Žarenje koprivom za bolne zglobove — šta su pokazale studije

Sveža kopriva, rukavica na jednoj ruci, i nekoliko poteza listom preko bolnog kolena ili šake. Koža zatim peče, pocrveni i pojave se sitne kvržice, a bol u zglobu, kažu oni koji to rade, popusti. Žarenje koprivom je star narodni savet za „reumu”, poznat i kod nas i širom Evrope.

Ovo nije nešto što radim u ordinaciji. Tekst postoji zato što je kopriva jedan od najčešćih narodnih saveta za zglobove — i zato što je, kao i oblog od kupusa, proverena u pravim studijama. Njihovi rezultati se međusobno ne slažu, i baš zato su zanimljivi.

Prva studija: palac, Engleska 2000.

Na Univerzitetu u Plimutu 27 ljudi sa artrozom u korenu palca ili kažiprsta probalo je dve biljke, svaku po nedelju dana. Jedne nedelje su svakog dana stavljali list koprive na bolno mesto, a druge list mrtve koprive — biljke koja, dok ne procveta, izgleda gotovo isto kao kopriva, ali ne žari. Redosled je određen žrebom, a između dve nedelje bila je pauza od pet nedelja.

Posle nedelje sa koprivom bol i teškoće u svakodnevnim poslovima šakom smanjili su se značajno više nego posle nedelje sa mrtvom koprivom.

Druga studija: koleno, Engleska 2008.

Isti istraživač je nekoliko godina kasnije isto pitanje postavio za koleno. U maloj studiji 42 osobe od 55 do 80 godina sa bolom u kolenu i verovatnom artrozom nedelju dana su svakog dana stavljale na koleno ili pravu koprivu ili srodnu vrstu koprive koja ne žari. Učesnici nisu znali koju biljku dobijaju.

Bol je u obe grupe pao gotovo podjednako — na skali bola za koleno za 1,7 poena sa pravom koprivom i za 1,6 sa koprivom koja ne žari. Razlike praktično nije bilo.

Pošteno prema toj studiji: bila je zamišljena kao proba pred veću studiju, a ne kao konačan odgovor, i za takav odgovor je premala. Ljudi su žarenje dobro podnosili i opisali ga kao manju neprijatnost. Veća studija koju su autori tada tražili do danas nije objavljena.

Kopriva na tanjiru: Nemačka 1997.

Postoji i jedna studija u kojoj se kopriva jela. U Nemačkoj je 40 ljudi sa naglim pogoršanjem upale zglobova podeljeno u dve grupe. Jedna je dobijala uobičajenu dnevnu dozu leka protiv upale, 200 miligrama diklofenaka. Druga je dobijala četiri puta manju dozu, 50 miligrama, i uz nju kuvanu koprivu.

U obe grupe tegobe su se smanjile za oko 70 odsto. Autori su zaključili da kuvana kopriva možda pojačava dejstvo leka.

Studija je mala i otvorena — svako je znao šta dobija — i niko je posle nije ponovio na većem broju ljudi. Iz nje nikako ne sledi da se doza leka sme smanjiti na svoju ruku.

Kako žarenje može da smanji bol

Dlačice koprive se na dodir lome kao sitne igle i u kožu unose histamin i materije koje je nadražuju. Peckanje i kvržice umeju da traju i duže od dvanaest sati. Novi, jak nadražaj na koži može da priguši signal bola koji iz istog predela dolazi iz dubine — isti princip po kome deluju i masti koje peku, o čemu piše u tekstu mast koja hladi ili mast koja greje.

Drugi deo je očekivanje. Kada su istraživači 1999. razgovarali sa 18 ljudi koji se sami leče koprivom, 17 je bilo sigurno da im je pomogla, a nekoliko je smatralo da su izlečeni. Ko veruje u neki postupak i sam ga je izabrao, po pravilu prijavi više koristi — to važi za svaki tretman.

