Šta je visceralna terapija i kako pomaže kod digestivnih problema

O visceralnoj terapiji se piše mnogo toga preteranog, pa vredi početi od granica — jer su one ono što ovaj pristup čini upotrebljivim.

Manuelni rad na trbuhu ne leči bolesti organa. Ne leči čir, ne leči zapaljenske bolesti creva, ne leči kamen u žuči i ne zamenjuje lekarsku obradu. Ako neko tvrdi suprotno, to je razlog za rezervu, ne za nadu.

Ono što ovaj pristup može jeste da se bavi mehaničkim delom priče, i taj deo kod jednog broja pacijenata stvarno postoji.

Šta je mehanički deo

Organi u trbuhu nisu slobodno položeni. Povezani su vezivnim opnama sa zidom trbuha, sa dijafragmom iznad i međusobno, i pri disanju se pomeraju — dijafragma se pri svakom udisaju spusti i pomeri sadržaj trbuha nekoliko santimetara naniže.

Kod plitkog disanja iz grudi, hronične napetosti, pogrbljenog držanja i posle operacija taj pokret se smanjuje. Tkivo koje se manje pomera vremenom postaje krutije.

Ožiljci posle operacija su ovde poseban slučaj, i to onaj sa najjasnijom logikom. Posle zahvata u trbuhu ili maloj karlici nastaju priraslice koje ograničavaju klizanje između slojeva — to je poznata, dokumentovana pojava, ne pretpostavka.

Zašto se to oseti kao bol u leđima

Postoji anatomska osnova koja objašnjava zašto tegobe iz trbuha završe kao bol u leđima.

Nervi koji prenose osećaj sa organa ulaze u kičmenu moždinu na istim nivoima kao nervi koji prenose osećaj sa kože i mišića određenog dela leđa. Mozak ne razlikuje uvek precizno izvor, pa signal iz organa smesti u odgovarajući deo leđa.

Zbog toga tegobe sa žučnom kesom klasično daju bol u desnoj lopatici, a tegobe sa pankreasom bol koji probija ka leđima. To nije alternativna teorija nego udžbenička neuroanatomija.

Praktična posledica ide u oba smera: kod upornog bola u leđima koji se ne uklapa u mehanički obrazac vredi proveriti organe, a kod tegoba sa varenjem vredi proveriti mehaniku dijafragme i grudno-slabinskog prelaza.

Kod kojih tegoba ovaj pristup ima smisla

Kod refluksa koji ne popušta u potpunosti na terapiju, gde se radi na dijafragmi i njenom udelu u barijeri — detaljno u tekstu refluks koji ne prolazi.

Kod hroničnog zatvora sa otežanim pražnjenjem, gde se radi na disanju, karlici i karličnom dnu — o tome u tekstu hronični zatvor i nadimanje.

Kod tegoba posle operacija u trbuhu, gde ožiljak ograničava pokret trupa i disanje.

Kod nadimanja i osećaja pritiska kod pacijenata kojima je lekarska obrada isključila organsko oboljenje — naročito kad se stomak vidljivo naduje tokom dana, o čemu pišemo u tekstu stomak naduven kao lopta, a svi nalazi uredni.

Kod bola u leđima koji se ne menja sa položajem, a organska obrada je uredna.

Šta se pošteno zna o dokazima

Istraživanja o manuelnom radu na organima su malobrojna i metodološki slaba, i to treba reći otvoreno. Ono što ima bolju potvrdu jeste uticaj uvežbavanja dijafragmalnog disanja na tegobe sa refluksom, i rad na karličnom dnu kod otežanog pražnjenja.

Zato se ovaj pristup kod nas i predstavlja kao dopuna kod pacijenata sa isključenim organskim uzrokom, a ne kao lečenje organa.

Šta uraditi pre nego što se uopšte razmatra

Lekarsku obradu. Kod tegoba sa varenjem ona je prvi korak, ne poslednji.

Obavezno i bez odlaganja kod: krvi u stolici ili crne stolice, neobjašnjenog gubitka težine, malokrvnosti, otežanog gutanja, povraćanja, žutice, bola koji budi noću, povišene temperature, i tegoba koje su počele naglo posle pedesete godine.

Bol ili pritisak u grudima koji se javlja pri naporu ili se širi u ruku i vilicu tretira se kao srčani dok se ne dokaže suprotno.

Tek kada je to isključeno, mehanički deo postaje smislen cilj — više o celini pristupa na stranici integrativna medicina.