Šta lečimo
Skolioza
Skolioza kod dece, adolescenata i odraslih — vrste po uzrastu, kada je potrebna dalja dijagnostika i šta terapija realno može da pomogne.
Skolioza je bočno (S ili C) iskrivljenje kičmenog stuba, često praćeno i rotacijom pršljenova, zbog čega se kod izraženijih krivina javlja i vidljiv „rebarni grb” pri pretklonu. Javlja se u dva potpuno različita konteksta — kod dece i adolescenata tokom rasta, i kod odraslih i starijih osoba kao nova, degenerativna promena — sa različitim uzrocima i tokom u oba slučaja.
Kod dece i adolescenata, oko 80% svih slučajeva je adolescentna idiopatska skolioza — javlja se između 10. i 18. godine, najčešće kod devojčica, a pravi uzrok ostaje nepoznat (otuda „idiopatska”). Ređi oblici su infantilna (do 3. godine) i juvenilna (od 3. do 10. godine) skolioza. Adolescentna idiopatska skolioza je posebno osetljiva na period naglog rasta — krivina najčešće najbrže napreduje baš tokom „skoka rasta” u pubertetu, zato je pravovremeno praćenje u tom periodu ključno.
Procena kod dece počinje testom pretklona (Adamsov test) — blaga rotacija i asimetrija rebarnog grba pri pretklonu su prvi znak koji roditelji ili terapeut mogu primetiti i pre nego što je krivina vidljiva u uspravnom stavu. Ako test ukaže na moguću skoliozu, sledi rendgenski snimak radi merenja Kobovog ugla — pod 25 stepeni se najčešće samo prati, između 25 i 40 stepeni kod deteta u rastu često se uvodi korset, a preko 45-50 stepeni dolazi u obzir hirurško lečenje. Sve ove odluke donosi ortoped specijalista za kičmu, ne terapeut koji radi manuelnu terapiju.
Kod odraslih, skolioza se javlja na dva načina: kao nastavak neizlečene skolioze iz detinjstva ili adolescencije, ili kao nova, degenerativna („de novo”) skolioza koja nastaje kasnije u životu usled neravnomernog habanja diskova i fasetnih zglobova, često uz osteoporozu. Simptomi kod odraslih su obično blaži nego što izgled snimka sugeriše — vidljiva asimetrija ramena, struka ili kukova, blag do umeren bol u leđima, smanjena pokretljivost kičme, a kod izraženijih krivina ponekad i bol, utrnulost ili slabost koji zrače u nogu usled pritiska na nervni koren.
Kod svih uzrasta važi isto pravilo: manuelna terapija ne može ispraviti samu krivinu kičme — to je strukturna promena. Ono što terapija realno može jeste da smanji bol, poboljša pokretljivost i ravnomernije rasporedi rad mišića koji kompenzuju asimetriju, uz redovno praćenje napredovanja krivine kod dece i adolescenata u periodu rasta, i pravovremeno upućivanje ortopedu kad nalaz to zahteva.
Uobičajeni simptomi
- — Vidljiva asimetrija ramena, lopatica, struka ili kukova
- — Asimetričan „rebarni grb” pri pretklonu (Adamsov test)
- — Neravnomerno pripijanje odeće ili ranca kod dece
- — Blag do umeren bol u leđima, izraženiji kod degenerativnog tipa kod odraslih
- — Smanjena pokretljivost kičme
- — Kod izraženijih krivina, bol, utrnulost ili slabost koji zrače u nogu
Najčešći uzroci
- — Idiopatski uzrok — nepoznat, najčešći kod dece i adolescenata (adolescentna idiopatska skolioza)
- — Nasledna predispozicija — skolioza je češća unutar porodica
- — Neravnomerno habanje diskova i fasetnih zglobova kod odraslih (degenerativna, „de novo” skolioza)
- — Osteoporoza kod starijih osoba
- — Ređe, urođene malformacije pršljenova ili neuromišićna oboljenja
Kada odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć
- — Brzo napredovanje krivine u kratkom periodu, naročito tokom skoka rasta u pubertetu
- — Izražen ili noćni bol — kod idiopatske skolioze bol obično nije glavni simptom, pa jak bol zahteva dodatnu proveru radi isključivanja drugih uzroka
- — Utrnulost, trnci ili slabost u nogama
- — Poremećaj kontrole bešike ili creva
Ovi znaci zahtevaju hitan pregled lekara ili odlazak u hitnu službu, ne manuelnu terapiju.
Najčešća pitanja
Da li se skolioza može ispraviti terapijom?
Kod izražene krivine — ne u potpunosti, jer je reč o promeni oblika kostiju i diskova. Terapija realno može da smanji bol, poboljša pokretljivost i ublaži mišićnu neravnotežu koja krivinu prati, dok se korset, specijalizovani vežbovni program ili hirurško lečenje odlučuju kod ortopeda specijaliste na osnovu snimka.
Da li moje dete mora da nosi korset?
Ne uvek. Korset se najčešće preporučuje kod dece i adolescenata u periodu rasta sa krivinom između otprilike 25 i 40 stepeni, dok se blaže krivine obično samo prate, a izraženije (preko 45-50 stepeni) mogu zahtevati hirurško lečenje. Odluku uvek donosi ortoped specijalista za kičmu na osnovu rendgenskog snimka, ne terapeut koji radi manuelnu terapiju.
Da li skolioza kod odraslih znači da je nešto propušteno u detinjstvu?
Ne nužno. Skolioza kod odraslih je često nova, degenerativna promena („de novo” skolioza) koja nastaje usled neravnomernog habanja diskova i zglobova kičme tokom starenja, često uz osteoporozu — nezavisno od toga da li je osoba imala skoliozu u mladosti.
Da li skolioza uvek boli?
Ne. Blaga do umerena idiopatska skolioza kod dece i adolescenata vrlo često uopšte ne izaziva bol — otkriva se slučajno, na sistematskom pregledu ili kad roditelj primeti asimetriju. Bol je češći kod degenerativne skolioze kod odraslih i kod izraženijih krivina.
Da li vežbe mogu da spreče napredovanje skolioze?
Specifični, ciljani vežbovni programi (npr. Schroth metoda) su posebna disciplina van fokusa naše prakse — ako procenimo da bi vaše dete ili vi imali koristi od takvog programa, uputićemo vas ka odgovarajućem specijalisti. U našoj terapiji fokus je na smanjenju bola i mišićne neravnoteže koja krivinu prati.