica dugotrajnog gledanja u telefon, tablet ili ekran bez pauze, lošeg držanja, stresa, emocionalne napetosti ili poremećaja sna. Osobe sa TMZ disfunkcijom ili cervikalnim osteoartritisom takođe su podložnije.
Po čemu se razlikuje od migrene
Razlika je praktična i uglavnom se vidi iz opisa. Tenziona glavobolja je obostrana, steže kao traka, ne pulsira, nema mučnine ni izražene osetljivosti na svetlo, i fizička aktivnost je po pravilu ne pogoršava — mnogi kažu da im prošetnja prija. Migrena je najčešće jednostrana i pulsirajuća, praćena mučninom i osetljivošću na svetlo i zvuk, i napor je pogoršava. Oštar, probadajući bol koji ide od potiljka ka temenu, često samo sa jedne strane, više odgovara okcipitalnoj neuralgiji nego tenzionoj glavobolji.
Okidačke tačke umesto opšte napetosti
Kod dela pacijenata pravi izvor nije mišićna napetost uopšteno, nego okidačke tačke u konkretnim mišićima vrata i ramenog pojasa, koje bol prenose u predvidljive zone na glavi. Zato se na pregledu traže baš te tačke, umesto da se radi opšte opuštanje celog vrata.
Zamka: glavobolja od prekomerne upotrebe lekova
Postoji i zamka koju vredi poznavati: glavobolja od prekomerne upotrebe lekova. Kada se analgetici uzimaju često — grubo, više od deset do petnaest dana mesečno tokom nekoliko meseci — sami počnu da održavaju glavobolju, pa se javlja skoro svakodnevno, tipično već pri buđenju. Kod pacijenata sa hroničnom tenzionom glavoboljom to je čest, a retko prepoznat deo problema, i rešava se u dogovoru sa lekarom, ne naglim prekidom na svoju ruku.
Kako se leči
Terapija se fokusira na oslobađanje napetosti u mišićima i fasciji vrata, ramena i gornjeg dela leđa, poboljšanje pokretljivosti zglobova vrata i konkretne savete za držanje tela pri radu i korišćenju telefona — cilja se na uzrok napetosti, ne samo na trenutni bol.
Uobičajeni simptomi
- — Neprekidan, blag do umeren pritisak na obe strane glave
- — Osećaj stegnute trake oko čela i slepoočnica
- — Zategnuti ili bolni mišići vrata i ramena
- — Bez mučnine ili izražene osetljivosti na svetlo
- — Bol koji ne pojačava fizička aktivnost — za razliku od migrene
Najčešći uzroci
- — Napetost mišića vrata i lobanje
- — Dugotrajno gledanje u telefon, tablet ili ekran
- — Loše držanje i stres
- — TMZ disfunkcija ili cervikalni osteoartritis
- — Poremećaj sna
- — Prekomerna upotreba analgetika kod hroničnog oblika
Kada odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć
- — Nagla, eksplozivna glavobolja koja dostigne vrhunac u sekundama — najjača u životu
- — Glavobolja praćena povišenom temperaturom i ukočenim vratom
- — Glavobolja uz slabost, utrnulost, smetnje govora ili vida
- — Glavobolja koja se javlja posle udarca u glavu
- — Prva glavobolja ovog tipa posle 50. godine života
- — Glavobolja koja se iz meseca u mesec pogoršava ili menja obrazac
- — Glavobolja koja se pojačava pri kašljanju, naprezanju ili ležanju, ili budi iz sna
- — Glavobolja uz gubitak težine, noćno znojenje ili poznatu malignu bolest
Ovi znaci zahtevaju hitan pregled lekara ili odlazak u hitnu službu, ne manuelnu terapiju.
Najčešća pitanja
Kako da razlikujem tenzionu glavobolju od migrene?
