Fibromialgija

Bol koji nastaje u obradi, ne u tkivu

Anatomski modeli: Z-Anatomy, prema BodyParts3D © DBCLS · CC BY-SA 4.0

Da bismo razumeli fibromialgiju, korisno je znati kako telo obrađuje bol: senzorni neuroni u perifernom nervnom sistemu prenose signale kičmenoj moždini i dalje mozgu. Neurohemijski glutamat aktivira NMDA receptore i pokreće pronocicepciju (signalizaciju bola), dok mozak istovremeno ima antinocicepcione mehanizme koji tu signalizaciju priguše. Kod fibromialgije ova ravnoteža je poremećena, što dovodi do hroničnog bola bez jasnog fizičkog uzroka — a disfunkcija ganglija dorzalnog korena i prekomerna aktivacija simpatičkog nervnog sistema dodatno pojačavaju osetljivost na bol.

Nije samo bol

Fibromialgija nije samo bol — to je sindrom sa dugom listom simptoma: dubok, iscrpljujući umor, poremećaj sna (uključujući buđenje bez osećaja odmora), i kognitivni poremećaj poznat kao „fibro magla” (konfuzija, problemi sa koncentracijom i pamćenjem), uz osetljivost na svetlo, zvuk, miris i dodir. Bol je obično rasprostranjen i raznolik — od dubokog mišićnog bola do žarećeg ili pulsirajućeg osećaja, a kod nekih pacijenata i najlakši dodir izaziva neprijatnost.

Zašto je dijagnoza teška

Dijagnoza fibromialgije je zahtevna jer ne postoji specifičan test — postavlja je specijalista za bol na osnovu ukupne kliničke slike (broj i raspored osetljivih tačaka, trajanje simptoma od najmanje tri meseca, prisustvo umora, lošeg sna i kognitivnih tegoba), uz isključivanje sličnih stanja poput lupusa, reumatoidnog artritisa, multiple skleroze, hipotireoze ili sindroma hroničnog umora.

Zato pacijenti sa fibromialgijom po pravilu prođu duži put do dijagnoze nego kod većine drugih stanja, sa urednim nalazima usput. Zašto je to tako i šta se u međuvremenu isključuje, razloženo je u tekstu zašto je dijagnoza fibromialgije teška.

Fibromialgija ili miofascijalni sindrom

Bitno je razlikovati fibromialgiju od miofascijalnog sindroma. Kod fibromialgije nema okidačkih (trigger) tačaka, već rasprostranjenih osetljivih (tender) tačaka, a bol je difuzan i hroničan. Miofascijalni sindrom je, nasuprot tome, lokalizovan i u velikoj meri se rešava terapijom. Kod dela pacijenata postoje istovremeno, pa je razlikovanje deo pregleda — detaljnije u tekstu fibromialgija ili miofascijalni bol.

Zašto uz bolove idu i stomak i lupanje srca

Kod fibromialgije se preosetljivost nervnog sistema često ne zaustavlja na mišićima i zglobovima — isti poremećaj u obradi signala često zahvata i autonomni nervni sistem, koji upravlja radom creva, želuca i srca. Otuda česta trojka simptoma koju pacijenti opisuju zajedno: probavne tegobe (nadutost, mučnina, promenljiv ritam pražnjenja, često u okviru sindroma iritabilnog creva), osećaj lupanja ili preskakanja srca bez utvrđenog srčanog uzroka, i bol u srednjem ili donjem delu leđa koji prati epizode iz stomaka.

Ovo nije slučajna kombinacija — organi za varenje dele nervne puteve sa kičmom i vagusnim nervom, pa se napetost iz stomaka lako „preliva” u susedne simptome. Isti mehanizam stoji iza digestivnih tegoba i refluksa, a kombinacija stomak–srce–leđa razložena je u tekstu fibromialgija, stomak i lupanje srca.

Pre nego što se ti simptomi pripišu fibromialgiji, srčani i digestivni uzroci se isključe. Taj redosled se ne obrće.

Šta terapija realno može

Standardni medicinski pristup fibromialgiji često uključuje antidepresive, opioide i druge lekove protiv bola. Naš pristup — kombinacija Amatsu japanske integrativne medicine, osteopatije i kineziterapije — fokusira se na smanjenje preosetljivosti nervnog sistema i vraćanje funkcionalnosti prirodnim, neinvazivnim putem, kao dopuna farmakološkoj terapiji i radu ostatka medicinskog tima.

Fibromialgija se manuelnom terapijom ne izlečuje i to kažemo otvoreno. Ono što se realno postiže jeste smanjenje pratećih mišićnih i fascijalnih tegoba, bolja pokretljivost i, kod dela pacijenata, blaži intenzitet bola. Rad je nežniji i kraći nego kod drugih stanja — preterano jak tretman kod fibromialgije redovno izazove pogoršanje koje traje nekoliko dana.