Fibromialgija ili miofascijalni bol — koja je razlika?

Ova dva stanja se stalno mešaju, i to ne bez razloga — oba daju bol u mišićima, oba imaju osetljive tačke, i oba imaju uredne nalaze.

A lečenje im se razlikuje iz temelja. Kod jednog se radi lokalno na mestu koje boli, kod drugog se radi na celom sistemu, i zamena tih pristupa je razlog zbog koga se meseci gube.

Osnovna razlika

Miofascijalni bol je lokalan problem u konkretnom mišiću. Postoji tačka u tom mišiću koja bol šalje na predvidivo mesto, i kada se ta tačka razreši, bol prestaje.

Fibromialgija nije problem mišića nego načina na koji nervni sistem obrađuje signale. Prag na kome se signal proglašava bolnim je snižen, a pojačanje previsoko — pa boli i ono što ne bi trebalo.

Prvo je problem u tkivu, drugo u obradi. To je cela razlika.

Kako se razlikuju u praksi

Rasprostranjenost. Miofascijalni bol je u jednoj ili nekoliko oblasti — vrat i rame, krsta i kuk. Fibromialgija je rasprostranjena, sa obe strane tela i iznad i ispod struka.

Tačke. Kod miofascijalnog bola pritisak na tačku reprodukuje poznat bol koji se širi na daljinu, po obrascu tog mišića. Kod fibromialgije je osetljivost razlivena, boli na mnogo mesta i bol se ne širi nikuda.

Prateće tegobe. Miofascijalni bol ih po pravilu nema. Fibromialgiju gotovo uvek prate izražen umor, san posle koga se ne budite odmorni, i kognitivne smetnje koje pacijenti opisuju kao maglu.

Tok. Miofascijalni bol se javlja posle konkretnog preopterećenja ili položaja i popušta kada se ono ukloni. Fibromialgija traje mesecima i godinama i menja intenzitet bez jasnog povoda.

Odgovor na terapiju. Kod miofascijalnog bola razlika se često oseti odmah posle tretmana. Kod fibromialgije jak lokalni rad može izazvati pogoršanje koje traje danima.

Zašto je ta poslednja razlika najvažnija

Zato što određuje kako se radi.

Kod fibromialgije tkivo loše podnosi jako opterećenje, pa se primenjuju blage tehnike, kratki tretmani i postepeno povećanje. Agresivan pristup, koji kod miofascijalnog bola daje dobar rezultat, kod fibromialgije redovno pogorša stanje na nekoliko dana.

Pacijenti koji su prošli kroz takva pogoršanja često zaključe da im terapija ne odgovara. Nije terapija u pitanju nego intenzitet.

Mogu li postojati zajedno

Mogu, i to je češće nego što se misli. Osoba sa fibromialgijom može imati i konkretnu okidačku tačku u ramenu koja se lokalno razrešava.

Praktično pravilo: ako je deo bola oštro lokalizovan i reprodukuje se pritiskom, na njemu se radi lokalno. Ako je bol razliven po celom telu, na njemu se radi kroz kretanje, san i postepeno opterećenje.

Šta se u oba slučaja isplati proveriti

Oboljenja štitne žlezde, manjak vitamina D i B12, malokrvnost i prekide disanja u snu. Sva ta stanja daju rasprostranjen bol i umor, sva su lečiva, i sva se često previde.

Kod fibromialgije se to proverava i zato što se ta stanja mogu javiti uporedo sa njom, ne umesto nje.

Šta pomaže kod jednog, a šta kod drugog

Kod miofascijalnog bola: ciljani rad na tački i mišiću, istezanje, vraćanje snage mišiću koji je prestao da radi, i uklanjanje položaja koji je tačku stvorio. Više u tekstu miofascijalni bolni sindrom.

Kod fibromialgije: postepeno, planirano kretanje, rad na snu, razumevanje mehanizma i blage manuelne tehnike kao dopuna. Više u tekstu zašto je dijagnoza fibromialgije teška i na stranici fibromialgija.