Na snimku vrata piše „ispravljena lordoza” — šta to znači

Snimak vrata se najčešće radi zbog bola, ukočenosti, glavobolje ili vrtoglavice. A u nalazu, posle nekoliko redova o pršljenovima, stoji rečenica koja se pamti: „ispravljena fiziološka lordoza vratne kičme”.

Zvuči kao da je vrat postao prav kao štap i da je tu objašnjenje za sve. Rodbina kaže da je od kompjutera, na internetu se nude jastuci i sprave koje krivinu „vraćaju”, a nalaz se čuva kao presuda.

Ovaj tekst objašnjava šta ta rečenica doslovno znači, koliko je česta kod ljudi koji nemaju nikakve tegobe, zašto snimak ume sam da je napravi, i kada nalaz ipak treba shvatiti ozbiljnije.

Šta rečenica doslovno znači

Pogledan sa strane, zdrav vrat nije prav. Ima blagu krivinu ispupčenu unapred — to je lordoza. Ista takva krivina postoji i u krstima, a između njih, u grudnom delu, kičma je povijena na suprotnu stranu.

Reč „fiziološka” znači normalna — krivina koju vrat inače ima. Reč „ispravljena” znači da je na tom snimku, u tom trenutku, ta krivina manja nego što se očekuje, pa je vrat bliži pravoj liniji.

Isto se u nalazima piše i drugim rečima: redukovana, zaravnjena ili smanjena lordoza, gubitak lordoze, rektifikacija. Ako piše „kifotični položaj” ili „segmentna kifoza”, krivina je na jednom delu okrenuta na suprotnu stranu.

Ključno je, kao i kod svakog opisa snimka, ono što u rečenici ne stoji. Ne stoji da je nešto oštećeno, ne stoji da nešto pritiska nerv, i ne stoji da to boli. To je opis oblika na jednoj slici, ne dijagnoza.

Koliko je to čest nalaz kod ljudi bez tegoba

Ovo pitanje je provereno više puta, i to na način koji se ne može zaobići: poređeni su snimci ljudi sa bolom u vratu i snimci ljudi koji taj bol nemaju.

U Švajcarskoj je snimljen vrat kod 107 ljudi starijih od 45 godina, koji su se u bolnici lečili zbog tegoba sa nogama. Polovina je u poslednjih godinu dana imala bol u vratu, polovina nije. Razlike u krivini nije bilo — ni u ukupnom uglu, ni po pojedinačnim nivoima, ni u tome koliko je ljudi imalo ispravljen ili čak obrnut vrat.

Još važnije: kod onih koje je vrat boleo, oblik krivine nije bio povezan ni sa jačinom bola, ni sa trajanjem, ni sa bolom koji ide u ruku, ni sa tim koliko ih bol ograničava. Autori zaključuju da takav nalaz kod čoveka sa bolom treba smatrati slučajnim, a ne dokazom uzroka.

U Japanu je upoređeno 488 ljudi sa svežom trzajnom povredom vrata i 495 zdravih dobrovoljaca. Vrat bez lordoze bio je podjednako čest u obe grupe i nije bio povezan sa tegobama. Zaključak te studije je da je takav oblik vrata varijanta normalnog, a ne patološki nalaz.

Pregled 54 epidemiološke studije o krivinama kičme došao je do istog: nema jakih dokaza da oblik krivina, gledan sa strane, određuje da li će kičma boleti.

Da li je vrat ispravljen od grča

Ovo je objašnjenje koje pacijenti najčešće čuju: mišići su u grču i zato su „ispravili” vrat.

Upravo to je proveravano u Engleskoj, na tri grupe: ljudi koji su u hitnu službu došli zbog naglog bola u vratu, ljudi sa dugotrajnim tegobama, i snimci iz istraživanja opšte populacije. Ispravljen vrat imalo je 19 odsto u prvoj grupi, 26 odsto u drugoj — a u trećoj, među ljudima koji nisu dolazili zbog vrata, 42 odsto.

Autori napominju da je deo snimaka iz opšte populacije rađen drugačijom tehnikom, pa taj poslednji broj ne treba čitati doslovno. Ali ni u jednom poređenju ispravljen vrat nije bio češći kod ljudi sa bolom, i zaključak glasi da rezultati ne podržavaju ideju da je gubitak lordoze znak grča od bola.