Studija sa kolenom govori da veliki deo koristi verovatno ne dolazi od samog žarenja: koleno se popravilo i kod ljudi koje biljka nije žarila.

Šta to zapravo znači

Kopriva je proverena u dve male studije na koži i jednoj maloj studiji kao hrana. Jedna je pokazala korist, jedna nije, a treća nije mogla da razdvoji koprivu od očekivanja. Cochrane, međunarodna mreža koja sabira i ocenjuje studije, 2013. je dokaze za list koprive kod artroze ocenio kao vrlo niskog kvaliteta.

Pošten zaključak: žarenje koprivom kod dela ljudi može na kratko da ublaži bol u zglobu, ali nije pokazano da deluje bolje od biljke koja ne žari. Hrskavicu ne obnavlja i artrozu ne leči.

Ako ipak želite da probate

Kopriva je za većinu odraslih bezopasna, ali žarenje nije za svakoga:

Samo na neoštećenu kožu. Ne na ranu, ogrebotinu, ekcem ili kožu koja je već iritirana.

Ne kod alergije i osetljive kože. Ko je imao koprivnjaču ili jaku reakciju na biljke, neka žarenje preskoči. Otežano disanje, oticanje lica ili koprivnjača po celom telu posle žarenja traže hitnu pomoć.

Ne kod dece, i ne na licu.

Ne na otečen, topao i crven zglob. Takav zglob se prvo pregleda.

Kopriva kao hrana — u čorbi, piti ili umesto spanaća — za većinu ljudi je obična namirnica. Bogata je vitaminom K, pa ko pije lek za razređivanje krvi varfarin ne treba da je naglo počne da jede u većim količinama bez razgovora sa lekarom.

Kada bol u zglobovima nije za koprivu

Zglob je otečen, topao i crven, naročito uz temperaturu — to se proverava odmah.

Ujutru ste ukočeni duže od pola sata do sat vremena, a otečeno je više malih zglobova šaka ili stopala — to je obrazac upale zglobova, a ne istrošenosti, i vodi reumatologu. Više u tekstu kada bol u zglobovima nije mehanički.

Jedan zglob, najčešće palac na nozi, preko noći postane crven, otečen i jako bolan — to može biti giht, i to je razlog za lekara, ne za koprivu.

Bol je počeo posle pada ili udarca, ili se zglob zaključava ili popušta.

Šta se radi kod mene

Kod artroze šake ili kolena zglob se gleda u pokretu, zajedno sa onim što ga opterećuje — kod šake stisak i položaj pri radu, kod kolena hod, kuk i stopalo. Rad ide na pokretljivost zgloba i mekih tkiva oko njega, uz vežbe za kuću — ono što kod artroze u smernicama ima najjaču podršku.

Kod mene je merilo prvi dolazak i sedmi dan. Najveća razlika se traži posle prve terapije, a za nedelju dana mora biti bolje nego pre nje. Ako posle prve terapije i narednih pet-šest dana nema nikakve razlike, drugi termin se ne zakazuje.

Više o artrozi na stranici osteoartritis, a o drugim narodnim savetima za zglobove u tekstovima oblog od kupusa za koleno i gavez i arnika mast.

Izvori

Žarenje koprivom kod artroze palca: Randall i saradnici, Journal of the Royal Society of Medicine, 2000. Žarenje koprivom kod bola u kolenu: Randall i saradnici, Complementary Therapies in Medicine, 2008. Razgovori sa ljudima koji se leče koprivom: Randall i saradnici, Complementary Therapies in Medicine, 1999. Iskustva korisnika o načinu žarenja: White i saradnici, Complementary Therapies in Medicine, 2011. Kuvana kopriva uz diklofenak: Chrubasik i saradnici, Phytomedicine, 1997. Biljni preparati na koži kod artroze: Cameron i Chrubasik, Cochrane Database of Systematic Reviews, 2013. Materije u dlačicama koprive: Fu i saradnici, Annals of Botany, 2006.