Tenziona glavobolja je obostran, tup pritisak, blag do umeren, bez mučnine, i fizička aktivnost je ne pojačava. Migrena je češće jednostrana, pulsirajuća, jača, prati je mučnina i osetljivost na svetlo i zvuk, a kretanje je pogoršava — pa se pacijenti povlače u tamnu i tihu sobu. Kod dela ljudi javljaju se oba tipa, u različitim danima.
Uzimam tablete skoro svaki dan — da li je to problem?
Verovatno jeste. Česta upotreba analgetika, grubo više od deset do petnaest dana mesečno tokom nekoliko meseci, sama počne da održava glavobolju. Prepoznaje se po tome što je glavobolja skoro svakodnevna i prisutna već pri buđenju. Rešava se u dogovoru sa lekarom — naglo prekidanje na svoju ruku ume da pogorša stanje na kratko.
Da li manuelna terapija pomaže kod tenzione glavobolje?
Kod glavobolje koja potiče od napetosti vrata i ramenog pojasa, obično da — naročito kada se pri pregledu nađu okidačke tačke koje reprodukuju baš vaš bol. Ako se posle nekoliko tretmana ništa ne menja, to je znak da uzrok treba tražiti drugde, i tada upućujemo dalje umesto da nastavljamo.
Kada glavobolja traži hitnu lekarsku pomoć?
Kada nastupi naglo i eksplozivno, kao najjača u životu; kada je prati povišena temperatura i ukočen vrat; kada se jave slabost, utrnulost, smetnje govora ili vida; ili kada dođe posle udarca u glavu. U tim slučajevima ne treba zakazivati terapiju nego odmah potražiti lekarsku pomoć.
Zašto me glavobolja hvata baš na kraju radnog dana?
Zato što se napetost u mišićima vrata i ramenog pojasa nagomilava tokom sati provedenih u istom položaju. Kod većine ljudi presudni su visina ekrana, položaj u kom se drži telefon i odsustvo kratkih pauza — a upravo tu se najlakše postiže promena koja traje.
Izvori
- The International Classification of Headache Disorders, 3rd edition (ICHD-3) — International Headache Society, Cephalalgia 2018;38(1):1–211
Stranica se oslanja na navedene stručne izvore. Oni se odnose na stanje uopšte i ne zamenjuju procenu vašeg konkretnog slučaja.
Naišli ste na nepoznat pojam? Rečnik pojmova →
Kako ovo lečimo
- Osteopatija
Rad na zglobovima, mekim tkivima i pokretljivosti — noseća metoda.
- Amatsu
Japanska prirodna medicina; blag rad na obrascima držanja.
- Neurokinetička terapija
Testiranje mišićnih obrazaca — zašto bol nije tamo gde se oseća.
- IASTM
Rad instrumentima na fasciji, mišićima i tetivama.
- Fizioterapija i kineziterapija
Vežbe i opterećenje koje održavaju rezultat između terapija.
Metode se ne biraju jedna umesto druge — kombinuju se u jedan pristup prema nalazu na pregledu.
Niste sigurni da je ovo vaša tegoba?
Okrenite model tela i dodirnite mesto gde osećate bol — dobićete spisak stanja koja se na tom mestu najčešće javljaju, sa objašnjenjem po čemu se razlikuju. Besplatno je i ništa se ne čuva.
Otvorite „Gde vas boli?” →Srodna stanja
Saveti sa bloga
- Kada svakodnevna glavobolja prestane da bude bezazlena
Najčešći tip glavobolje koji se samo otrpi — i tiha zamka u kojoj sam lek protiv bolova počne da je održava. Kada svakodnevna glavobolja traži proveru.
- Kako da prepoznate koju glavobolju zapravo imate
Nije svaka glavobolja ista, a lek koji pomaže kod jedne ne radi kod druge. Prepoznajte svoju vrstu po mestu bola, trajanju i onome što ga pokreće.
- Zašto vrat utiče na ravnotežu — mišići koji su senzori, a ne motori
Duboki mišići u dnu lobanje imaju gustu senzorsku opremu, a glavu gotovo ne pokreću. To objašnjava vezu vrata sa vrtoglavicom i osećajem nestabilnosti.