Vilica i migrena — veza koju skoro niko ne povezuje

Pacijent sa čestim glavoboljama obiđe neurologa, uradi snimak glave, isproba nekoliko lekova. Nigde u tom putu niko ne pogleda vilicu. A kod jednog dela tih pacijenata upravo vilica održava problem aktivnim.

Razlog zašto se to previđa nije nepažnja, nego podela nadležnosti: glava je kod neurologa, vilica kod stomatologa, a veza između njih ne pripada nikome.

Anatomska osnova veze

Postoji jedan konkretan razlog zbog koga vilica i glavobolja dele isti prostor. Osećaj sa lica, vilice i zuba prenosi se trigeminalnim nervom, a osećaj sa gornjeg dela vrata gornjim vratnim korenima. Ta dva puta se u moždanom stablu slivaju u istu grupu ćelija.

Zbog tog susreta mozak ne razlikuje uvek precizno odakle signal dolazi. Nadražaj iz viličnog zgloba može se osetiti kao bol u slepoočnici ili iza oka, a napetost gornjeg vrata kao bol u licu.

Isti spoj objašnjava i zašto se kod migrene tako često javlja bol u vratu, i zašto rad na vratu i vilici može uticati na učestalost napada.

Mišić koji objašnjava obrazac

Slepoočni mišić se u lepezi širi preko cele slepoočnice i spušta se do vilice. On je jedan od glavnih mišića za stiskanje zuba.

Kada je hronično napet, njegov bol se prenosi tačno tamo gde pacijenti opisuju glavobolju: u slepoočnicu, iza oka, ponekad i u gornje zube. Ljudi tada godinama misle da imaju migrenu u slepoočnici, a zapravo imaju preopterećen mišić koji radi celu noć.

Žvakaći mišić uz ugao vilice prenosi bol u uvo i donju vilicu, pa deo pacijenata najpre ode kod otorinolaringologa zbog „bola u uvu” bez ikakvog nalaza.

Znaci da je vilica deo priče

Glavobolja je prisutna već pri buđenju, a ne razvija se tokom dana.

Vilica je ujutru ukočena, ili osećate umor u obrazima kao posle žvakanja.

Postoji škljocanje ili preskakanje pri otvaranju usta, ili se usta otvaraju manje nego ranije.

Bol se pojačava pri žvakanju tvrde hrane, dužem razgovoru ili zevanju.

Stomatolog je primetio habanje zuba, pucanje plombi ili belu liniju sa unutrašnje strane obraza.

Glavobolja je izraženija na jednoj strani, i to na strani na kojoj i inače žvaćete.

Uz to se često javlja i zujanje ili osećaj punoće u uvu, zbog blizine zgloba i srednjeg uva.

Provera koju možete uraditi sami

Stavite vrhove prstiju na slepoočnice i stisnite zube. Osetićete kako se mišić ispod prstiju izbočuje. Sada ga pritisnite umereno jako dok je opušten — ako taj pritisak izazove poznatu glavobolju, a ne samo lokalnu osetljivost, vilica gotovo sigurno učestvuje.

Isto uradite i sa mišićem uz ugao donje vilice, prst-dva ispred ušne resice.

Zašto vilica postane napeta

Najčešće zbog noćnog stiskanja i škrgutanja zubima, o čemu detaljno pišemo u tekstu bruksizam.

Zatim zbog dnevnog stiskanja u koncentraciji, koje mnogi ne primećuju — u opuštenom stanju zubi ne bi trebalo da se dodiruju.

Zbog žvakanja uvek na jednu stranu, često posle vađenja zuba ili zbog neprijatnosti pri žvakanju sa druge strane.

I zbog položaja glave. Kada je glava dugo isturena napred nad ekranom, menja se položaj donje vilice u mirovanju i njeni mišići rade više nego što bi trebalo. Zato se vilica i vrat gotovo uvek nađu zajedno.

Šta ovo znači za lečenje

Ne znači da migrena nije migrena. Znači da kod dela pacijenata postoji dodatan izvor nadražaja koji spušta prag za napad — pa se, kada se on ukloni, napadi prorede iako sama sklonost ka migreni ostaje.

Praktično to znači da procena kod čestih glavobolja treba da obuhvati i vrat i vilicu, a ne samo glavu. Kod pacijenata sa noćnim stiskanjem obično se kombinuju udlaga koju izrađuje stomatolog i rad na žvakaćim mišićima, viličnom zglobu i gornjem vratu.

Pregled ostalih tipova glavobolje dali smo u tekstu vrste glavobolja.

Kada je potrebna dodatna procena

Ako vilica blokira u otvorenom ili zatvorenom položaju. Ako je bol jednostran, stalan i praćen otokom ili promenom osećaja u licu. Ako se javlja otežano gutanje ili groznica. I ako je glavobolja nova, najjača u životu, ili praćena neurološkim znacima — tada procena ide pre svake terapije.

Više o pristupu na stranici TMZ disfunkcija.