Lordoza

Ugao lordoze ne razlikuje ljude sa bolom od onih bez njega

Ovde vredi početi od onoga što je najčešće suprotno onome što ljudi čuju. Pregled epidemioloških istraživanja koji je obuhvatio 54 originalne studije zaključio je da nema jakih dokaza o povezanosti krivina kičme, gledanih sa strane, sa zdravljem — uključujući i bol u kičmi. Još direktnije govori pregled 43 studije koje su poredile ljude sa bolom u leđima i ljude bez njega: u osam studija koje su merile baš ugao lordoze nije nađena razlika između te dve grupe. Ni nagib karlice u stojećem stavu nije se razlikovao.

Šta se onda stvarno razlikuje

To ne znači da je sa tim ljudima sve isto. Isti pregled našao je razlike, samo ne tamo gde ih većina očekuje. Ljudi sa bolom u leđima imaju manji opseg pokreta u donjem delu kičme, kreću se sporije, i — što je najzanimljivije — imaju slabiju propriocepciju, odnosno slabiji osećaj gde im se telo nalazi u prostoru. Taj nalaz se ponovio u sedamnaest studija. Dakle razlika nije u obliku nego u pokretu i u osećaju za sopstveni položaj.

Šta to menja u radu

Za praksu to znači sasvim drugi zadatak. Meriti ugao i pokušavati da se on smanji nema mnogo smisla, jer ugao nije ono što razlikuje čoveka sa bolom od čoveka bez njega. Vraćati pokretljivost, brzinu pokreta i osećaj za položaj tela ima smisla, jer je to ono što se stvarno razlikuje. Zato se kod nas ne radi ispravljanje krivine nego rad na tome koliko se lako i sigurno donji deo leđa kreće.

Šta ovi nalazi ne dokazuju

Pošteno je reći i šta ovaj nalaz ne dokazuje. Studije su poređenja u jednom trenutku, pa se ne zna da li su slabija pokretljivost i propriocepcija postojale pre nego što je bol počeo, ili su nastale zbog njega. Ne zna se, dakle, šta je uzrok a šta posledica. Ali za odluku šta raditi to i nije presudno: obe stvari se popravljaju istim radom, a jedina alternativa — pokušaj da se promeni oblik kičme — nema podršku ni u jednom od ovih pregleda.

Kad pojačana lordoza ipak jeste deo slike

Postoji i grupa kod koje pojačana lordoza jeste vezana za tegobe, ali ne kao uzrok bola nego kao deo šire slike: kada je karlica trajno nagnuta napred zbog skraćenih pregibača kuka i slabih mišića trupa, donji deo leđa radi u stalnoj ekstenziji i mali zglobovi kičme trpe veće opterećenje pri stajanju i hodu. To se prepoznaje po tome što tegoba raste pri dugom stajanju i hodu, a popušta pri sedenju i saginjanju napred — obrnuto nego kod diska. Tu se radi na kukovima, na trbušnom zidu i na tome kako se stoji, a ne na krivini.

U trudnoći i u rastu

Kod trudnica i posle porođaja lordoza se pojačava iz sasvim mehaničkih razloga i to je prolazna pojava koja ne traži ispravljanje. Isto važi i za decu i adolescente u periodu naglog rasta. U oba slučaja korisno je pratiti pokretljivost i snagu, a ne ugao.

Jedna rečenica za pamćenje

Ako iz cele ove stranice treba zapamtiti jednu rečenicu, neka bude ova: oblik vaših leđa nije presuda. Kičme se razlikuju po obliku isto kao lica, a ono što se pokazalo da se razlikuje kod ljudi sa bolom — pokret, brzina i osećaj za položaj — spada u ono što se vežbom stvarno menja.