Usput je nađeno i da žene znatno češće imaju prav vrat na snimku nego muškarci — što samo po sebi govori da je reč o obliku koji se razlikuje od čoveka do čoveka.

Kako snimak sam ume da napravi taj nalaz

Rendgen i magnetna prikazuju jedan trenutak, u jednom položaju. Krivina vrata nije fiksna — menja se sa svakim pomakom glave.

Dovoljno je da brada na snimanju bude malo spuštena, i krivina na slici se smanji. Zbog toga su autori engleske studije upravo razliku u tehnici snimanja naveli kao objašnjenje za deo nalaza.

Kod magnetne rezonance postoji još jedan razlog: snima se u ležećem položaju, kada vrat ne nosi težinu glave. U kanadskoj studiji na 130 pacijenata upoređene su magnetna u ležanju i rendgen u stajanju, kod istih ljudi. Krivina je na magnetnoj bila prosečno manja, a kod 18 pacijenata — oko 15 odsto — magnetna nije pokazala nikakvu lordozu, dok je rendgen u stajanju pokazao da je ima.

Ta studija je rađena na ljudima sa suženjem kičmenog kanala u vratu, pa se broj ne prenosi doslovno na svakoga. Ali poruka se prenosi: rečenica o lordozi sa magnetne ne govori mnogo o tome kako vaš vrat izgleda dok sedite i hodate.

Da li to znači da bol nije stvaran

Ne. Bol je stvaran, samo objašnjenje za njega ne stoji u uglu krivine.

Kod velikog dela ljudi sa bolom u vratu izvor je u tkivima koja se na rendgenu ne vide: u mišićima, u malim zglobovima između pršljenova, u tome koliko je tkivo osetljivo i kako se vrat opterećuje u toku dana. Zato dva čoveka sa gotovo istim snimkom mogu imati potpuno različite tegobe. Zašto se nalaz i bol često ne poklapaju objašnjeno je na stranici kada nalaz i bol ne idu zajedno.

Podatak koji zaista pomaže nije ugao, nego ponašanje bola: pri kom pokretu se javlja, da li ide u ruku, kako se menja preko dana i šta ga smiruje.

A kada isto piše za krsta

U nalazu lumbalne kičme ista rečenica — ispravljena ili smanjena lumbalna lordoza — čita se po istoj logici. Pregled 43 studije nije našao razliku u uglu lordoze između ljudi sa bolom u krstima i ljudi bez njega. Razlikovali su se po drugom: po pokretljivosti, brzini pokreta i osećaju položaja tela.

Više o tome na stranici o lordozi. Ako u istom nalazu stoji i polidiskopatija ili spondiloza, te reči su objašnjene u tekstovima šta znači polidiskopatija i spondiloza kičme.

Može li se krivina vratiti

Postoje metode koje obećavaju upravo to — posebne trakcije i sprave na kojima se leži od nekoliko do dvadesetak minuta, sa vratom u zakrivljenom položaju.

Pošteno je reći da o tome postoje objavljena istraživanja i da neka pokazuju manje bola posle takvog programa. Ali najveći deo dolazi iz iste grupe autora, a jedan od njih u samom radu navodi da je predsednik firme koja distribuira spravu korišćenu u istraživanju. To ne znači da su rezultati netačni. Znači da je potrebna potvrda nekoga ko od toga nema korist.

Iz istog kruga autora dolazi i studija koja je vezu između manje krivine i bola u vratu našla. Slika, dakle, nije jednoglasna — ali je nezavisna poređenja opisana gore ne potvrđuju.

Važnije od toga je sledeće: ako ugao ne razlikuje ljude sa bolom od ljudi bez bola, onda „vratiti ugao” nije pravi cilj. Cilj je vrat koji se pokreće bez bola — a to se meri u pokretu, ne na snimku.

A jastuk?

Ortopedski jastuk je obično prva kupovina posle ovakvog nalaza. Pregled 35 istraživanja pokazao je da jastuk od lateksa ili sa oprugama kod ljudi sa dugotrajnim bolom u vratu malo smanjuje bol i jutarnje tegobe. Na kvalitet sna nije uticao.

Isti pregled ne kaže da jastuk vraća krivinu. Pri spavanju na boku položaj vrata više je zavisio od visine i oblika jastuka nego od materijala. Jastuk se zato bira po tome da li se budite sa manje bola — ne po obećanju da ispravlja lordozu.

