Bruksizam — kako škrgutanje zubima izaziva bol u vilici i glavi

Većina ljudi sa bruksizmom to sazna od nekog drugog — od partnera koji čuje škrgutanje noću ili od stomatologa koji na kontroli primeti da su zubi izlizani do neprepoznatljivosti. Sam čovek najčešće oseća samo posledice: jutarnju ukočenost vilice, glavobolju u slepoočnicama koja je tu čim otvori oči, i vrat koji nikako da se opusti.

Dva različita bruksizma

Ovo je razlika koja menja pristup, a retko se objasni pacijentu.

Noćni bruksizam nije navika nego pojava vezana za kratka buđenja tokom sna. Vilica se steže i pomera u trenucima kada mozak prelazi iz dubljeg u plići san. Zato se ne može zaustaviti voljom niti odvikavanjem — čovek na to nema uticaja dok spava.

Dnevni bruksizam je nešto sasvim drugo: stiskanje zuba tokom budnog stanja, najčešće u koncentraciji ili napetosti — za volanom, nad tastaturom, u redu. Ovde nema škrgutanja nego tihog, dugotrajnog stiskanja, i ovaj oblik se, za razliku od noćnog, može svesno menjati.

Mnogi ljudi imaju oba.

Šta ga izaziva

Stres i psihičko opterećenje su najčešća pozadina, i to nije samo fraza — vilica je jedan od mišićnih regiona koji najbrže reaguju na napetost.

Poremećaji sna su drugi veliki činilac, a jedan zaslužuje poseban naglasak: prekidi disanja u snu. Kod tih pacijenata stezanje vilice često prati mikrobuđenja izazvana zastojem disanja. Ako uz bruksizam postoje glasno hrkanje, jutarnja glavobolja, suva usta i dnevna pospanost, ispitivanje sna je važnije od bilo koje udlage.

Kofein, nikotin i alkohol u večernjim satima povećavaju učestalost, alkohol naročito, jer razbija strukturu sna.

Pojedini lekovi, među njima i deo antidepresiva, mogu izazvati ili pojačati bruksizam — to je razlog za razgovor sa lekarom koji ih je propisao, ne za samostalno prekidanje terapije.

Refluks je povezan sa noćnim stezanjem vilice, verovatno preko istih mikrobuđenja.

Ono što se pokazalo manje važnim nego što se decenijama verovalo jeste nepravilan zagrižaj. Stara pretpostavka da bruksizam nastaje zbog toga što se zubi ne uklapaju danas je uglavnom napuštena, pa brušenje zuba radi „poravnanja” zagrižaja nije rešenje i, kada je nepovratno, može napraviti novu štetu.

Šta bruksizam radi telu

Zubima — habanje, pucanje gleđi, oštećenje plombi i krunica, preosetljivost na hladno, a s vremenom i skraćenje visine zuba koje menja izgled donjeg dela lica.

Mišićima — žvakaći mišić uz ugao vilice se od stalnog rada zadeblja, pa se kod dela pacijenata lice vidno raširi u donjoj trećini. Prati ga osećaj umora u vilici pri žvakanju, naročito ujutru.

Zglobu — bol ispred uva, škljocanje pri otvaranju usta, ograničeno otvaranje. Ovde bruksizam prelazi u TMZ disfunkciju.

Glavi i vratu — glavobolja u slepoočnicama prisutna već pri buđenju, napetost potiljka, ukočen vrat i ramena. Kod dela pacijenata i zujanje ili osećaj punoće u uvu, zbog blizine zgloba i srednjeg uva.

Vezu vilice i glavobolje detaljnije smo opisali u tekstu vilica i migrena.

Kako proveriti sami

Postoji nekoliko znakova koji se vide bez ikakve opreme. Pogledajte unutrašnju stranu obraza u ogledalu — belkasta linija u visini spoja zuba znak je stalnog stiskanja. Isto važi i za otiske zuba po ivicama jezika.

Zatim, obratite pažnju na jedno pitanje tokom dana: da li vam se zubi dodiruju upravo sada. U opuštenom stanju gornji i donji zubi ne bi trebalo da se dodiruju, osim pri žvakanju i gutanju — ukupno svega nekoliko minuta dnevno.

Šta pomaže

Udlaga koju izrađuje stomatolog. Važno je razumeti šta ona radi: štiti zube i rasterećuje zglob, ali ne zaustavlja samo stezanje. To nije njen neuspeh, nego njena namena. Gotove udlage iz apoteke koje se oblikuju kod kuće mogu, ako ne naležu pravilno, pomerati zube — pa je individualno izrađena bolji izbor.

Rad na žvakaćim mišićima, vilicnom zglobu, mišićima vrata i baze lobanje. Kod pacijenata sa bruksizmom ta napetost se ne završava na licu nego se spušta niz vrat, i rešavanje samo vilice često nije dovoljno.

Za dnevni bruksizam, jednostavno pravilo koje kod istrajnih pacijenata daje pravi rezultat: usne spojene, zubi razdvojeni, jezik naslonjen na nepce. Nekoliko podsetnika dnevno — nalepnica na monitoru, obeležje na volanu — u roku od nekoliko nedelja ume da promeni naviku.

Higijena sna i večernje navike: bez kofeina posle podneva, bez alkohola pred spavanje, i mirniji sat pre kreveta.

Kod izraženih slučajeva postoje i lekarske intervencije koje se primenjuju na žvakaće mišiće, o čemu odlučuje stomatolog ili lekar.

Kada tražiti dodatnu procenu

Ako uz bruksizam postoji glasno hrkanje sa prekidima disanja — ispitivanje sna. Ako vilica blokira u otvorenom ili zatvorenom položaju — stomatolog ili maksilofacijalni hirurg. Ako je bol jednostran, stalan i praćen otokom, promenom osećaja u licu ili otežanim gutanjem — lekarska procena pre bilo kakve terapije.

Bruksizam retko prolazi sam, ali se dobro drži pod kontrolom. Ono što se najviše isplati jeste ne čekati da zubi budu ti koji plate cenu.