Nameštanje atlasa — šta se zapravo dešava i kome pomaže

„Nameštanje atlasa” se često pominje kao rešenje za glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pa i za visok pritisak. Uz to se obično čuje i da je atlas kod mnogih ljudi pomeren od rođenja i da ga jedan tretman vraća na mesto.

Atlas korigujem u svakodnevnom radu, pa ću ovde opisati šta se tada zapravo radi i šta su istraživanja proverila.

Ovaj tekst objašnjava šta je atlas, šta su studije proverile, kada je atlas zaista pomeren i ide lekaru, i kako izgleda korekcija koja ima smisla.

Šta je atlas

Atlas je prvi vratni pršljen. Nosi glavu i nema telo kao ostali pršljenovi — to je koštani prsten koji se oslanja na drugi vratni pršljen, aksis. Između ta dva pršljena odvija se veliki deo okretanja glave levo-desno.

Oko atlasa, ispod potiljka, nalaze se sitni duboki mišići koji fino podešavaju položaj glave, a kroz njegove otvore prolaze i arterije koje hrane zadnji deo mozga. Zato je gornji deo vrata i mesto gde se najčešće javlja napetost i mesto gde se najviše pazi.

Da li je atlas kod većine ljudi pomeren?

Jedna od poznatijih metoda koje se nude pod imenom nameštanje atlasa radi se aparatom. U radovima samih autora te metode tretman je opisan ovako: vibracija i udari aparatom po mišićima ispod potiljka, oko osam minuta, u jednoj seansi. Dakle rad na mišićima i vezivnom tkivu — ne pomeranje kosti na novo mesto.

Radovi o toj metodi koji se mogu naći u medicinskim bazama su prikazi pojedinačnih slučajeva i jedna retrospektivna serija od 162 pacijenta, bez kontrolne grupe. Takva studija ne može da pokaže da je olakšanje došlo od tretmana, a ne od vremena, prirodnog toka bola ili očekivanja. Nijedna nije poredila metodu sa lažnim tretmanom.

Tvrdnja da je atlas kod većine ljudi pomeren od rođenja nije dokazana nijednim nezavisnim istraživanjem. A pršljen koji je stvarno pomeren je stanje za lekara — o tome niže.

Atlas i krvni pritisak

Ovo je deo priče koji zvuči najnaučnije, pa vredi reći šta se tačno desilo.

U američkoj pilot studiji iz 2007. godine 50 ljudi sa povišenim pritiskom dobilo je ili korekciju atlasa ili lažnu proceduru. Posle osam nedelja pritisak je u grupi sa korekcijom bio značajno niži, i rezultat je dobio veliku pažnju.

Studija iz 2016. sa lažnim tretmanom, na 51 osobi i sa drugom tehnikom korekcije gornjeg vrata, nije našla nikakvu razliku — pritisak je čak malo više pao u grupi koja je dobila lažni tretman. Autori su zaključili da rezultati ne podržavaju veću studiju.

Jedna mala studija nije dokaz, a ona koja je usledila nije potvrdila rezultat. Korekcija atlasa nije lečenje povišenog pritiska, i lek za pritisak se zbog nje ne prekida.

Kada je atlas stvarno pomeren

Postoji stanje u kome atlas zaista ostane zaokrenut i zaglavljen u odnosu na drugi pršljen. Zove se atlantoaksijalna rotatorna fiksacija, retko je, i javlja se uglavnom kod dece — posle infekcije grla ili uha, operacije krajnika ili pada.

Glava je tada iskošena na jednu stranu i blago zaokrenuta na drugu, dete ne može da je vrati u sredinu, a pokušaj boli. Dijagnoza se postavlja snimkom, najčešće skenerom, i leči je lekar. To je razlog za hitan pregled, ne za nameštanje.

Kod odraslih, pravo pomeranje pršljena u vratu je posledica ozbiljne povrede i takođe ide u urgentni centar.

Šta je onda stvarno: gornji vrat koji ne radi

Ono što se u praksi često nađe nije pomerena kost, nego gornji deo vrata koji je izgubio pokret. Zglobovi između potiljka, atlasa i aksisa postanu kruti, a sitni mišići ispod potiljka stalno napeti — posle povrede, trzaja, dugog rada za ekranom ili spavanja u lošem položaju.

Tada se javljaju tegobe koje ljudi i vezuju za atlas: glavobolja koja kreće iz potiljka i penje se ka čelu, bol u potiljku, ukočenost pri okretanju glave, a kod dela ljudi i nestabilnost i vrtoglavica kada su drugi uzroci već isključeni. Više u tekstovima bol u potiljku — odakle dolazi i vrtoglavica koja nije iz uva.

