Refluks koji ne prolazi ni uz lekove — kada je uzrok u dijafragmi

Uzeli ste lek za želudac, izbacili kafu, prestali da večerate kasno — a gorušica se i dalje vraća. Kod dela pacijenata tegobe uz terapiju popuste tek delimično, i to je čest, dobro poznat scenario, ne izuzetak.

Objašnjenje je jednostavnije nego što izgleda, i krije se u tome šta lekovi rade a šta ne rade.

Šta lekovi zapravo menjaju

Lekovi za smanjenje kiseline smanjuju kiselost sadržaja koji se vraća u jednjak. Oni ne smanjuju broj vraćanja.

Drugim rečima, sadržaj i dalje ide naviše — samo je manje kiseo. Kod većine ljudi to je dovoljno da gorušica prestane. Kod dela pacijenata nije, jer ih iritira sam pritisak i prisustvo sadržaja, ili žučni sadržaj koji nije kiseo pa lek na njega ne utiče.

Tada nije problem u leku nego u tome što uzrok nije u količini kiseline nego u barijeri koja treba da spreči vraćanje.

Barijera koja to treba da spreči

Na prelazu jednjaka u želudac postoje dva mehanizma, ne jedan. Prvi je mišićni prsten na kraju jednjaka. Drugi, koji se retko pominje pacijentima, jeste sama dijafragma — njena vlakna obuhvataju jednjak na mestu prolaza i stežu ga kao omča, naročito pri udisaju i pri naprezanju.

Zato se dijafragma opravdano naziva spoljašnjim zatvaračem. Kada ta dva mehanizma rade usklađeno, barijera drži i pri pretklonu i pri kašljanju.

Kod hijatus hernije gornji deo želuca proklizne kroz otvor u dijafragmi naviše. Time se dva zatvarača razdvoje — više ne rade na istom mestu — i barijera postaje bitno slabija. To je čest nalaz kod pacijenata sa upornim refluksom.

Zašto je disanje deo priče

Dijafragma je istovremeno glavni mišić za disanje i deo te barijere. Kod plitkog disanja iz grudi, hroničnog stresa i pogrbljenog držanja, ona radi u manjem opsegu i vremenom postaje kruća i slabija.

Ovo nije samo teorijska pretpostavka. Postoje istraživanja u kojima je uvežbavanje dubokog trbušnog disanja kod pacijenata sa refluksom smanjilo tegobe i potrebu za lekovima, upravo preko jačanja tog dela barijere.

To je i najkorisniji savet koji možete primeniti sami: nekoliko minuta dnevno sporog disanja u kome se pri udisaju širi trbuh, a ne podižu ramena.

Šta pogoršava mehaniku

Prekomerna težina u predelu stomaka podiže pritisak u trbušnoj duplji i direktno gura sadržaj naviše — to je najjači pojedinačni činilac.

Obilni obroci, naročito uveče. Ležanje u prva tri sata posle jela. Uski pojasevi i steznici. Naprezanje pri stolici, koje kod hroničnog zatvora deluje danima — o tome pišemo u tekstu hronični zatvor i nadimanje.

Pušenje, koje slabi mišićni prsten na kraju jednjaka.

Šta pomaže pored lekova

Podizanje uzglavlja kreveta za petnaest do dvadeset santimetara — ne dodavanjem jastuka, koje savija telo u struku i pogoršava stvar, nego podizanjem samog kreveta pod nogama.

Spavanje na levom boku, koje kod većine pacijenata smanjuje noćne tegobe zbog položaja želuca.

Poslednji obrok najmanje tri sata pre lezanja.

Rad na pokretljivosti dijafragme, okolnog vezivnog tkiva, donjih rebara i grudno-slabinskog prelaza kičme. Cilj je vratiti dijafragmi pun opseg pokreta, čime se poboljšava i njena uloga u barijeri.

Ovo ne zamenjuje terapiju lekovima kada je ona potrebna, i to treba jasno reći. Kod pacijenata sa potvrđenim oštećenjem jednjaka lekovi imaju zaštitnu ulogu koju ništa drugo ne preuzima.

Kada obavezno kod lekara

Otežano ili bolno gutanje, osećaj da hrana zastaje. Povraćanje krvi ili crna stolica. Neobjašnjen gubitak težine. Malokrvnost. Uporno povraćanje. Prva pojava tegoba posle pedesete godine. Gorušica koja traje godinama bez ispitivanja.

Kod dugogodišnjeg refluksa sluznica jednjaka može da se promeni, i to je razlog zbog koga se endoskopija ne preskače — ne zato što je verovatno nešto loše, nego zato što se to jednim pregledom isključi.

Jedno upozorenje koje ne trpi odlaganje

Bol ili pritisak u grudima koji se javlja pri naporu, širi se u ruku, rame, vrat ili vilicu, ili je praćen znojenjem, mučninom i nedostatkom vazduha — dok se ne dokaže suprotno, tretira se kao srčani, ne kao gorušica.

Srčani infarkt se kod velikog broja ljudi, a naročito kod žena i osoba sa šećernom bolešću, javlja upravo kao pečenje iza grudne kosti koje liči na refluks. Tu se ne razmišlja o dijafragmi nego se zove hitna pomoć.

Dijafragma ume da se javi i mimo refluksa. Ako uz tegobe imate osećaj da ne možete da udahnete do kraja, o tome pišemo u tekstu ne mogu da udahnem punim plućima, a pluća su uredna; ako se uz to stomak naduva tokom dana, tu je tekst stomak naduven kao lopta. A ako je glavna tegoba bol ispod rebarnog luka koji vi sami pripisujete dijafragmi, vredi znati da se ona retko javi tamo gde jeste — o tome u tekstu boli me ispod rebara.

Više o pristupu na stranici refluks i hijatus hernija.