Ne mogu da udahnem punim plućima, a pluća su uredna

Tegoba se teško opisuje lekaru, pa je pacijenti obično kažu ovako: vazduha ima, ali udah staje na pola. Javlja se potreba da se s vremena na vreme duboko uzdahne, i tek taj jedan uzdah donese kratko olakšanje — pa se sve ponovi za nekoliko minuta.

Snimak pluća uredan, spirometrija uredna, zasićenost krvi kiseonikom uredna, krvna slika uredna. Odatle se najčešće ide na anksioznost. Kod jednog dela ljudi to je tačno, ali ne kod svih — i vredi znati šta se još proverava pre nego što se tu stane.

Osećaj daha ne dolazi od kiseonika

Ovo je deo koji objašnjava zašto uredni nalazi ne donesu olakšanje. Osećaj da ste udahnuli dovoljno ne stvara se merenjem kiseonika u krvi, nego poređenjem: mozak uporedi koliko je disanja naručio sa onim što mu senzori u grudnom košu, plućima i disajnim mišićima jave da se zaista dogodilo.

Kada se ta dva podatka razilaze, javlja se osećaj nedostatka vazduha — čak i kada je kiseonika sasvim dovoljno. Zato je moguće imati savršenu saturaciju i istovremeno osećaj da se ne može udahnuti. Nalaz meri gas, a tegoba dolazi od nesklada.

Gde tu ulazi dijafragma

Dijafragma pravi najveći deo mirnog udaha. Kada ona radi manje nego što treba, posao preuzimaju pomoćni mišići vrata, ramena i gornjih rebara. Oni to mogu, ali su za tu ulogu slabi i brzo se zamore.

Rezultat je prepoznatljiv skup: disanje se preseli u gornji deo grudi, ramena se pri svakom udahu blago podignu, vrat i predeo između lopatica su stalno napeti, a udah ostaje kratak koliko god se puta ponovio. Napetost gornjeg dela leđa koja se ne da isteći ima često upravo ovaj izvor — o toj vezi pišemo i u tekstu o bolu između lopatica.

Uzdah je pokušaj popravke. Njime se na trenutak otvore delovi pluća koji se pri plitkom disanju ne koriste, pa olakšanje stvarno postoji — ali kratko traje, jer se obrazac odmah vrati.

Kada se uz to naduva i stomak

Kod dela ljudi ista tegoba dolazi u paru sa stomakom koji se naduva tokom dana. Tada je najverovatnije reč o jednom mehanizmu, ne o dva: dijafragma ostane spuštena, trbušni zid popusti, sadržaj trbuha ode napred, a udah nema odakle da nastane.

Taj obrazac ima ime i meren je, i o njemu smo pisali zasebno u tekstu stomak naduven kao lopta, a svi nalazi uredni.

Šta pogoršava obrazac

Dugo sedenje sa savijenim trupom, jer dijafragma tada nema prostora da se spusti. Navika uvlačenja stomaka radi izgleda, koja u sedećem položaju traje satima. Uska odeća oko struka. Disanje na usta. I stanje pojačane napetosti, u kome se disanje ubrza i istovremeno postane pliće, pa se krug zatvori sam.

Kod ljudi sa ožiljkom posle operacije u trbuhu ili posle porođaja carskim rezom obrazac ume da bude uporniji, jer se trbušni zid u tom predelu drugačije ponaša.

Šta možete sami

Provera traje pola minuta: jedna ruka na grudi, druga na stomak, disanje u sopstvenom ritmu. Pomeranje treba da bude pretežno na donjoj ruci. Ako se pomera samo gornja, obrazac je gornji.

Vežba koja ga menja nije duboko disanje — ono najčešće samo pojača gornji obrazac. Radi se suprotno: usporavanje. Udah kroz nos oko četiri sekunde, izdah kroz blago otvorena usta oko šest, bez zadržavanja i bez naprezanja, oko pet minuta. Cilj je da izdah bude duži od udaha i da se pri njemu ništa ne gura.

Ako posle nekoliko dana osetite razliku, obrazac je bio deo problema. Ako nema nikakve promene, to je koristan podatak — i razlog da se traži dalje, a ne da se vežba upornije.

Kada ovo nije mehanika

Ovo je granica koja se ne pomera. Osećaj nedostatka vazduha je simptom koji se prvo proverava kod lekara, i tek kada je provera urađena ima smisla razgovarati o obrascu disanja.

Hitno, isti dan: nedostatak vazduha koji je nastao naglo, bol ili pritisak u grudima, otok jedne noge uz kratak dah, iskašljavanje krvi, modre usne ili vrhovi prstiju, nesvestica.

Bez odlaganja, ali ne hitno: dah koji se gubi pri naporu koji ranije nije smetao, buđenje noću zbog nedostatka vazduha, potreba za više jastuka da bi se moglo ležati, otok obe noge, izražen zamor uz ubrzan rad srca, ili tegoba koja se stalno pogoršava iz nedelje u nedelju.

Uzroci koji se najčešće nađu u toj proveri nisu retki: slabost srca, malokrvnost, poremećaj rada štitne žlezde, astma koja se javlja samo pri naporu i posledice ranijih upala pluća. Nijedan od njih se ne rešava vežbama disanja, a svaki od njih ume da počne baš ovako.

Gde je naše mesto

Kada je lekarska provera urađena i ne pokaže uzrok, ostaje mehanički deo koji se retko pregleda: pokretljivost donjih rebara i grudne kičme, rad dijafragme, napetost trbušnog zida i vrata, i sam obrazac disanja.

To se ne predstavlja kao lečenje pluća ni srca. Reč je o tome da se disajni pokret vrati tamo gde pripada, a pomoćni mišići rasterete — i kod dela pacijenata je upravo to ono što je nedostajalo. O tome kako pristupamo radu na dijafragmi pišemo i u tekstu refluks koji ne prolazi ni uz lekove.

Kada zakazati pregled

Ako vas osećaj nepotpunog udaha prati mesecima, nalazi su uredni i ponovljeni, a disanje vam je vidljivo gornje — ima smisla proveriti pokretljivost grudnog koša i rad dijafragme, jer je to deo koji nijedan od dotadašnjih pregleda nije ni merio.