Za glavobolju koja potiče iz vrata postoje i istraživanja. Zbirna analiza objavljena 2026. godine, sa 29 randomizovanih studija, pokazala je da rad rukama na vratu u prvim nedeljama smanjuje jačinu glavobolje bolje od lažnog tretmana. Posle godinu dana razlika nije nađena, a pouzdanost dokaza je niska. Druga analiza, sa 41 studijom, pokazala je da najviše pomažu kombinovani pristupi — rad rukama uz vežbe ili druge metode — a da sama masaža i sami lekovi pomažu malo.

Poruka je jasna: korekcija gornjeg vrata ima smisla, ali kao deo celine, ne kao jednokratni trik.

Kako atlas korigujem

Kičmu gledam celu. Atlas korigujem kada je problem tamo, ali isto tako i ostale vratne pršljenove, grudni deo, rebra ili karlicu — radi se ono što pregled pokaže, a ne isti niz pokreta svakome.

Korekcija znači vraćanje pokreta u segment koji ga je izgubio i opuštanje tkiva oko njega. Nekad je to blaga mobilizacija, nekad precizan kratak pokret, a često rad na mišićima ispod potiljka i na vratu. Zvuk pucanja nije merilo uspeha, a osećaj da je nešto „leglo na mesto” je stvaran, samo nije znak da se kost vratila. Više o tome na stranici manuelna terapija i nameštanje kičme.

Posle korekcije uvek idu vežbe za duboke mišiće vrata i navike koje su stanje i napravile. Bez toga olakšanje traje kratko.

Kod mene je merilo prvi dolazak i sedmi dan. Najveća razlika se traži posle prve terapije, a za nedelju dana mora biti bolje nego pre nje. Ako posle prve terapije i narednih pet-šest dana nema nikakve razlike, drugi termin se ne zakazuje — to je znak da uzrok treba tražiti na drugom mestu.

Atlas i ostatak kičme korigujem u ordinacijama u Beogradu, na Zvezdari, i u Kragujevcu. Zašto svoj rad zovem osteopatijom, iako se kiropraktikom često traži upravo ovo, piše na stranici kiropraktičar ili osteopata.

Bezbednost: gornji vrat je mesto gde se najviše pazi

Kroz pršljenove vrata prolaze arterije koje hrane zadnji deo mozga. Retko, zid takve arterije može da pukne — to se zove disekcija i može da izazove moždani udar. Njen prvi znak je često baš bol u vratu ili glavobolja, pa čovek potraži terapeuta pre nego što se bilo šta drugo desi.

Velika studija iz kanadske pokrajine Ontario obuhvatila je 818 moždanih udara ove vrste. Rizik posle posete kiropraktičaru nije bio veći nego posle posete lekaru opšte prakse, a autori su zaključili da je veza verovatno posledica toga što ljudi sa početnom disekcijom traže pomoć zbog bola u vratu. Zato se pre svakog rada na gornjem vratu proveravaju znaci upozorenja, i kod sumnje se ne radi.

Odmah lekaru, ne terapeutu: dvoslike, otežan govor ili gutanje, vrtoglavica sa mučninom i povraćanjem, iznenadna glavobolja kakvu nikada niste imali, bol u vratu drugačiji od svega ranijeg, utrnulost lica ili slabost ruke ili noge. Detaljno u tekstu kada manuelna terapija na vratu nije bezbedna.

Kada korekcija atlasa ima smisla

Kada tegobe dolaze iz gornjeg dela vrata: glavobolja koja kreće iz potiljka, bol i ukočenost pri okretanju glave, napetost ispod potiljka posle trzaja ili dugog rada za ekranom. Tada je korekcija atlasa i susednih segmenata, uz vežbe, razuman deo lečenja.

Kada tegobe ne dolaze iz vrata — visok pritisak, zujanje u ušima bez veze sa vratom, vrtoglavica iz unutrašnjeg uva — korekcija atlasa ih neće rešiti, i tada je važno da se na vreme potraži pravi uzrok. Šta vas čeka na prvom pregledu, piše u tekstu prvi put kod kiropraktičara ili osteopate.

Izvori

Metoda sa aparatom za atlas: Rezende i saradnici, Frontiers in Medical Technology, 2025, i prikazi slučajeva istih autora u American Journal of Case Reports, 2022. i 2023. Korekcija atlasa i krvni pritisak: Bakris i saradnici, Journal of Human Hypertension, 2007. Studija sa lažnim tretmanom: Goertz i saradnici, Journal of Manipulative and Physiological Therapeutics, 2016. Atlantoaksijalna rotatorna fiksacija: Ren i saradnici, JBJS Open Access, 2026. Rad rukama kod glavobolje iz vrata: Martins i saradnici, Annals of Physical and Rehabilitation Medicine, 2026, i Koonalinthip i saradnici, European Journal of Pain, 2026. Moždani udar i poseta kiropraktičaru: Cassidy i saradnici, Spine, 2008.