Vežbe

Uz ovaj nalaz se najčešće traže vežbe. Iskren odgovor ima dva dela.

Vežbe za vrat imaju smisla kada vrat boli ili je ukočen — i pomažu bez obzira na to šta u nalazu piše o krivini. Ne postoji vežba za koju je nezavisno pokazano da vraća krivinu na snimku, niti je to potrebno da bi vrat prestao da boli.

Za početak su dovoljne jednostavne stvari: pokret u svim pravcima do granice na kojoj je prijatno, nekoliko puta dnevno, i češća promena položaja kada dugo sedite. Nekoliko vežbi za rad za kompjuterom opisano je u tekstu vežbe istezanja za vrat.

Kada nalaz treba shvatiti ozbiljnije

Sama rečenica o lordozi nije razlog za uzbunu. Postoje, međutim, znaci koji ne zavise od krivine i traže lekara, a ne terapiju.

Posle pada, udesa ili udarca u glavu — naročito kod starijih i kod osoba sa osteoporozom. Tu se prvo isključuje povreda kosti. O prvim danima posle trzajne povrede piše u tekstu trzajna povreda vrata: prvih 48 sati.

Slabost u ruci ili šaci koja napreduje, ili utrnulost koja se širi. Vidi cervikobrahijalni sindrom.

Nespretnost u obe šake — stvari ispadaju iz ruku, teško se zakopčava dugme — uz nesiguran hod, ili osećaj struje niz kičmu kada se glava sagne napred. To mogu biti znaci pritiska na kičmenu moždinu i traže neurološki pregled bez odlaganja.

Temperatura, neplanirano mršavljenje, bol koji budi svake noći i ne popušta ni u jednom položaju, ili ranija maligna bolest.

Nagla glavobolja kakvu nikada ranije niste imali, ili vrtoglavica uz smetnje govora, vida ili gutanja — to je hitna služba, odmah. Kada rad na vratu nije bezbedan opisano je u tekstu kada manuelna terapija na vratu nije bezbedna.

Šta se radi na pregledu

Snimak se pročita, ali se ne leči. Pregled počinje od onoga što snimak ne pokazuje: kako se vrat pokreće u svim pravcima, koji pokret izaziva bol, kako se ponašaju ramena i grudni deo kičme, i kako izgleda vaš dan — koliko sati sedite i u kom položaju.

Rad ide na pokretljivost zglobova vrata i grudnog dela, na mišiće koji su preuzeli posao, i na to da se opterećenje u toku dana rasporedi drugačije.

Ono što se ne obećava: da će kontrolni snimak izgledati drugačije. Može izgledati isto — i to nije neuspeh, jer cilj nije lepša slika nego vrat koji se pokreće i ne boli.

Kod mene je merilo prvi dolazak i sedmi dan. Najveća razlika se traži posle prve terapije, a za nedelju dana mora biti bolje nego pre nje. Ako posle prve terapije i narednih pet-šest dana nema nikakve razlike, drugi termin se ne zakazuje — to je znak da uzrok treba tražiti na drugom mestu.

O vratu u celini i o tome kako se kod mene radi piše na stranici bol u vratu — cervikalni sindrom.

Izvori

Ispravljen vrat i grč mišića: Helliwell, Evans i Wright, Journal of Bone and Joint Surgery (British), 1994. Krivina posle trzajne povrede u poređenju sa zdravim ljudima: Matsumoto i saradnici, Injury, 1998. Krivina vrata i bol kod ljudi starijih od 45 godina: Grob, Frauenfelder i Mannion, European Spine Journal, 2007. Pregled 54 studije o krivinama kičme: Christensen i Hartvigsen, Journal of Manipulative and Physiological Therapeutics, 2008. Lumbalna lordoza i bol u krstima: Laird i saradnici, BMC Musculoskeletal Disorders, 2014. Magnetna u ležanju naspram rendgena u stajanju: Boudreau i saradnici, European Spine Journal, 2021. Pregled istraživanja o jastucima: Pang, Tsang i Fu, Clinical Biomechanics, 2021. Istraživanja o vraćanju krivine: Moustafa, Diab, Harrison i saradnici, 2016–2022, sa izjavom o sukobu interesa u BMC Musculoskeletal Disorders, 2018. Studija koja je vezu našla: McAviney i saradnici, Journal of Manipulative and Physiological Therapeutics, 2005.