Stomak naduven kao lopta, a svi nalazi uredni

Slika je gotovo uvek ista. Ujutru je stomak podnošljiv, a do večeri se naduje toliko da pantalone ne mogu da se zakopčaju. Uz to ide osećaj da vazduh ne ulazi do kraja. Čovek je do tada obično već uradio krvnu sliku, ultrazvuk trbuha, pregled srca, često i gastroskopiju i kolonoskopiju — i svaki nalaz je uredan.

Posle nekoliko takvih krugova odgovor koji se najčešće čuje glasi da je verovatno u pitanju nervoza. Za čoveka koji gleda kako mu stomak raste u toku dana to je slab odgovor, jer nervoza ne objašnjava zašto se obim struka promeni za nekoliko santimetara.

Postoji objašnjenje koje se kod nas retko pominje, a u gastroenterologiji je opisano i mereno. Ne tiče se ni količine gasova ni oboljenja organa, nego rasporeda — načina na koji dijafragma i trbušni zid dele isti prostor.

Zašto nalazi ništa ne pokazuju

Prva pretpostavka svih je da naduven stomak znači višak gasa. Merenja su pokazala da kod velikog dela ljudi sa ovom tegobom to nije tačno: količina gasa u crevima im je slična kao kod ljudi bez tegoba.

Razlika nije u tome koliko sadržaja ima, nego gde on završi. Ista količina koja se kod jednog čoveka mirno rasporedi, kod drugog izgura trbušni zid napred.

Zato nema šta da se vidi. Ultrazvuk, endoskopija i krvna slika traže oboljenje organa. Ovde organ nije bolestan — promenjen je obrazac po kome se mišići ponašaju, a to nijedan od tih pregleda ne meri.

Šta se dešava sa dijafragmom

Kada je sve u redu, pri udahu se dijafragma spusti, a trbušni zid joj se blago suprotstavi i zategne. Sadržaj trbuha se rasporedi naviše i u strane, pa se obim jedva promeni.

Kod ovih pacijenata redosled je obrnut. Dijafragma se spusti i ostane dole, a trbušni zid u istom trenutku popusti. Sadržaj tada nema kuda osim napred i nadole. Istovremeno se grudni koš podigne, pa čovek izgleda kao da je stalno u udahu, a zapravo mu je udah plitak.

Taj obrazac je opisan pod imenom abdominofrenična disinergija — nesklad između dijafragme i trbušnog zida. Ime je nezgodno, ali opisuje tačno ono što se vidi: dva mišića koja bi trebalo da rade jedan naspram drugog rade u istom smeru.

Zašto nadutost i plitak dah idu zajedno

Ovo pacijenti obično primete i sami, pa se čude što ih niko ne poveže. Nije reč o dve tegobe nego o jednoj.

Dijafragma je istovremeno glavni disajni mišić i gornja pregrada trbuha. Ako ostane spuštena, izgubljen je i najveći deo udaha — jer udah nastaje njenim pomeranjem, a ne širenjem ramena. Otud osećaj da vazduh staje na pola kod čoveka kome su pluća potpuno uredna.

Zašto se kod nekih promeni brzo

U praksi se viđa da se kod dela pacijenata posle rada na trbušnom zidu i dijafragmi stomak spusti i omekša još na stolu, a udah se produbi odmah. To iznenadi i njih same, naročito posle godina traženja odgovora.

Ta brzina je zapravo najbolji trag o tome šta je uzrok. Da su u pitanju priraslice ili skraćeno vezivno tkivo, tako nešto ne bi bilo moguće — tkivo se ne menja za pola sata. Brzina govori da nije u pitanju građa nego komanda: trbušna fascija je gusto prožeta nervnim završecima, pa rad rukama menja ono što nervni sistem u tom trenutku šalje dijafragmi i trbušnom zidu.

Pošteno je reći i drugu stranu. Ne dešava se svima, i ne održava se samo od sebe. Obrazac disanja je navika stara godinama i vraća se ako se ne uvežba drugačije — zato je rad rukama početak, a ne ceo posao.

Šta je o tome izmereno

Postoji placebo-kontrolisano ispitivanje u kome su pacijente sa vidljivom nadutošću učili tačno jednoj stvari: da dijafragmu drže gore, a trbušni zid aktivan, uz prikaz sopstvenog mišićnog rada na ekranu. Vidljiva nadutost im je pala za oko dve trećine, dok se u placebo grupi nije promenila.

Vredi razdvojiti šta je time potvrđeno, a šta nije. Potvrđen je smer rada — obrazac disanja i držanja trbuha. Za manuelni rad na samim organima istraživanja su malobrojna i metodološki slaba, i to redovno govorimo umesto da se prećuti; o tome detaljnije u tekstu visceralna terapija i digestivni problemi.

Šta možete sami da proverite

Jedna ruka na grudi, druga na stomak, udah kroz nos u normalnom ritmu. Ako se pomera samo gornja ruka, a donja miruje, obrazac je gornji — i to je ono na čemu ima smisla raditi.

Vežba koja ide uz to: ležite na leđima sa savijenim kolenima, dlanove stavite sa strane na donja rebra. Udah usmerite tako da se rebra šire u strane, ne da se stomak izbaci napred. Izdah neka bude duži od udaha, kroz blago otvorena usta, i pri njemu pustite da se trbušni zid sam zategne. Pet minuta dva puta dnevno vredi više nego jedan dugačak pokušaj jednom nedeljno.

