Koju borilačku veštinu izabrati za dete

Roditelji najčešće biraju klub po tome koji je najbliži kući ili gde trenira drug iz razreda. To nije loš kriterijum, ali vredi znati šta dete u kom sportu dobija, i gde je granica koju pedijatri jasno postavljaju.

Šta borilačke veštine daju detetu

Pregled iz časopisa Science iz 2011 navodi borilačke veštine, uz aerobni sport, jogu i neke školske programe, među aktivnostima koje kod dece od 4 do 12 godina popravljaju takozvane izvršne funkcije: pažnju, samokontrolu i sposobnost da se razmisli pre nego što se reaguje. Najviše su koristile deci kojoj je to bilo najteže, i programima koji postepeno povećavaju zahtev.

To se poklapa sa onim što roditelji opisuju: red, poštovanje pravila i napredak koji se vidi kroz pojaseve. Uz to idu snaga, ravnoteža i, kod sportova sa padanjem, veština da se padne bez povrede, koja vredi celog života.

Gde je granica: udarci u glavu

Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko pedijatrijsko udruženje 2011. su se usprotivili boksu za decu i mlade, jer su u boksu namerni udarci u glavu i lice cilj sporta, a potres mozga jedna od najčešćih povreda. Preporuka je da se deca usmere na sportove u kojima udarac u glavu nije središnji deo.

To se odnosi i na sparing u glavu u drugim udaračkim sportovima. U kik-boksu, tajlandskom boksu i MMA za decu pitajte klub kakva su pravila kontakta, a kod karatea i tekvondoa kakav je kontakt u glavu kod dece i da li je štitnik za zube obavezan.

Sportovi sa padanjem: džudo, rvanje i BJJ

U ovim sportovima nema udaraca, pa su prirodan izbor za roditelje kojima je glava granica. Ali i tu postoji rizik koji vredi znati. U Japanu je od 2003. do 2010. zabeleženo 30 teških povreda glave u džudou; 90 % kod mlađih od 20 godina, najčešće pri bacanju, a oko polovina kod početnika. Gotovo sve su bile krvarenje ispod tvrde moždanice.

Pouka nije da je džudo opasan, nego da je padanje veština koja se uči prvo. Dobar klub prve mesece posvećuje padovima (ukemi), a jača bacanja dolaze tek kad dete pada sigurno.

Kako odabrati po detetu

Dete koje voli da se rve i hvata obično uživa u džudou, rvanju i BJJ. Dete koje voli brz pokret i udarce u karateu, tekvondou ili kik-boksu, uz pravila kontakta za decu. Dete kome prijaju red i forme u karateu i kendu. Stidljivom detetu često najviše daje sport sa jasnim stepenicama napretka, a detetu sa mnogo energije onaj u kom se ta energija troši u igri sa pravilima.

Na stranici borilački sportovi je alat sa pet pitanja koji predlaže tri veštine sa razlogom i onim na šta treba paziti.

Pet pitanja za klub pre upisa

1. Koliko dugo deca uče padanje pre bacanja i sparinga? 2. Da li deca spariraju u glavu, i od kog uzrasta? 3. Šta radite kad dete udari glavu i ko odlučuje kada se vraća treningu? 4. Kakvo obrazovanje ima trener koji radi sa decom? 5. Koliko često se pere strunjača i šta je pravilo kad dete ima osip ili ranu?

Gde je moje mesto

Treniram ninjutsu od 1998. godine i radim sa decom od oko sedme godine. Kod dece sportista u periodu rasta česti su bolovi u kolenu ispod čašice (Ozgud-Šlaterova bolest) i u peti (Severova bolest). Kad nešto boli duže od par nedelja, vredi pogledati pre nego što dete odustane od sporta koji voli.

Izvori

Izvršne funkcije kod dece: Diamond i Lee, Science, 2011. Boks i deca: Američka pedijatrijska akademija i Kanadsko pedijatrijsko udruženje, Pediatrics, 2011. Teške povrede glave u džudou: Kamitani i saradnici, American Journal of Sports Medicine, 2013. Povrede u džudou: Pocecco i saradnici, British Journal of Sports Medicine, 2013.