Spondiloza kičme — šta ta dijagnoza zapravo znači

Malo koja reč u nalazu uplaši pacijenta kao „spondiloza”. Zvuči kao bolest sa imenom, sa tokom i sa lošim ishodom. U ogromnoj većini slučajeva nije ništa od toga.

Ovaj tekst objašnjava šta ta reč zaista opisuje, zašto se pojavljuje na nalazima ljudi koji nemaju nikakve tegobe, kako se razlikuje od pet sličnih pojmova koji se stalno mešaju, i kada iza nje ipak stoji nešto što traži pažnju.

Šta spondiloza znači

Spondiloza je zbirni naziv za degenerativne promene kičme koje dolaze sa godinama. Podrazumeva gubitak vode i visine međupršljenskih diskova, promene na malim zglobovima na zadnjoj strani kičme, i koštane izraštaje na ivicama pršljenova.

U suštini, to je isto ono što se dešava sa svim zglobovima tokom života — samo na kičmi. Ni po čemu se ne razlikuje od toga što nam koža gubi elastičnost ili što vid slabi posle četrdesete.

Nalaz koji glasi „spondilotične promene” ne opisuje bolest. On opisuje izgled.

Zašto se nalaz i tegobe često ne poklapaju

Ovo je najvažniji deo teksta. Kada se snimaju ljudi koji nemaju nikakav bol u leđima, degenerativne promene se nađu kod otprilike trećine dvadesetogodišnjaka i kod skoro svih osamdesetogodišnjaka. Ispupčenje diska bez ijednog simptoma nalazi se kod velikog dela zdrave populacije.

Drugim rečima: nalaz opisuje ono što je uobičajeno za godine, a ne ono što boli. Zbog toga se stalno dešava da pacijent sa strašnim nalazom nema tegobe, a pacijent sa urednim snimkom jedva hoda.

Ima i obrnutu stranu, koja se retko pominje. Način na koji je nalaz napisan sam po sebi utiče na ishod — pacijenti kojima se kaže da imaju „izraženu degeneraciju” i „habanje” kreću manje, plaše se opterećenja i po pravilu se sporije oporavljaju od onih sa istim snimkom kojima je objašnjeno da je reč o uobičajenim promenama za njihove godine.

Pojmovi koji se stalno mešaju

Spondiloza — degenerativne promene kičme, opisane gore. Najčešći pojam i najbezazleniji. Kada iste promene stoje na više diskova odjednom, u nalazu se to zove polidiskopatija.

Spondiloartroza — isto to, ali sa naglaskom na male zglobove na zadnjoj strani kičme. Često se u nalazu javlja zajedno sa spondilozom.

Spondilolisteza — klizanje jednog pršljena napred u odnosu na susedni. Ovo jeste strukturna promena položaja i ima stepenovanje. Većina blažih oblika se leči konzervativno.

Spondiloliza — prekid u koštanom mostiću zadnjeg dela pršljena, najčešće posledica ponavljanog naprezanja u sportu kod mladih. Može, ali ne mora, dovesti do klizanja pršljena.

Spondilitis — upala pršljenova. Ovo je jedini pojam iz grupe koji označava pravu bolest i traži lekarsko lečenje. Ankilozirajući spondilitis je zapaljensko reumatsko oboljenje sa sasvim drugačijim tokom.

Spondiloza i spondilitis se razlikuju u dva slova, a u praksi su dva različita sveta.

Kada spondiloza ipak izaziva tegobe

Najčešće se javlja tupa bol i ukočenost, izraženija ujutru i posle dužeg mirovanja, koja popusti nakon nekoliko minuta kretanja. Pokretljivost je smanjena, a tegobe se pogoršavaju posle dužeg stajanja ili sedenja u istom položaju.

Ako suženje zahvati prostor kroz koji izlazi nervni koren, javlja se bol koji zrači u ruku ili nogu, sa trncima, utrnulošću ili slabošću. Tada je slika slična onoj kod diskus hernije, o kojoj pišemo na stranici diskus hernija.

Dva oblika koja traže poseban oprez

Suženje kičmenog kanala u slabinskom delu daje prepoznatljiv obrazac: bol i težina u nogama koji se javljaju posle nekoliko stotina metara hoda, a popuštaju čim sednete ili se nagnete napred. Mnogi pacijenti primete da bez tegoba mogu da guraju kolica u prodavnici ili voze bicikl, a ne mogu da hodaju uspravno — zato što pretklon otvara kanal i rasterećuje nerve.

Pritisak na kičmenu moždinu u vratnom delu je ozbiljniji i prepoznaje se po drugačijim znacima: nespretnost šaka, ispadanje sitnih predmeta, otežano zakopčavanje dugmadi ili pisanje, nesiguran hod i osećaj kao da se noge ne slušaju, osećaj strujnog udara niz kičmu pri savijanju glave napred, i promene u kontroli mokrenja. Ti znaci ne spadaju u uobičajenu spondilozu i traže hitnu neurološku procenu.

Šta terapija realno može

Ne može da vrati diskovima visinu niti da ukloni koštane izraštaje. Te promene su trajne i nema pristupa koji ih poništava — svako obećanje suprotnog treba primiti sa rezervom.

Ono što terapija može, a što kod većine pacijenata i jeste ono što boli: da vrati pokretljivost zglobovima koji su se ukočili, da smanji kompenzatornu napetost mišića koji preuzimaju posao ukočenih segmenata, i da postepenim opterećivanjem vrati poverenje u kretanje.

Redovno kretanje je kod spondiloze delotvornije od mirovanja. Kičma sa degenerativnim promenama ne podnosi lošije opterećenje — podnosi lošije nepokretnost.

Šta uraditi ako vam u nalazu piše spondiloza

Pre svega, nemojte je čitati kao presudu. Zatim vredi razdvojiti dve stvari: ono što piše u nalazu i ono što vas zaista muči. Terapija se planira po drugom, ne po prvom.

I na kraju, ako uz spondilozu postoji bol koji zrači u ruku ili nogu, slabost, nespretnost šaka ili promena u hodu — to više nije priča o godinama i traži procenu, ne strpljenje.