Povratak treningu posle istegnuća zadnje lože

Povreda zadnje lože ima najvišu stopu ponavljanja od svih sportskih povreda. Do trećine sportista se ponovo povredi u roku od godinu dana, a najveći deo tih recidiva desi se u prva dva meseca po povratku.

Razlog gotovo nikada nije priroda same povrede. Razlog je merilo po kome se odlučuje da je oporavak gotov — a to merilo je najčešće „prestalo je da boli”, što je ubedljivo najlošiji mogući kriterijum.

Dve različite povrede pod istim imenom

Prva nastaje u sprintu. Mišić popusti u trenutku kada je pod najvećim opterećenjem — u fazi zamaha noge napred, kada zadnja loža koči potkolenicu. Bol je nagao, u sredini zadnje strane buta, i sportista najčešće stane odmah. Ovaj tip se, uz pravilan rad, oporavlja brže.

Druga nastaje u istezanju — pri klizećem startu, visokom šutu, špagi, iskoraku u jogi ili prostom kliznuću na ledu. Bol je bliže sedalnoj kvrgi, dakle visoko, gotovo u zadnjici. Ova povreda tipično boli manje u početku, pa se lako potceni, a oporavlja se osetno duže, ponekad i dvostruko.

Ista dijagnoza, potpuno različiti rokovi. Pacijentu koji je čitao da se hamstring oporavlja za tri nedelje, a ima drugi tip povrede, oporavak deluje kao neuspeh — a zapravo teče normalno.

Prvih nekoliko dana

Cilj je zaštititi tkivo, ali ne ga potpuno isključiti. Potpuno mirovanje duže od dva do tri dana odmaže — mišić koji se ne opterećuje uopšte zarasta slabijim, neuređenim vezivnim tkivom, koje kasnije lakše popusti.

Zato se već rano uvodi vrlo blago, potpuno bezbolno kretanje, u opsegu koji ne izaziva ni trunku zatezanja na povređenom mestu.

Ono što u ovoj fazi treba izbegavati jeste agresivno istezanje. Instinkt je da se povređeni mišić razgibava, ali istezanje sveže povrede razdvaja vlakna koja pokušavaju da srastu i redovno produžava oporavak.

Zašto se povreda ponavlja

Zato što se snaga ne vraća sama sa prestankom bola. Bol je najlošiji pokazatelj oporavka — nestane mnogo pre nego što mišić povrati sposobnost da izdrži opterećenje pri velikoj brzini.

Zato što ožiljno tkivo nastalo na mestu povrede nije istih svojstava kao mišićno, pa okolna vlakna preuzimaju veće opterećenje.

I zato što se retko rešava ono što je povredu i omogućilo — slabost u kočenju pokreta, loša kontrola karlice, ukočena kičma u krstima, ili prosto umor pri kraju treninga, kada se najveći broj ovih povreda i dešava.

Šta stvarno smanjuje rizik

Postoji jedna grupa vežbi kod koje su podaci neuobičajeno ubedljivi: vežbe u kojima mišić radi dok se produžava, dakle kočeći pokret, izvedene sporo i sa kontrolom. Ekipe koje ih dosledno rade beleže upola manje povreda zadnje lože od onih koje ih ne rade. Malo koja mera u sportskoj medicini ima toliko jasan efekat.

Ključna reč je dosledno. Efekat se gubi u roku od nekoliko nedelja od prestanka.

Uz to ide rad na kontroli karlice i krsta, jer se zadnja loža pripaja za sedalnu kvrgu i direktno zavisi od položaja karlice, kao i rad na snazi velikih stražnjičnih mišića, koji kod povređenih sportista gotovo redovno zaostaju.

Kada je bezbedno vratiti se sportu

Ne kada prestane da boli, nego kada su ispunjeni jasni uslovi.

Pun opseg pokreta bez ikakvog zatezanja, i to u poređenju sa zdravom nogom, ne po osećaju.

Snaga izjednačena sa zdravom stranom, mereno, ne procenjeno — i to naročito snaga u kočenju pokreta, koja se oporavlja poslednja.

Sprint punom brzinom bez bola i bez osećaja nesigurnosti. Ovo je najvažniji test, jer se mišić na osamdeset odsto brzine ponaša sasvim drugačije nego na sto.

Odsustvo straha. Sportista koji nesvesno štedi nogu menja obrazac trčanja i time povećava opterećenje na drugim mestima. Taj strah je čest i nije znak slabosti, ali se mora rešiti pre povratka.

Šta se lako previdi

Bol visoko na sedalnoj kvrgi koji traje mesecima i najgori je pri sedenju često nije istegnuće nego zapaljenje pripoja tetive. To se leči drugačije — postepenim opterećivanjem, ne odmaranjem — i lako se pomeša sa piriformis sindromom.

Ponovljene povrede iste zadnje lože kod sportiste koji uredno radi vežbe traže proveru krsta i karlice. Nadraženi nervni koren menja rad mišića i čini ga podložnijim povredi, a bol pri tome ne mora ni postojati.

Kada odmah kod lekara

Ako ste čuli ili osetili pucanj praćen naglim, jakim bolom i velikim modrim podlivom, a naročito ako je bol na samom vrhu, kod sedalne kvrge, i ne možete da opterećujete nogu — to može biti odvajanje tetive od kosti, koje se ponekad rešava hirurški i kod koga vreme igra ulogu.

Ista hitnost važi i za utrnulost ili slabost celog stopala posle povrede.

U svim ostalim slučajevima, planiran povratak sportu je jedina razlika između oporavka koji traje mesec i onog koji se ponavlja godinama — više na stranici povreda zadnje lože.