Poreklo neurokinetičke terapije — zašto se mišići posle povrede „gase”

Neurokinetička terapija polazi od jedne neobične pretpostavke: da problem često nije u mišiću koji boli, nego u onom koji je prestao da radi.

Ta ideja objašnjava obrazac koji svaki terapeut poznaje — mišić koji se opusti na tretmanu, pa se do sledećeg puta vrati u isto stanje.

Kako je nastala

Metodu je razvio američki terapeut Dejvid Vajnstok, spajajući postojeće tehnike mišićnog testiranja sa savremenim razumevanjem toga kako mozak upravlja pokretom.

Polazna zamisao je da mozak ne pamti pojedinačne mišiće nego pokrete. Kada se jedan mišić posle povrede, bola ili operacije isključi iz obrasca, mozak ne prekida pokret nego ga izvodi drugačije — dodeljuje posao nekom drugom mišiću.

Taj drugi mišić tada radi dva posla. Postane napet, bolan i tvrd na dodir — i upravo on je onaj na koji pacijent pokazuje prstom.

Niste sigurni da li je ovo vaš slučaj? Pozovite 060 330 00 28 ili pišite na WhatsApp — konsultacija do 10 minuta je besplatna i bez obaveze.

Zašto opuštanje napetog mišića ne traje

Zato što se ne bavi razlogom zbog koga je napet.

Ako se opusti mišić koji radi tuđi posao, a onaj koji je ispao i dalje ne radi, obrazac ostaje isti. Čim se pokret ponovi, mozak ponovo dodeli posao istom zameniku, i napetost se vrati.

To objašnjava zašto kod dela pacijenata masaža, istezanje i topli oblozi pomažu do sutradan.

Šta se radi umesto toga

Procena kojom se traži ko je prestao da radi. To se radi nizom testova u kojima se blagim pritiskom ispituje sposobnost pojedinih mišića da se uključe u pravom trenutku, i porede se parovi mišića koji rade zajedno ili jedan protiv drugog.

Kada se pronađe mišić koji je ispao, cilj postaje da se on vrati u obrazac. Tek kada on ponovo radi, zamenik prestane da bude preopterećen — i tada opuštanje ima smisla i traje.

Praktično to znači da se kod bola u ramenu ne radi obavezno na ramenu, i da se kod bola u krstima često radi na kuku ili stopalu.

Šta se o tome pošteno zna

Vredi razdvojiti dve stvari.

Ono što je dobro potvrđeno jeste da se posle povrede i bola menja obrazac uključivanja mišića, da se te promene zadržavaju i posle zarastanja tkiva, i da su povezane sa ponovnim povredama. To je opisano u istraživanjima i nije sporno.

Ono što nije jednako potvrđeno jeste pouzdanost samog mišićnog testiranja rukom kao merne metode. Ta ispitivanja su malobrojna i rezultati nisu ujednačeni, i to treba reći otvoreno.

Zato se ovaj pristup kod nas koristi kao okvir za procenu i kao način da se pronađe gde je lanac počeo — a ne kao dijagnostički postupak koji zamenjuje kliničku procenu i nalaze.

Gde se najviše isplati

Kod tegoba koje se vraćaju uprkos urednom lečenju bolnog mesta.

Kod bola koji seli mesto.

Kod ponovljenih povreda istog mišića, naročito kod sportista — o tome u tekstu povreda zadnje lože.

Kod stanja posle operacija, gde je telo oko operisanog mesta izgradilo obrazac zaštite koji je ostao i posle zarastanja.

Kako se uklapa u ostalo

Nije samostalna metoda nego deo celine. Procena pokaže gde je početak lanca, manuelni rad ukloni ograničenja, a vežbe ugrade novi obrazac — bez tog poslednjeg koraka rezultat ne ostaje.

Više na stranicama neurokinetička terapija i integrativna medicina, a o modelu na kome počiva u tekstu biotensegritet.