Bole me zglobovi pred kišu — izmišljam li?

Koleno javi kišu pre prognoze. Stara povreda počne da probada dan pre nego što zahladni. Kod nas se za to kaže meteoropatija, a na portalima se uz svaku promenu vremena ponavlja isto objašnjenje: pada vazdušni pritisak, tkiva oko zgloba se šire i pritiskaju nerve.

Ovaj tekst prolazi kroz ono što su velike studije zaista izmerile, zašto odgovor nije ni „izmišljate” ni „vreme je krivo”, i šta pomaže u danima kada zglobovi „javljaju kišu”.

Koliko ljudi to oseća

Mnogo. U evropskom istraživanju sprovedenom u šest zemalja, dve trećine starijih ljudi sa artrozom reklo je da vreme utiče na njihov bol. Oni koji su se smatrali osetljivim na vreme prijavljivali su u proseku i jači bol, a takvih je bilo više na jugu Evrope nego na severu.

Meteoropatija nije posebna bolest i ne postoji kao dijagnoza. To je naziv za osećaj da promena vremena donosi tegobe — bol u zglobovima, glavobolju, umor.

Šta su pokazale velike studije

Odgovor zavisi od toga kako se pitanje postavi, i to je najzanimljiviji deo priče.

Kiša i posete lekaru. U studiji objavljenoj 2017. u časopisu BMJ analizirano je više od 11,6 miliona poseta lekaru starijih Amerikanaca. Udeo poseta zbog bola u zglobovima i leđima bio je gotovo isti u kišnim i suvim danima — razlika je bila sićušna i, uz to, u suprotnom smeru od očekivanog. Ni kod reumatoidnog artritisa veze nije bilo.

Vreme i početak bola u krstima. U australijskoj studiji na 981 čoveku sa naglim bolom u krstima upoređeno je vreme u danima pre početka bola sa vremenom nedelju i mesec dana ranije. Kiša, vlažnost, vetar i vazdušni pritisak nisu bili povezani sa početkom bola.

Svakodnevno beleženje bola. Najpažljivija studija, britanska „Oblačno, sa šansom za bol” iz 2019. godine, pratila je 2.658 ljudi sa hroničnim bolom tokom 15 meseci. Svaki dan su u aplikaciji beležili bol, a telefon je beležio vreme na mestu gde se nalaze. Veza je pronađena: bol je bio nešto jači u danima sa većom vlažnošću, nižim pritiskom i jačim vetrom. Veza je bila mala, ali je ostala i kada su uračunati raspoloženje i fizička aktivnost.

Slično je pokazala i evropska studija na 810 starijih ljudi sa artrozom: bol je bio povezan sa prosečnom dnevnom vlažnošću vazduha.

Pa, izmišljam li?

Ne. Studije koje najpažljivije mere nalaze malu, ali stvarnu vezu između vremena i bola — najviše sa vlagom. Ali vreme objašnjava samo manji deo toga zašto je jedan dan bolniji od drugog.

Postoji i drugi deo odgovora, koji nije uvreda nego način na koji svi razmišljamo. U studiji iz 1996. godine 18 ljudi sa artritisom beležilo je bol više od godinu dana, i veza sa vremenom za koje su verovali da im škodi nije pronađena. Isti istraživači su studentima pokazivali parove nizova podataka bez ikakve međusobne veze — i studenti su u njima videli vezu.

Kada verujemo da kiša donosi bol, bolan kišni dan se pamti kao potvrda, a bolan sunčan dan se zaboravi. To se dešava svima i ne znači da bola nema. Znači samo da sećanje nije dobar merni instrument.

A objašnjenje sa pritiskom koji „širi tkiva”? To je pretpostavka koja zvuči logično, ali nije dokazana. Mehanizam kojim vreme utiče na bol za sada nije poznat.

Šta je veći deo priče

Kretanje. U kišnim i hladnim danima manje se hoda, više se sedi, a zglobu sa artrozom pokret je hrana — hrskavica se hrani tako što se pri svakom koraku stisne i opusti. Više o tome u tekstu pijem kolagen za kolena — da li to išta radi.

San. Neispavanost pojačava osetljivost na bol, a bol kvari san. Vidi san i hronični bol.

Raspoloženje. Sivi, kratki dani utiču na raspoloženje, a raspoloženje na to koliko jako se bol doživljava. To bol ne čini izmišljenim — tako funkcioniše nervni sistem kod svakoga.

Šta pomaže u danima kada zglobovi „javljaju kišu”

Ne preskakati kretanje. Ako je napolju ružno, šetnja u zatvorenom, sobni bicikl ili vežbe kod kuće. Zglob koji ceo dan miruje sutradan je ukočeniji.

Zagrejati zglob pre nego što krenete. Topao tuš ili nekoliko minuta laganog pokreta pre izlaska, i slojevito oblačenje, tako da koleno ili šaka ne budu na hladnom i vetru.

Toplota na zglob — oblog ili termofor — kod mnogih ljudi smanjuje ukočenost. Američke smernice za artrozu je navode kao opciju koja može da pomogne.

Proverite sopstveni obrazac. Ako želite da znate da li vas vreme zaista pogađa, radite isto što i britanska studija: dve-tri nedelje svako veče zapišite bol na skali od nula do deset, a vreme proverite posle. Beleška je poštenija od sećanja.

Kada bol nije od vremena

Zglob je otečen, topao i crven, naročito uz temperaturu — to se proverava odmah.

Jutarnja ukočenost traje duže od pola sata, zahvata više zglobova, naročito male zglobove šaka, i ne popušta u toku dana — tada treba isključiti upalnu bolest zglobova. Vidi kada bol u zglobovima nije mehanički i reumatoidni artritis naspram osteoartritisa.

Bol je rasut po celom telu, uz umor, loš san i osetljivost na dodir. Osetljivost na vreme je tada samo jedan deo šire slike — vidi fibromialgija.

Bol koji budi svake noći i ne popušta ni u jednom položaju.

Šta se radi kod mene

Vreme ne može da se promeni, ali može da se promeni koliko je zglob osetljiv na sve što ga opterećuje — pa i na hladne, vlažne dane. Na pregledu se gleda kako se zglob pokreće, šta ga opterećuje u toku dana i kako mu rade okolni mišići, a rad ide na pokretljivost i na postepeno opterećenje.

Kod mene je merilo prvi dolazak i sedmi dan. Najveća razlika se traži posle prve terapije, a za nedelju dana mora biti bolje nego pre nje. Ako posle prve terapije i narednih pet-šest dana nema nikakve razlike, drugi termin se ne zakazuje.

O artrozi u celini piše na stranici osteoartritis.

Izvori

Kiša i posete lekaru zbog bola u zglobovima i leđima: Jena i saradnici, BMJ, 2017. Vreme i početak bola u krstima: Beilken i saradnici, Pain Medicine, 2017. Studija „Cloudy with a Chance of Pain”: Dixon i saradnici, npj Digital Medicine, 2019. Osetljivost na vreme kod starijih sa artrozom u šest evropskih zemalja: Timmermans i saradnici, BMC Musculoskeletal Disorders, 2014, i Journal of Rheumatology, 2015. Verovanje da je bol vezan za vreme: Redelmeier i Tversky, Proceedings of the National Academy of Sciences, 1996. Smernice za artrozu: Kolasinski i saradnici, Arthritis & Rheumatology, 2020.