Boli me trtica kad sedim — zašto se to dešava i šta pomaže

Postoji tegoba zbog koje ljudi na poslu ustaju svakih deset minuta, u restoranu sede na jednoj polovini stražnjice, a u kolima na duže relacije nakrivljeni na stranu — i o kojoj godinama ne kažu ni reč. Bol u trtičnoj kosti deluje kao sitnica koju je neugodno pomenuti, pa se prećuti sve dok ne postane nepodnošljiv.

Stručno se zove kokcigodinija. Dobro je poznata, dobro se leči, i u velikoj većini slučajeva prolazi. Jedini razlog zbog kog toliko dugo traje jeste to što se o njoj ćuti.

Šta je uopšte trtična kost

Trtična kost je mali koštani nastavak na samom kraju kičme, sastavljen od tri do pet sitnih pršljenova. Uvreženo je uverenje da je to nepomičan ostatak repa bez funkcije. To nije tačno.

Spoj između krsne i trtične kosti ima ograničenu, ali stvarnu pokretljivost — pri sedanju se trtična kost blago savija unazad, pri ustajanju vraća. Za nju se pripaja niz važnih struktura: mišići karličnog dna, veliki ligamenti karlice i deo velikog stražnjičnog mišića. To znači da trtična kost nije usamljena kost koja boli, nego čvor u koji se sliva zatezanje iz cele karlice.

Zašto boli

Pad na zadnjicu je najpoznatiji uzrok, ali često se desio davno — pre pet ili petnaest godina, na ledu, niz stepenice, sa bicikla — pa ga pacijent i ne poveže sa tegobom koja je počela mnogo kasnije. Ako je pad bio nedavno, prve nedelje imaju svoja pravila — o njima pišemo u tekstu pao sam na trticu.

Porođaj je drugi čest uzrok, jer se pri prolasku deteta trtična kost potiskuje unazad preko svog uobičajenog opsega. Toj situaciji posvećen je poseban tekst o bolu u trtičnoj kosti posle porođaja.

Dugotrajno sedenje na tvrdoj ili nagnutoj podlozi — vozači, biciklisti, veslači, kancelarijski rad na lošoj stolici — opterećuje isto mesto satima.

Kod jednog dela pacijenata nema nikakve povrede, nego je u pitanju napetost mišića karličnog dna koji se za trtičnu kost pripajaju i stalno je vuku u jednom pravcu. Tu je bol posledica mišićnog tonusa, a ne kosti.

Nagli gubitak telesne težine takođe može biti okidač, jer se smanji masni jastuk koji je do tada raspoređivao pritisak pri sedenju.

Kod dela pacijenata jasan uzrok se nikada ne pronađe — što ne menja ishod lečenja.

Zašto je češće kod žena

Kokcigodinija je nekoliko puta češća kod žena, i to iz anatomskih razloga. Ženska karlica je šira i plića, pa je trtična kost pri sedenju izloženija pritisku, dok je kod muškaraca više zaklonjena sedalnim kvrgama. Dodatno, porođaj je faktor koji kod muškaraca ne postoji.

Kako izgleda tipičan obrazac

Bol je jasno vezan za položaj, i to je njegova najprepoznatljivija osobina.

Pogoršava se pri sedenju, naročito na tvrdoj podlozi i naročito kada se naslonite unazad, jer taj položaj prebacuje težinu direktno na vrh trtične kosti.

Najjači je obično pri prelasku iz sedenja u stajanje — u tom trenutku se trtična kost naglo vraća iz savijenog položaja.

Popušta pri stajanju i hodanju, a najmanji je u ležanju na boku.

Mnogi pacijenti spontano nauče da sede blago nagnuti napred ili naslonjeni na jednu stranu — to nije loša navika, nego telo koje traži rasterećenje.

Kod nekih se javlja i bol pri stolici ili pri odnosu, što je posledica blizine karličnog dna, a ne znak nečeg zloćudnog.

Šta stvarno pomaže

Jastuk sa izrezom na zadnjem delu, u obliku slova U ili klina, koji ostavlja trtičnu kost u vazduhu umesto da je pritiska. Klasičan prsten sa rupom u sredini je lošiji izbor, jer često podiže pritisak baš na obodu gde treba da bude rasterećenje. Jastuk je privremena mera koja skida bol dok tkivo zarasta, ne trajno rešenje.

Manuelni rad na samom spoju krsne i trtične kosti, na ligamentima koji ga drže i na mišićima karličnog dna. Cilj je vratiti trtičnoj kosti onaj mali opseg pokreta koji joj pripada i skinuti stalno vučenje sa strane na koju je zaglavljena. Kod pacijenata koji su pali, često se radi i o okolnom tkivu koje se godinama prilagođavalo staroj povredi.

Rad na položaju karlice i načinu sedenja, jer se kod većine pacijenata iza tegobe krije obrazac u kome karlica stalno stoji zarotirana unazad.

Promene u svakodnevici koje se lako previde: pauza od sedenja svakih dvadesetak minuta, izbegavanje mekih dubokih fotelja u kojima karlica propada, i podešavanje sedišta u automobilu tako da naslon nije previše zavaljen.

Kod dela pacijenata koji ne odgovore na konzervativno lečenje, lekar može predložiti ciljanu injekciju. Hirurško uklanjanje trtične kosti je krajnja mera koja dolazi u obzir tek nakon mnogo meseci neuspešnog lečenja i danas je retko potrebna.

Koliko traje

Kod većine pacijenata tegoba se povlači u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Kod onih koji su čekali godinama, oporavak traje duže — ne zato što je stanje teže, nego zato što se telo za to vreme naviklo na obrazac izbegavanja koji sam po sebi stvara napetost u karlici i krstima.

To je najjači argument protiv ćutanja: ista tegoba lečena posle mesec dana i posle tri godine nije isti posao.

Kada obavezno kod lekara

Postoje znaci koji ne pripadaju običnoj kokcigodiniji i traže lekarsku proveru pre bilo kakve manuelne terapije: bol koji ne zavisi od položaja i podjednako je jak u ležanju; bol koji vas budi noću; neobjašnjen gubitak težine, povišena temperatura ili noćno znojenje; opipljiva izraslina ili otvor sa iscetkom u predelu razdeljka; krvarenje iz debelog creva; i bol koji se stalno pogoršava uprkos lečenju.

Ovi znaci su retki, ali se zbog njih ne preskaču — upravo zato što se tegoba često prećuti, važno je da prvi korak bude procena, a ne pretpostavka.

Ako vas ovo opisuje, pogledajte i stranicu o bolu u trtičnoj kosti. I zapamtite jedno: to što je neugodno za pričanje ne znači da je nevažno, niti da morate da živite sa tim.