Ako želite da vidite da li obrazac uopšte postoji, izmerite obim struka krojačkim metrom preko pupka — ujutru i uveče, nekoliko dana zaredom. Razlika od nekoliko santimetara govori da se tokom dana zaista nešto menja, i daje vam nešto konkretno da pokažete i lekaru i terapeutu.

Otečene noge: prvo provera, pa onda mehanika

Ovo je najvažniji deo teksta. Ako uz naduven stomak i kratak dah idu i otečene noge — obe, sa otokom koji raste tokom dana i ostavlja udubljenje kada se pritisne prstom — to se ne stavlja u istu priču sa dijafragmom dok se ne proveri ono što se mora proveriti.

Ta kombinacija je klasičan način na koji se javlja slabost srca, i to baš onaj oblik kod koga uobičajeni pregledi umeju da budu uredni. Kod jednog dela tih pacijenata krvni marker za srčanu slabost je u granicama, a ultrazvuk srca ne pokaže ništa upadljivo — naročito kod gojaznijih ljudi, kod kojih su i granice tog markera niže i sam snimak slabijeg kvaliteta. Uredan nalaz tu znači da ga standardni pregled nije uhvatio, a ne da srce nije u priči.

Zato pravilo koje ne pomeramo glasi: naduven stomak i plitak dah mogu se razmatrati kao mehanika. Otečene noge idu prvo kardiologu. Isto važi ako se dah gubi pri naporu koji ranije nije smetao, ako vas budi noću, ako se javlja bol ili pritisak u grudima, ili ako je otekla samo jedna noga i topla je na dodir.

Kod žena vredi znati i za jednu manje poznatu mogućnost: simetrično zadebljanje nogu koje ne popušta ni od ishrane ni od vežbanja, bolno je na dodir i lako pravi modrice, dok su stopala pošteđena. To je lipedem — stanje koje se prosečno prepozna tek posle mnogo godina, jer ga nijedna analiza ni snimak ne postavljaju, nego iskusan pregled.

Kada je provera uredna, a noge i dalje otiču

Kada su srce, bubrezi, jetra, štitna žlezda i vene provereni i svaki nalaz je uredan, a noge i dalje otiču do večeri, ostaje pitanje koje se retko postavi: da li nešto mehanički otežava povratak tečnosti iz nogu naviše. Tu naduven trbuh i slabo pokretna dijafragma imaju dva puta kojima mogu da učestvuju, i oba su merena.

Prvi je pritisak. Velike vene kojima krv iz nogu putuje ka srcu prolaze kroz trbuh. Kada je pritisak u trbuhu povišen, on se prenosi na te vene i usporava oticanje — kod gojaznih ljudi je izmereno da pritisak u venama u preponama prati pritisak u trbuhu, a opisani su i slučajevi u kojima su se otok i sklonost ka zgrušavanju povukli pošto se trbušni pritisak smanjio.

Drugi je pumpa. Pri svakom udahu dijafragma stvara razliku pritisaka između grudnog koša i trbuha, a ta razlika vuče naviše i vensku krv i limfu — limfa iz cele donje polovine tela putuje kanalom uz kičmu i uliva se u venu ispod ključne kosti. Kod plitkog disanja ta pumpa radi slabijim hodom, svaki put pomalo, hiljadama puta dnevno.

Da to nije samo teorija govori jedno merenje: posle vežbe dubokog dijafragmalnog disanja beleži se neposredno smanjenje obima ekstremiteta, koje se zadrži najmanje pola sata. Upravo zbog toga je dijafragmalno disanje standardni deo programa kod otoka nogu limfnog porekla, a ne dodatak.

U praksi se to vidi tako što kod dela pacijenata kojima se posle rada stomak spusti i disanje produbi, noge do večeri budu vidljivo manje otečene. To je zapažanje, a ne dokaz — ali se slaže sa oba mehanizma i sa onim što je izmereno.

Ono što ovo ne znači: otok koji dolazi od srca, bubrega, jetre ili oštećenih venskih zalistaka ne rešava se ni disanjem ni radom na trbuhu. Tamo mehanika nije uzrok, a vežbe disanja mogu samo da odlože pravu obradu. Zato redosled ostaje isti — prvo provera, pa onda mehanika.

Gde je naše mesto

U mehaničkom delu. Rad na pokretljivosti dijafragme i donjih rebara, na grudno-slabinskom prelazu kičme, na napetosti trbušnog zida i na ožiljcima posle operacija u trbuhu — uz uvežbavanje obrasca disanja, da rezultat ne bi ostao samo na tom danu.

To ne leči oboljenja organa i ne zamenjuje lekarsku obradu. Kod pacijenata kod kojih je organski uzrok isključen a tegoba ostaje, ovaj deo je često ono jedino što niko nije pogledao.

Ako uz nadutost postoji i uporan zatvor, mehanika pražnjenja je zasebna tema i o njoj pišemo u tekstu hronični zatvor i nadimanje nisu uvek u ishrani. Ako se javlja i gorušica, pogledajte refluks koji ne prolazi ni uz lekove.

Kada zakazati pregled

Ako se stomak naduva svakog dana po istom obrascu, ako uz to imate osećaj da ne možete da udahnete do kraja, a nalazi su uredni i više puta ponovljeni — ima smisla pogledati kako dišete i kako se trbušni zid ponaša, jer je to jedini deo slike koji dosadašnji pregledi nisu ni merili. Više o pristupu na stranici zatvor i nadimanje.