Pucketanje zglobova: mit koji je preživeo generacije — šta nauka stvarno kaže

Malo je zdravstvenih uverenja toliko rasprostranjeno i toliko dugo živo kao ono da pucketanje zglobova, naročito prstiju, dovodi do artritisa. Prenosi se s kolena na koleno, roditelji njime plaše decu, a retko ko se ikad zapita odakle taj zvuk uopšte dolazi i da li iza upozorenja stoji stvarna nauka.

Zvuk nastaje procesom koji se zove kavitacija. Svaki zglob je okružen sinovijalnom tečnošću koja u sebi drži rastvorene gasove (uglavnom ugljen-dioksid i azot). Kada se zglob istegne — na primer, povlačenjem prsta — pritisak unutar zglobne čaure naglo opadne, a rastvoreni gas se brzo oslobodi i formira mehuriće koji odmah kolabiraju uz karakterističan „pukljaj”. Ovo je čisto mehanički, fizički proces — nema veze sa trenjem kostiju ili habanjem hrskavice.

Najpoznatiji, donekle duhovit dokaz protiv teorije o artritisu potiče od američkog lekara Donalda Angera, koji je pedesetih godina prošlog veka počeo svakodnevno da pucketa zglobovima samo na jednoj ruci, a na drugoj nikad — u trajanju od šezdeset godina. Na kraju eksperimenta nije bilo nikakve razlike u pojavi artritisa između dve ruke. Rad je 2009. dobio (humorističku, ali stvarnu) Ig Nobelovu nagradu, a veće, kontrolisane studije koje su usledile potvrdile su isti zaključak: nema dokazane povezanosti između navike pucketanja zglobova i kasnijeg razvoja osteoartritisa.

Zašto onda upozorenje i dalje opstaje? Delom zato što je intuitivno privlačno — zvuk deluje kao da nešto „struže” ili se troši, pa je lako pomisliti da mora ostavljati trag. Delom i zato što neki ljudi zaista razviju bolniji ili otečen zglob posle pucketanja — ali to je, pokazuju istraživanja, obično znak nečeg drugog (labavosti ligamenata, ranije povrede ili već postojeće promene u zglobu), a ne posledica samog zvuka.

Ovde vredi napraviti razliku koju mit briše: bezopasno, spontano pucketanje zgloba pri isteznju nije isto što i zglob koji redovno „škljoca” uz bol, otok ili osećaj nestabilnosti pri svakodnevnom pokretu. Ovo drugo nije mit koji treba oboriti — to je stvaran signal da nešto u zglobu (labav ligament, oštećena hrskavica, loš obrazac pokreta koji ga preopterećuje) zaslužuje pregled, bez obzira na to što uzrok nije samo pucketanje.

Dakle: ako povremeno pucnete prstima, vratom ili leđima bez ikakve nelagode, nema razloga za brigu niti razlog da se to obavezno odvikavate — nauka na tome jasno stoji već decenijama. Ali ako je pucketanje praćeno bolom, otokom ili osećajem da zglob „nije stabilan”, to više nije priča o mitu — vredi proveriti šta zaista stoji iza toga.