Išijas: zašto bol ide niz nogu, a problem je u leđima

Bol koji počinje u krstima i zrači niz zadnjicu, pa niz nogu, ponekad sve do stopala — to je ono što se kod nas naziva išijas. Pacijente najviše zbunjuje što najjači bol osećaju u listu ili stopalu, dok se problem nalazi u kičmi, pola metra više.

Ovaj tekst objašnjava zašto je tako, kako se pravi išijas razlikuje od bola koji samo liči na njega, koliko oporavak realno traje i koji znaci znače da se ide odmah u bolnicu, a ne na terapiju.

Zašto bol putuje

Nervni koreni koji izlaze iz poslednja dva slabinska i prvog krsnog nivoa kičme spajaju se u išijadični nerv — najdeblji nerv u telu, debljine malog prsta, koji prolazi kroz zadnjicu i spušta se niz celu nogu.

Kada je koren pritisnut ili nadražen na samom izlasku iz kičme, mozak taj signal ne tumači kao problem u kičmi. On ga smešta tamo gde taj nerv inače prenosi osećaj — u list, stopalo, prste. Zato pacijenti dolaze sa uverenjem da im je problem u nozi.

Išijas nije dijagnoza

Ovo je važno reći na početku. Išijas je opis simptoma, kao što je i glavobolja opis simptoma. On kaže gde bol ide, ali ne kaže zašto.

Kod većine pacijenata iza njega stoji diskus hernija koja pritiska nervni koren. Kod starijih je češće suženje kanala kroz koji koren izlazi, nastalo degenerativnim promenama. Rede je uzrok klizanje pršljena, a kod dela pacijenata problem uopšte nije u kičmi nego u dubokim mišićima zadnjice, o čemu pišemo u tekstu piriformis sindrom.

Zbog toga se lečenje ne planira po reči „išijas”, nego po tome šta je nađeno na pregledu.

Kako prepoznati pravi išijas

Postoji jasna razlika između bola koji se samo širi i bola koji dolazi iz nervnog korena.

Bol koji dolazi iz zgloba ili mišića krsta može se širiti u zadnjicu i zadnju stranu buta, ali retko ide ispod kolena, tup je i razliven, i ne prati nikakvu jasnu liniju.

Pravi radikularni bol ide ispod kolena, oštar je ili pekući, često opisan kao struja ili vrelina koja se sliva niz nogu, i prati usku traku po nozi. Prate ga trnci, utrnulost ili slabost.

Pomaže i koji deo noge je zahvaćen. Kada je pogođen viši nivo, bol i utrnulost idu spoljnom stranom potkolenice ka gornjoj strani stopala i palcu, a može oslabiti podizanje stopala naviše. Kada je pogođen niži nivo, tegobe idu zadnjom stranom lista ka peti, tabanu i malom prstu, a slabi odguravanje na prste.

Još jedan pouzdan znak: kašljanje, kijanje ili naprezanje pri stolici naglo pojačavaju bol u nozi. To je posledica porasta pritiska unutar kičmenog kanala i gotovo uvek znači da je u pitanju koren.

Šta pogoršava, a šta olakšava

Kod diskus hernije bol se po pravilu pogoršava pri sedenju, naročito na niskom sedištu i u autu, pri naginjanju napred i pri dugom stajanju u mestu. Olakšanje donosi hodanje i ležanje sa savijenim kolenima.

Kod suženja kanala obrazac je gotovo obrnut: sedenje i pretklon olakšavaju, a hodanje pogoršava, pa pacijenti opisuju da moraju da stanu posle nekoliko stotina metara.

Postoji jedan znak koji vredi pratiti tokom oporavka, jer je bolji pokazatelj napretka od same jačine bola. Ako se bol povlači iz stopala ka kolenu, pa iz kolena ka zadnjici i krstima — to je dobar smer, čak i kada krsta u tom trenutku bole jače. Ako se bol seli naniže, ka stopalu, smer je pogrešan.

Koliko traje

Duže nego što bi pacijent želeo, ali povoljnije nego što obično strahuje. Kod većine ljudi tegobe se bitno smanje u roku od šest do dvanaest nedelja.

Postoji i podatak koji retko ko kaže pacijentu sa strašnim nalazom: hernirani deo diska se kod velikog broja ljudi vremenom povuče sam, jer ga telo prepozna kao materijal koji ne pripada tu i postepeno ga razgradi. Paradoksalno, najveće hernije se najčešće i najbolje povuku.

To znači da nalaz sa velikom hernijom nije automatski uput za operaciju.

Šta pomaže

Ostati u pokretu. Ležanje duže od dva dana odmaže — dokazano produžava oporavak i povećava rizik od prelaska u hroničan bol. Kretanje mora biti u granicama koje ne pogoršavaju bol u nozi, ali mora postojati.

Rad na rasterećenju nervnog korena i vraćanju pokretljivosti segmentima iznad i ispod zahvaćenog nivoa, uz rad na karlici i kuku, koji kod ovih pacijenata gotovo redovno preuzimaju deo opterećenja.

Postepeno vraćanje opterećenja i snage, jer se recidivi najčešće dešavaju kod onih koji su prestali da rade bilo šta čim je bol prošao.

Lekove protiv bolova propisuje lekar; oni ne leče uzrok, ali omogućavaju kretanje u fazi kada je bol prejak.

Snimak nije potreban u prvih nekoliko nedelja ako nema upozoravajućih znakova, jer ne menja plan lečenja. Postaje koristan kada tegobe ne popuštaju ili kada se razmatra injekcija ili operacija.

Kada je hitno

Postoji jedno stanje kod koga se ne čeka ni do sutra. Ako se javi utrnulost u predelu međunožja i unutrašnje strane butina — onako kako biste osetili sedenje na hladnoj klupi — ili otežano, odnosno nekontrolisano mokrenje i stolica, ili slabost u obe noge, to može biti pritisak na snop nerava na kraju kičmene moždine. To je hitno hirurško stanje i ide se pravo u urgentni centar.

Bez odlaganja se javljate lekaru i kod slabosti koja se pogoršava — stopalo koje sve više pada pri hodu, noga koja popušta pri ustajanju sa stolice. Isto važi za bol koji se javio posle pada ili udesa, uz povišenu temperaturu, ili kod osobe koja se lečila od maligne bolesti.

Kada operacija ima smisla

Kada postoji napredujuća slabost, kada je hitno stanje sa gubitkom kontrole mokrenja, i kada jak radikularni bol ne popušta posle više meseci ozbiljno sprovedenog konzervativnog lečenja.

Vredi znati i ono što se retko kaže: operacija donosi brže olakšanje, ali posle godinu do dve dana ishodi operisanih i neoperisanih pacijenata bez tih indikacija su vrlo slični. To ne znači da je operacija loša — znači da vreme, kod većine, radi za vas.

Više o pristupu na stranici išijas, a o tome kako da preživite noć u tekstu kako spavati sa bolom u leđima.