Hronični zatvor i nadimanje: kad problem nije u ishrani

Pacijent sa hroničnim zatvorom obično je već probao sve što se preporučuje: više vlakana, više vode, šljive, probiotike, laksative. Kod jednog dela ljudi ništa od toga ne pomogne, a razlog je što problem nije u tome šta ulazi nego u tome kako izlazi.

Dve različite vrste zatvora

Prva je sporo kretanje sadržaja kroz debelo crevo. Tu vlakna, tečnost, kretanje i, kada je potrebno, lekovi zaista pomažu.

Druga je otežano pražnjenje. Sadržaj stigne do kraja, ali izlazak ne funkcioniše kako treba, jer se mišići karličnog dna pri naprezanju stežu umesto da se opuste.

Kod druge vrste dodavanje vlakana često pogorša stanje — poveća se količina, a prepreka ostane ista. To objašnjava pacijente kojima je posle povećanja vlakana postalo gore, pa su zaključili da im ništa ne pomaže.

Kako prepoznati otežano pražnjenje

Osećaj da je pražnjenje nepotpuno, da je nešto ostalo.

Potreba za dugim naprezanjem, ponekad i po dvadeset minuta.

Potreba da se rukom pomogne — pritiskom na trbuh ili u predelu međice.

Osećaj zapušenosti pri samom izlazu, iako je stolica meka.

Nekoliko odlazaka u toalet za kratko vreme, sa malim količinama.

Ovaj obrazac je čest posle porođaja, posle operacija u maloj karlici, kod ljudi koji su godinama odlagali odlazak u toalet, i kod izražene napetosti.

Dobra vest je da se ovaj oblik dobro leči, i to ne lekovima nego uvežbavanjem pravilnog obrasca pražnjenja.

Položaj koji menja mehaniku

Ovo je najjednostavnija mera, a mnogima donese razliku već prvog dana.

Oko creva pri izlazu obavija se mišićna omča koja ga u stojećem i sedećem položaju drži blago savijenim, kao pregib na crevu za vodu. Taj pregib je koristan — on drži kontinenciju.

Kada se kolena podignu iznad nivoa kukova, taj ugao se ispravlja i put postaje prav. Praktično to znači nisku stoličicu pod noge, oko dvadeset santimetara, uz blago naginjanje trupa napred i oslonjene laktove na kolena.

Uz to: disati normalno, bez zadržavanja daha, i pustiti da trbuh popusti napolje umesto da se uvlači. Naprezanje uz zadržan dah steže karlično dno i radi upravo suprotno od potrebnog.

Šta još utiče, a ne tiče se ishrane

Dijafragma. Ona pri disanju pravi ritmičan pritisak na trbušne organe i time pomaže kretanju creva. Kod plitkog disanja iz grudi, hronične napetosti i pogrbljenog držanja, taj ritam se gubi.

Nedostatak kretanja, jer se creva pokreću i mehanički, kroz pokret trupa.

Odlaganje. Nagon dolazi u talasima, i ako se propusti, sledeći dolazi znatno kasnije i slabiji. Kod ljudi koji godinama izbegavaju toalet van kuće, taj refleks postepeno slabi.

Lekovi. Deo lekova za pritisak, protiv bolova, za gvožđe i za smirenje usporava creva, i to je čest a redovno previđen uzrok.

Kada obavezno kod lekara

Krv u stolici ili crna stolica. Neobjašnjen gubitak težine. Zatvor koji je počeo naglo posle pedesete godine i nema ranijeg obrasca. Naizmenično smenjivanje zatvora i proliva. Malokrvnost. Bol u trbuhu koji budi noću. Povraćanje i nemogućnost ispuštanja vetrova.

Isto važi i kod porodične istorije oboljenja debelog creva.

Ovo se ne odlaže i ne pokušava se rešiti terapijom — prvo ide lekarska obrada.

Gde je naše mesto

U mehaničkom delu problema. Rad na pokretljivosti dijafragme i donjih rebara, na grudno-slabinskom prelazu kičme, na krstima i karlici i na napetosti trbušnog zida — naročito kod pacijenata sa ožiljcima posle operacija.

To ne leči bolesti creva i ne zamenjuje lekarsku obradu, i tako se i predstavlja. Kod pacijenata kod kojih je isključeno organsko oboljenje, a tegobe ostaju, taj mehanički deo je često ono što nedostaje.

Ako se uz zatvor stomak i vidljivo naduva tokom dana, a nalazi su uredni, taj deo slike ima svoje objašnjenje — o njemu u tekstu stomak naduven kao lopta, a svi nalazi uredni.

Više o pristupu na stranici refluks i hijatus hernija i u tekstu visceralna terapija i digestivni problemi.