Na nalazu piše polidiskopatija — šta ta reč znači

Reč polidiskopatija uznemiri pacijenta pre nego što je uopšte pročita do kraja. Duga je, latinska, i stoji u nalazu koji je naručen zato što nešto boli — pa deluje kao ime za nešto ozbiljno i nepovratno. Kada se rastavi na delove, ispostavi se da nije naziv bolesti nego opis snimka.

Ovaj tekst objašnjava šta reč doslovno znači, po čemu se razlikuje od diskus hernije, koliko je čest nalaz kod ljudi koji nemaju nikakve tegobe, i šta se od terapije realno može očekivati, a šta ne.

Šta reč doslovno znači

Sastavljena je od tri dela. „Poli” znači više, „disko” se odnosi na međupršljenski disk, a nastavak „patija” u medicini označava promenu ili oboljenje tkiva. Doslovno, dakle: promene na više diskova.

Ključno je ono što u reči ne stoji. Ne stoji koliko su promene velike, ne stoji da li nešto pritiska nerv, i ne stoji da li to boli. Radiolog opisuje ono što vidi na snimku — da više od jednog diska pokazuje znake trošenja, najčešće smanjenu visinu ili slabiji signal koji govori da je disk izgubio deo vode. To je opis stanja tkiva, ne izjava o vašim tegobama.

Zbog toga se u nalazu često nađe uz reči kao što su spondiloza ili degenerativne promene, koje govore o istoj stvari sa druge strane — o trošenju koje ide sa godinama. Više o tome pišemo na stranici spondiloza kičme.

Zašto to nije isto što i diskus hernija

Ovo je razlika koja pacijentima najčešće nedostaje. Diskopatija opisuje da je disk promenjen — istrošen, snižen, isušen. Hernija opisuje da je deo diska izašao izvan svog mesta i da može da pritisne nervni koren.

Disk može biti izrazito diskopatičan, a da ništa ne pritiska. I obrnuto — disk koji izgleda relativno očuvano može imati ispupčenje koje leži tačno na korenu i pravi jak bol niz nogu. Zato nalaz sa rečju polidiskopatija sam po sebi ne govori ništa o tome hoće li vas boleti noga, ni koliko dugo.

Ako u istom nalazu pored polidiskopatije stoji i protruzija, ekstruzija ili sekvestracija, to su faze hernije i one se čitaju odvojeno — objašnjene su na stranici o diskus herniji.

Koliko je to čest nalaz

Ovo je deo koji najviše menja doživljaj nalaza. Sistematski pregled 33 studije i 3110 ljudi koji nisu imali nikakav bol pokazao je da se degeneracija diska nalazi kod 37 % dvadesetogodišnjaka, 68 % četrdesetogodišnjaka i 88 % šezdesetogodišnjaka.

Pošto se trošenje retko dešava na samo jednom nivou, to praktično znači da je nalaz „promene na više diskova” kod ljudi u srednjim godinama bliži pravilu nego izuzetku — i to kod onih koji nemaju nijednu tegobu i nikada nisu ni bili na snimanju.

Iz toga ne sledi da je vaš bol izmišljen. Sledi nešto drugo: sama reč polidiskopatija ne objašnjava bol, jer je imaju i ljudi koji ne osećaju ništa. Objašnjenje treba tražiti u tome šta konkretno boli, kada, pri kom pokretu i šta ga smiruje.

Polidiskopatija lumbalne i vratne kičme

U nalazu obično stoji i o kom delu kičme je reč. Lumbalna se odnosi na slabinski deo, cervikalna na vratni, torakalna na grudni. Logika je ista u sva tri, menja se samo mesto na kome se tegoba oseti.

Slabinski i vratni deo se pominju najčešće jer nose najviše kombinovanog opterećenja i imaju najveći raspon pokreta. Ako uz to stoje i oznake nivoa, one imenuju diskove po pršljenovima između kojih leže — o tome detaljno u tekstu šta znače L4-L5 i L5-S1 na nalazu.

Grudni deo se pominje ređe, jer ga rebra drže mnogo stabilnijim, pa se tamo trošenje javlja sporije.

Zašto onda boli

Kada nalaz opisuje promene koje ima i polovina ljudi bez tegoba, pitanje se prirodno pomera: odakle onda bol. Kod velikog dela pacijenata izvor je u tkivima koja standardni snimak ne prikazuje dobro — u mišićima, fasciji, malim zglobovima kičme i u načinu na koji se opterećenje raspoređuje pri kretanju.

Praktična posledica je da dva čoveka sa gotovo istim nalazom mogu imati potpuno različite tegobe, i da isti čovek sa nepromenjenim nalazom može imati periode kada ga ništa ne boli. Tome je posvećena zasebna stranica — kada se nalaz i bol ne poklapaju.

Šta terapija može, a šta ne može

Ovde je pošteno razdvojiti dve stvari, jer se u praksi često obećava previše.

Ono što se ne menja: disk koji je izgubio visinu neće je vratiti, i nijedan manuelni postupak ne vraća vodu u isušen disk. Nalaz posle terapije izgleda isto kao pre nje. Ko tvrdi drugačije, tvrdi nešto što se ne može pokazati na kontrolnom snimku.

Ono na čemu se radi: pokretljivost segmenata iznad i ispod promenjenog nivoa, napetost mišića koji su preuzeli posao, i raspodela opterećenja pri svakodnevnim pokretima. Cilj je funkcija bez bola, a ne lepši snimak — i to su dve različite stvari koje kod velikog broja ljudi ne idu zajedno.

Kada nalaz treba shvatiti ozbiljnije

Sama reč polidiskopatija nije razlog za uzbunu. Postoje, međutim, znaci koji se ne rešavaju terapijom i traže lekarsku procenu, bez obzira na to šta piše u nalazu:

Slabost u nozi ili stopalu koja se brzo pogoršava; utrnulost u predelu međunožja; gubitak kontrole nad mokrenjem ili stolicom; bol praćen povišenom temperaturom, noćnim znojenjem ili neobjašnjenim gubitkom težine; i bol koji je nastao posle pada ili udesa. Poslednja grupa iz prvog reda — utrnulost u međunožju uz otežano mokrenje — je hitno stanje i traži pregled istog dana.

Kada zakazati pregled

Ako vam je u nalazu pisala polidiskopatija, a tegobe traju duže od nekoliko nedelja, vraćaju se u talasima ili vas ograničavaju u svakodnevnom poslu, ima smisla proveriti šta od toga zaista dolazi iz kičme, a šta iz tkiva oko nje. Nalaz je pri tome koristan podatak, ali nije odgovor — pregled i nalaz se čitaju zajedno.