Fibromialgija: zašto je dijagnoza teška, a put do nje često dug

Najteži deo fibromialgije za mnoge pacijente nije bol. To je period pre dijagnoze — godine pregleda, nalaza koji „izgledaju uredno” i osećaja da vam niko sasvim ne veruje. Prosečan put do dijagnoze meri se godinama, a mnogi pacijenti u međuvremenu počnu da sumnjaju u sopstvenu procenu.

Zato je važno reći odmah: fibromialgija je priznato stanje sa jasnim kriterijumima, a to što se ne vidi na snimku ne znači da nije stvarna.

Zašto nalazi izgledaju uredno

Zato što problem nije u tkivu koje se snima. Kod fibromialgije nema oštećenja mišića, upale zglobova ni promena na nervima koje bi se videle standardnim pretragama.

Problem je u načinu na koji nervni sistem obrađuje signale. Prag na kome se signal proglašava bolnim je snižen, a pojačanje na tom putu je previsoko — pa dodir koji ne bi trebalo da boli boli, a bol koji bi trebalo da bude blag postaje jak.

Za taj mehanizam danas postoji i zvaničan naziv, treća vrsta bola pored bola iz oštećenja tkiva i bola iz oštećenja nerva. To je ono što pacijentima najviše pomogne da razumeju sopstveno stanje: bol je stvaran, samo je izvor u obradi, a ne u mestu gde se oseća.

Kako se danas postavlja dijagnoza

Ovde je došlo do važne promene koju mnogi pacijenti, pa i deo lekara, još nisu ispratili.

Ranije se dijagnoza postavljala pritiskom na osamnaest tačaka na telu, uz uslov da najmanje jedanaest bude bolno. Taj pristup je napušten, jer je bio nepouzdan — osetljivost tih tačaka menja se iz dana u dan, i mnogi pacijenti sa nesumnjivom fibromialgijom nisu ispunjavali brojku.

Danas se gleda drugo: rasprostranjenost bola po telu, u najmanje četiri od pet velikih regiona, u trajanju od najmanje tri meseca, uz izraženost pratećih tegoba — umora, sna posle koga se ne budite odmorni, i kognitivnih smetnji.

Nema pretrage koja je potvrđuje. Krvni nalazi i snimci se rade da bi se isključilo nešto drugo, ne da bi se ona dokazala.

Fibromialgija nije dijagnoza isključivanja

Ovo je druga važna promena. Ranije se smatralo da se do fibromialgije dolazi tek kada se sve ostalo odbaci. Danas se postavlja na osnovu sopstvenih kriterijuma i može postojati zajedno sa drugim bolestima.

Praktična posledica je velika: pacijent sa reumatoidnim artritisom ili oboljenjem štitne žlezde može imati i fibromialgiju uz njih. Ako se to previdi, leči se samo jedno stanje, a pacijent se ne oseća bolje — pa se zaključi da terapija ne radi, iako radi za ono na šta je usmerena.

Stanja koja treba proveriti pre nego što se stane: oboljenja štitne žlezde, zapaljenske reumatske bolesti, manjak vitamina D i B12, malokrvnost, i poremećaji sna, naročito prekidi disanja u snu, koji sami po sebi daju rasprostranjen bol i umor.

Šta sve ide uz nju

Fibromialgija retko dolazi sama. Uz nju se često javljaju sindrom iritabilnog creva, česte glavobolje, tegobe sa vilicom, nemirne noge, preosetljivost na buku, svetlo i mirise, i osetljivost mokraćne bešike. Kod dugotrajnog bola menja se i predstava koju mozak ima o telu — što ne znači da je bol umišljen, nego da se menja i način na koji se obrađuje.

Ta lista nije slučajna — sve navedeno deli isti mehanizam pojačane obrade signala. Zato se ne leče kao odvojeni problemi.

Razliku prema miofascijalnom bolu objasnili smo u tekstu fibromialgija ili miofascijalni bol, a telesne tegobe koje je prate u tekstu fibromialgija, stomak i lupanje srca.

Šta stvarno pomaže

Od svih pristupa, najjače dokaze ima postepeno, prilagođeno kretanje. To zvuči razočaravajuće jednostavno, ali nijedan lek nema toliko doslednu potvrdu.

Ključna reč je postepeno. Pacijenti sa fibromialgijom imaju obrazac u kome na dobar dan urade previše, pa plate danima pogoršanja. Zato se opterećenje planira po vremenu i količini, ne po tome kako se osećate tog dana.

San je druga velika poluga. Neosvežavajući san i bol se međusobno pojačavaju, pa se rad na snu ne tretira kao dodatak — o tome pišemo u tekstu san i hronični bol.

Razumevanje sopstvenog stanja samo po sebi smanjuje tegobe, i to nije fraza — pacijenti kojima je objašnjen mehanizam imaju merljivo bolje ishode od onih kojima nije.

Lekove propisuje lekar, i kod ovog stanja obični analgetici i protivupalni lekovi po pravilu slabo pomažu, jer ne deluju na mehanizam koji je u osnovi. Opioidi se ne preporučuju.

Naš deo

Pristup kroz Amatsu japansku integrativnu medicinu, osteopatiju i kineziterapiju usmeren je na smanjenje ukupne nadraženosti nervnog sistema i na vraćanje pokretljivosti bez izazivanja pogoršanja — tehnike su blage, jer telo u ovom stanju loše podnosi jako opterećenje tkiva.

To je dopuna radu lekara, ne zamena za njega, i tako ga i predstavljamo. Više na stranici fibromialgija.

Ako još uvek nemate dijagnozu, vredi istrajati. Ime za ono što osećate nije formalnost — ono menja i lečenje i način na koji ga sami vodite.