Kako da prepoznate koju glavobolju zapravo imate

„Glavobolja” nije jedna dijagnoza — to je krovni pojam za desetine različitih stanja koja se razlikuju po uzroku, trajanju i pristupu lečenju. Zbog toga se dešava da isti lek jednom čoveku promeni život, a drugom ne uradi ništa: nisu imali istu tegobu, samo isti naziv za nju.

Ovaj tekst prolazi kroz najčešće tipove, kroz znake koji ih razdvajaju i kroz jednu vrstu glavobolje koja se najčešće previdi jer je izaziva upravo ono čime se leči.

Primarne i sekundarne glavobolje

Prva podela je najvažnija. Primarna glavobolja je bolest sama po sebi — migrena, tenziona i klaster glavobolja spadaju tu. Sekundarna je posledica nečeg drugog: povrede, infekcije, problema u vratu, povišenog pritiska, lekova.

Ta razlika određuje sve dalje. Kod primarnih glavobolja lečimo obrazac napada. Kod sekundarnih nema smisla lečiti glavobolju dok se ne reši ono što je izaziva.

Migrena

Napad traje od četiri do sedamdeset dva sata ako se ne leči. Bol je umeren do jak, obično na jednoj strani, pulsirajući, i — što je važan detalj — pogoršava ga obično fizičko kretanje, poput penjanja uz stepenice. Prati ga mučnina i izražena osetljivost na svetlo i zvuk.

Napad često prolazi kroz četiri faze: najava i do dvadeset četiri sata unapred (promena raspoloženja, žudnja za slatkim, zevanje, ukočen vrat), zatim eventualna aura, pa sama glavobolja, pa postdrom — dan iscrpljenosti i sporog razmišljanja koji mnogi pacijenti opisuju kao mamurluk bez alkohola.

Aura se javlja kod manjeg dela pacijenata i traje od pet do šezdeset minuta pre glavobolje: svetlucave linije ili ispad u vidnom polju, trnci koji putuju iz šake ka licu, otežano nalaženje reči. Aura koja traje duže od sat vremena ili se javi prvi put posle pedesete traži lekarsku proveru.

Tenziona glavobolja

Najčešći tip. Oseća se kao obruč ili traka stegnuta oko glave, sa obe strane, sa pritiskom iz čela i slepoočnica. Bol je blag do umeren i, za razliku od migrene, ne pogoršava se od uobičajenog kretanja — sa njom se najčešće funkcioniše, samo teško i mutno. Nema mučnine, a osetljivost na svetlo i zvuk je znatno blaža.

Kako se retka pretvara u svakodnevnu, gde je granica i zašto se to najčešće previdi, razloženo je u tekstu kada svakodnevna glavobolja prestane da bude bezazlena. Šta terapija tu može, a šta ne — na stranici tenziona glavobolja.

Klaster glavobolja

Retka, ali nezamenljiva kada se jednom vidi. Bol je uvek na jednoj strani, oko ili iza oka, izuzetno jak, dostiže vrhunac za pet do deset minuta i traje od petnaest minuta do tri sata. Prate ga suzenje, crvenilo oka, začepljen nos i spušten kapak na istoj strani.

Ključni znak nije bol nego ponašanje: kod migrene čovek leži i miruje, kod klastera ne može da miruje — hoda, ljulja se, izlazi na hladnoću. Napadi dolaze u ciklusima i često u isto doba dana, naročito noću. Detaljno smo pisali u tekstu klaster glavobolja, a o pristupu terapiji na stranici klaster glavobolja.

Cervikogena glavobolja

Ovo je glavobolja koja nastaje u vratu, a oseća se u glavi. Kod nas je česta, a retko se tako imenuje.

Prepoznaje se po tome što kreće iz potiljka i širi se napred ka slepoočnici i oku, uvek na istoj strani i bez menjanja strane. Izaziva je ili pogoršava držanje glave u istom položaju — vožnja, rad za ekranom, spavanje u lošem položaju — kao i određeni pokreti vrata. Pokretljivost vrata je po pravilu smanjena, a pritisak na određene tačke u gornjem vratu reprodukuje poznat bol.

Mučnina može postojati, ali je blaža nego kod migrene, i nema tipične aure. Ovo je tip glavobolje kod koga rad na vratu ima najviše smisla — o vezi vrata i glavobolje pišemo u tekstu migrena i vrat.

