Lekovito blato i glina za kolena i zglobove — šta kažu studije

Topla obloga od blata na kolenima, dvadesetak minuta dnevno, dve-tri nedelje u banji. Ili zelena glina iz apoteke, razmućena vodom, na koleno ili krsta. Blato i glina za zglobove deo su i banjske i kućne tradicije, a pitanje koje se postavlja uvek je isto: da li to stvarno radi blato, ili bi isto uradila bilo kakva toplota?

Ovo nije nešto što radim u ordinaciji. Tekst postoji zato što je to pitanje, za razliku od većine narodnih saveta, provereno baš onako kako treba — i odgovor je zanimljiviji nego što bi i zagovornici i skeptici očekivali.

Šta je lekovito blato

Lekovito blato, u medicini peloid, je mulj sa dna jezera, mora ili izvora, bogat mineralima i organskim materijama. U banjama se zagreva na oko 40 do 43 stepena i stavlja na zglob kao debela topla obloga, dvadesetak do trideset minuta, obično u seriji od desetak do petnaest puta.

Glina iz apoteke — zelena, bela ili bentonit — nešto je drugo: suva zemlja koja se kod kuće meša sa vodom. Najčešće se stavlja hladna ili mlaka, a ne zagrejana.

Šta kažu studije o blatu kod artroze kolena

Studija o blatu kod artroze kolena ima više nego o većini narodnih saveta. Pregled sedam studija sa 410 ljudi, objavljen 2013. godine, našao je da blato smanjuje bol u kolenu više od poređenja. Noviji pregled iz 2024. godine, sa deset studija i 560 ljudi, došao je do istog zaključka za blato stavljeno na samo koleno: bol se smanjio, a svakodnevno funkcionisanje popravilo.

Ali i jedan i drugi pregled upozoravaju na isto: studije su male, međusobno veoma različite, i mnoge su lošeg kvaliteta. Pregled iz 2016. godine, sa deset studija i 1.010 ljudi, za funkciju kolena našao je neujednačene rezultate i jasnu razliku samo u delu studija.

Blato na koži ili blato u najlonu

Najzanimljivije su dve studije koje su postavile pravo pitanje. U turskoj studiji iz 2008. godine 60 ljudi sa artrozom kolena dobilo je petnaest obloga od blata zagrejanog do 43 stepena, po pola sata. Polovini je blato stavljano direktno na kožu, a polovini isto toliko toplo blato — ali u najlonu, tako da koža nije dodirivala blato.

Obe grupe su se značajno popravile: manje bola, bolja funkcija kolena, manje lekova protiv bolova. Grupa sa blatom na koži bila je bolja, i ta razlika se držala svih 24 nedelje praćenja.

U mađarskoj studiji iz 2017. godine to isto je urađeno na šakama. 47 ljudi sa artrozom prstiju dobilo je petnaest obloga od blata iz Hevica, na 42 stepena, po dvadeset minuta — polovina direktno, polovina preko najlonskih rukavica. Obe grupe su se popravile, a posle 16 nedelja grupa sa blatom na koži imala je nešto manje bola i otečenih zglobova.

Šta to zapravo znači

Najveći deo koristi dolazi od toplote i od toga što zglob svaki dan dvadesetak minuta miruje u toplom. To pokazuje činjenica da se i grupa sa blatom u najlonu jasno popravila.

Blato na koži je u obe studije dodalo nešto preko toga. Da li je to od minerala iz blata, ne zna se — i treba reći da ljudi u tim studijama nisu mogli da ne primete da li im je blato na koži ili u najlonu, pa deo razlike može biti i očekivanje.

Pošten zaključak: toplo blato kod artroze kolena i šake može da ublaži bol i ukočenost nedeljama posle serije obloga, verovatno nešto više od obične toplote. Hrskavicu ne obnavlja i artrozu ne leči, a efekat vremenom slabi.

A glina kod kuće?

Za glinu iz apoteke, stavljenu hladnu ili mlaku, studija kod bola u zglobovima nema. U jednoj maloj brazilskoj studiji iz 2020. godine topla obloga od praha dolomita pomešanog sa vrelom vodom, stavljana pre vežbi, smanjila je bol kod artroze nešto više od samih vežbi. Ali to je bila topla obloga uz vežbanje, a ne hladna glina preko noći.

Hladna glina deluje kao hladan oblog, a mlaka kao mlak. Ako vam prija, nema razloga da je ne koristite na neoštećenoj koži — samo od nje ne treba očekivati ono što su studije našle za toplo blato u banji.

Kome toplo blato ne odgovara

Toplo blato opterećuje krvotok kao i topla kupka. Kod bolesti srca, nekontrolisanog pritiska, sveže tromboze, infekcija, u trudnoći i kod proširenih vena na mestu obloge, o blatu prvo odlučuje lekar. Ne stavlja se na ranu, ekcem ili upaljenu kožu, ni na zglob koji je otečen, topao i crven.

Kako da efekat potraje

U svim studijama efekat blata je slabio kroz nekoliko meseci. Ono što ga produžava je kretanje: kod artroze kolena vežbe i, kod ljudi sa viškom kilograma, smanjenje telesne težine imaju najjaču podršku u svim smernicama. Serija blata u banji ima najviše smisla kao početak takvog programa, a ne kao zamena za njega. Više o banji u tekstu banja za kičmu — kome pomaže.

Šta se radi kod mene

Koleno se gleda u pokretu — kako hodate, kako silazite niz stepenice, šta pri tome rade kuk i stopalo — a rad ide na pokretljivost zgloba i mekih tkiva oko njega, uz vežbe za kuću koje koleno opterećuju postepeno.

Kod mene je merilo prvi dolazak i sedmi dan. Najveća razlika se traži posle prve terapije, a za nedelju dana mora biti bolje nego pre nje. Ako posle prve terapije i narednih pet-šest dana nema nikakve razlike, drugi termin se ne zakazuje.

Više o artrozi kolena na stranici artroza kolena, a o drugim narodnim oblozima u tekstu oblog od kupusa za koleno.

Izvori

Blato kod artroze kolena, pregled sedam studija: Liu i saradnici, Journal of International Medical Research, 2013. Obloge od blata kod artroze kolena, pregled deset studija: Xiang i saradnici, American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation, 2016. Blato stavljeno na koleno, pregled deset studija: Boopalan i saradnici, International Journal of Biometeorology, 2024. Blato na koži naspram blata u najlonu kod artroze kolena: Odabasi i saradnici, Journal of Alternative and Complementary Medicine, 2008. Blato iz Hevica kod artroze šake: Gyarmati i saradnici, Israel Medical Association Journal, 2017. Topla obloga od dolomita uz vežbe: Alfieri i saradnici, Journal of Bodywork and Movement Therapies, 2020. Banjsko lečenje kod artroze: Verhagen i saradnici, Cochrane Database of Systematic Reviews, 2007.