Okcipitalna neuralgija

Oštar, probadajući, električni bol koji kreće od baze lobanje ka temenu, sa jedne strane. Prepoznatljiva je po nečemu što drugi tipovi nemaju — koža glave je bolna na dodir, pa i češljanje ili naslanjanje na jastuk izaziva bol.

Često se meseci potroše na lečenje migrene koja to nije. Više u tekstu kad boli i sopstvena kosa na dodir, a ako bol osećate u potiljku i niste sigurni kom tipu pripada, obrasce smo razdvojili u tekstu bol u potiljku — odakle dolazi.

Glavobolja od prekomerne upotrebe lekova

Ovaj tip zaslužuje poseban odeljak, jer je čest, a pacijenti za njega gotovo nikad nisu čuli.

Kada se lekovi protiv bolova uzimaju često — kod običnih analgetika petnaest i više dana mesečno, kod jačih preparata deset i više dana mesečno, i to duže od tri meseca — telo počne da odgovara povratnim bolom. Glavobolja postaje svakodnevna, tupa, prisutna već pri buđenju, a lek koji je nekada delovao sada pomaže sve kraće.

Zamka je u tome što se ovo doživljava kao pogoršanje osnovne bolesti, pa se lek uzima još češće. Jedini izlaz je postepeno smanjenje uz nadzor lekara, posle čega glavobolja kod većine pacijenata prođe u roku od nekoliko nedelja.

Ako uzimate nešto protiv glavobolje više od dva puta nedeljno, ovo je prvo što treba proveriti — pre svake dalje terapije.

Glavobolja od sinusa je ređa nego što se misli

Pritisak u čelu i oko jagodica gotovo automatski se pripisuje sinusima. Međutim, veliki deo tih glavobolja su zapravo migrene, jer i migrena izaziva začepljen nos i suzenje.

Prava glavobolja od sinusa ide uz zagnojen iscedak, povišenu temperaturu i gubitak mirisa, i prolazi kada infekcija prođe. Ako se „sinusna” glavobolja vraća mesecima bez ijedne od tih pratećih pojava, verovatnije je nešto drugo.

Vilica kao skriveni izvor

Napetost i disfunkcija viličnog zgloba mogu izazvati bol u slepoočnici koji se doživljava kao glavobolja. Trag je obično u pratećim znacima: škljocanje pri otvaranju usta, jutarnja ukočenost vilice, brušenje zuba noću, bol pri žvakanju tvrde hrane. O tome pišemo u tekstu vilica i migrena.

Kada glavobolja nije bezazlena

Postoje znaci pred kojima se ne razmišlja o tipu glavobolje nego se traži hitna pomoć:

Iznenadna, najjača glavobolja u životu koja dostigne vrhunac za nekoliko sekundi. Glavobolja uz povišenu temperaturu i ukočen vrat. Glavobolja praćena slabošću, utrnulošću jedne strane tela, poremećajem govora ili vida, ili poremećajem svesti. Glavobolja posle udarca u glavu. Glavobolja koja se stalno pogoršava iz nedelje u nedelju, budi vas iz sna ili je najgora ujutru i pojačava se pri kašljanju i naprezanju. Prva glavobolja posle pedesete godine. Glavobolja kod osobe sa oslabljenim imunitetom ili istorijom maligne bolesti.

Kako se snaći kada se opisi preklapaju

Preklapaju se češće nego što bi udžbenik sugerisao. Ista osoba može imati migrenu i tenzionu glavobolju, ili cervikogenu glavobolju koja s vremenom prerasta u svakodnevnu glavobolju od lekova.

Najkorisnija stvar koju možete uraditi pre pregleda jeste dnevnik: datum, koliko je trajalo, gde je bol bio, šta ste uzeli i da li je pomoglo, i šta se dešavalo tog dana. Dve do tri nedelje takvih beleški otkriju obrazac bolje nego bilo koji opis po sećanju.

Kod jednog dela pacijenata — naročito kod tenzione i cervikogene glavobolje i okcipitalne neuralgije — uzrok je u mehanici vrata i gornjeg dela leđa, a ne u samoj glavi, i tu manuelni rad ima najviše smisla. Kod klaster glavobolje i teške migrene vodeću ulogu ima neurolog. Zato prvi korak nije terapija nego procena o kom je tipu zaista reč — više na stranici o migrenama i vrtoglavici, a kako ta procena izgleda u praksi opisano je u tekstu kako izgleda prvi pregled za migrenu.